Добро дошли на Википедију,

слободну енциклопедију коју свако може да уређује.

Направи чланак

Сјајан чланак

Први светски рат

Први светски рат је трајао од 1914. до 1918. године. У њему је учествовала већина великих светских сила, груписаних у два сукобљена војна савеза: Савезника (окупљених око Тројне Антанте) и Централних сила. Више од 70 милиона људи је било под оружјем, а од тога преко 60 милиона људи у Европи је било мобилисано у један од највећих ратова у историји. Последице рата су биле да је убијено више од 15 милиона људи, 20 милиона рањено, а директне учеснице рата претрпеле су и огромна разарања држава и привреда. Први светски рат познат је и под именима Велики рат и Светски рат (до избијања Другог светског рата).

Први светски рат су водила два велика савеза. Силе Антанте су на почетку чиниле Уједињено Краљевство, Русија и Француска и њихове придружене територије и протекторати. Бројне друге државе су се придружиле силама Антанте, од којих су најважније биле Италија, која се придружила априла 1915, и Сједињене Америчке Државе, које су у рат ступиле априла 1917. Централне силе су пре почетка рата чиниле Немачка, Аустроугарска и Италија, која је због лондонског уговора од 26. априла 1915. године, којим је за Италију предвиђен део Далмације, Истра, Горица, Кварнерска острва и Додоканези, приступила силама Антанте. Османско царство се придружило Централним силама октобра 1914, а годину дана касније то је урадила и Бугарска. До завршетка рата, од европских земаља Холандија, Швајцарска, Шпанија и скандинавске државе су остале званично неутралне.

Цео чланак 321 сјајан чланак

Добар чланак

Хокеј на леду за мушкарце на Зимским олимпијским играма 2014.

Олимпијски турнир у хокеју на леду за мушкарце на Зимским олимпијским играма 2014. одржаним у Сочију у Русији, одржавао се у периоду од 8. до 23. фебруара 2014. године. Утакмице су се играле у две дворане, у Бољшој арени капацитета 12.000 места и у Шајба арени капацитета 7.000 седећих места. Учествовало је укупно 12 репрезентација и 300 хокејаша (максимално по 25 играча по тиму), а по пети пут у низу учешће на турниру су узели и играчи из најјаче хокејашке лиге на свету НХЛ-а. Одиграно је укупно 30 утакмица и постигнут је 141 гол, или 4,7 голова по утакмици.

Репрезентација Канаде са успехом је одбранила титулу освојену на домаћем терену у Ванкуверу 4 године раније. Канађани, који су са сигурних 3:0 у финалу победили репрезентацију Шведске, дошли су тако до свог укупно 9. наслова олимпијског победника у историји. На тај начин Канађани су постали тек друга репрезентација у историји мушког олимпијског хокеја која је са успехом одбранила титулу (после Совјетског Савеза који је то учинио 1988) и први тим после Игара 1984. који је турнир завршио без пораза.

Цео чланак 428 добрих чланака

Изабрани списак

Филмографија Алфреда Хичкока

Студијска рекламна фотографија Хичкока 1955.

Алфред Хичкок (1899–1980) био је енглески редитељ и филмски стваралац. Популарно познат као „мајстор напетости“ због употребе иновативних филмских техника у трилерима, Хичкок је започео своју каријеру у британској филмској индустрији као дизајнер шпица, наслова и уметнички директор бројних немих филмова снимљених током раних 1920-их. Његов редитељски деби био је The Pleasure Garden из 1925. године. Хичкок је потом урадио филм The Lodger: A Story of the London Fog, што је био његов први комерцијални и критички успех. Године 1940. Хичкок је прешао у холивудску продукцију, од којих је први био психолошки трилер Ребека, са Лоренсом Оливијеом и Џоан Фонтејн у главним улогама. Добио је прву номинацију за Оскара за најбољу режију, а филм је освојио Оскара за најбољи филм. Хичкок је поново радио са Фонтејн следеће године на филму Сумња, у којем је такође глумио Кери Грант. Године 1943. Хичкок је режирао још један психолошки трилер Сенка сумње, у којем су глумили Тереза Рајт и Џозеф Котен. Три године касније, поново је сарађивао са Грантом у филму Озлоглашена, у којем је такође глумила Ингрид Бергман. У низу даљих филмских остварења, наставио је сарадњу са Бермановом, као и Грејс Кели и нитом тада најпопуларнијих глумаца.

Као признање за свој рад, Хичкок је добио награду Британске академије филмске и телевизијске уметности (БАФТА), Меморијалну награду Ирвинг Г. Талберг, Удружење режисера америчке награде за животно дело и Златног глобуса награде Сесил Б. Демил. Добио је две звезде на Булевару славних у Холивуду као признање за његова достигнућа на филму и телевизији. Године 1980. Хичкок је одликован Орденом Британског царства.

Цео чланак 113 изабраних спискова

Недавни догађаји

Вести

Доналд Трамп, новоизабрани председник САД

6. новембар — Доналд Трамп је победио на изборима и добио довољно електорских гласова за избор 47. председника Сједињених Америчких Држава. (на фотографији)
1. новембар — У урушавању надстрешнице испред железничке станице у Новом Саду погинуло је 14 особа, а троје је тешко повређено.
30. октобар — Најмање 217 особa је погинуло у поплавама које су погодиле шпански град Валенсију, након трагедије проглашена је тродневна жалост.
26. октобар — Израел је покренуо војну акцију против Ирана, са више експлозија пријављених у Техерану и Караџу.
24. октобар — Усвојена је Казањска декларација на 16. самиту БРИКС-а. Тринаест земаља кандидата су добиле статус партнера: Турска, Казахстан, Узбекистан, Алжир, Белорусија, Боливија, Куба, Индонезија, Малезија, Нигерија, Тајланд, Уганда и Вијетнам.
24. октобар — У тропској олуји Трами, која је погодила североисточну обалу Филипина, погинуло је најмање 26 људи, док је више од 150.000 људи морало да напусти своје домове.
23. октобар — Нови Сад је обележио 80. годишњицу ослобођења у Другом светском рату.

Остале вести

На данашњи дан

11. новембар

Потписниципримирја у Првом светском рату

308 — Римски цар Галерије прогласио свог старог саборца и земљака Лицинија за свог августа — савладара.
1918 — Примирјем између Немачке и Савезника окончане ратне операције у Првом светском рату.
1942 — Немачке трупе су у Другом светском рату запоселе и неокупирани део Француске, под контролом квислиншке владе у Вишију.
1945 — На првим послератним изборима изабрана Уставотворна скупштина Демократске Федеративне Југославије.
1952 — Џон Мулин и Вејн Џонсон у Лос Анђелесу су први пут приказали свој изум — видео рекордер.
1965 — Премијер Родезије Ијан Смит једнострано је прогласио независност од Уједињеног Краљевства, која је режим беле мањине прогласила илегалним и увела трговинске санкције.
1992 — Црква Енглеске изгласала је одлуку којом се омогућује женама да службују као свештеници.

Оближњи датуми:

Остали догађаји

Занимљивости

Да ли сте знали

… да на Балију девојчице постају пунолетне са 12, а дечаци са 13 година, а да се чин одрастања обележава брушењем шест зуба горње вилице?
… да у Јапану винова лоза слабо успева, због чега Јапанци праве вино од мандарина, које има готово исти укус као оно од грожђа?
… да се звук произведен при земљотресу кроз стене преноси брзином од око 25.000 км/ч, што је око 20 пута брже него кроз ваздух?
… да се Северна Америка од Европе удаљава брзином од око 2,5 центиметара годишње, услед процеса ширења океанског дна у зонама дивергентних граница литосферних плоча (процес субдукције)?
… да је дужина авиона Boeing 747 (на слици) приближно 2 пута већа од пута који су приликом свог првог лета прешла браћа Рајт?
… да сова може да окрене главу и до 270°?
… да су на Месецу били активни вулкани када су диносауруси били живи?

Остале занимљивости

Изабрана слика

Хемичарка посматра вртлог који се формирао приликом отицања течности из суда.

Википедија

Википедија је енциклопедијски пројекат слободног садржаја на интернету који развијају и одржавају добровољци помоћу викисофтвера. Чланке на Википедији можете мењати без обавезне регистрације.

Првобитна верзија Википедије започета је 15. јануара 2001, док је издање на српском језику започето 16. фебруара 2003. године у 21:52. Википедија тренутно садржи више од 63,9 милиона чланака написаних на 309 језика, од којих је преко 697.000 на српском.

Доприноси

Чланке на Википедији заједнички пишу добровољци широм света, а већину страница може да уређује свако ко има приступ интернету. Притом је неопходно поштовати усвојена правила и смернице.

Постоје странице помоћи у којима је објашњено како се израђују нови или уређују постојећи чланци, како се отпремају или користе слике и друго. У било којем тренутку можете да затражите помоћ других уредника или да се обратите свом изабраном ментору.

Заједница

До сада је на Википедији на српском језику 389.585 корисника отворило налог, а од тога је 1.036 активно. Сви уредници су добровољци који улажу радне напоре у оквиру различитих тематских целина.

Посетите нашу Радионицу и Портале и сазнајте како ви можете помоћи. Конструктивне дискусије и сувисли коментари о садржају чланака су увек добродошли. Странице за разговор користите за размену мишљења и указивање на мањкавости у садржају чланака.

Сродни пројекти

Главна страна