Content-Length: 225623 | pFad | http://sr.wikipedia.org/wiki/#CITEREFMannoni1971

Википедија Пређи на садржај

Главна страна

С Википедије, слободне енциклопедије
Сјајан чланак

Средњи век

Јованка Орлеанка у приказу из 15. века.
Јованка Орлеанка у приказу из 15. века.

Средњи век обухвата историјски период од V до XV века. Ово раздобље у историји људског друштва и културе представља заокружену целину. То је раздобље почело падом Западног римског царства и окончало се ренесансом и раздобљем великих географских открића. Ратнички народ Хуна је 375. године из Азије продро у Европу. Они су покренули варварска племена. Почела је Велика сеоба народа. На згаришту Западног римског царства у V веку почеле су да ничу нове државе. Током VII и VIII века створена је снажна држава Арабљана. У развоју друштва XV век се сматра прекретницом. Средином XV века, тачније 1453. године, Турци су освојили Цариград и уништили остатке Византијског царства. Крајем XV века поморци су открили нови свет - амерички континент. На почетку средњег века, док Европу потреса сеоба народа, на америчком континенту се развила цивилизација Маја. У исто време у Азији настаје цивилизација Танг, у Кини. Средњи је век средње раздобље у класичној подели историје западног света, која се дели на стари, средњи и нови век. Само средњовековно раздобље може се поделити на рани, развијени и позни средњи век.

Депопулација, деурбанизација, инвазије и сеобе народа, које су почеле током касне антике, наставиле су се током раног средњег века. Варварски освајачи, међу којима су доминирали разни германски народи, формирали су нова краљевства у остацима Западног римског царства. У 7. веку северна Африка и Блиски исток, који су некад припадали Источном римском царству, потпали су под власт Калифата, исламске државе. Премда су се у друштву и политичким структурама догодиле значајне промене, до потпуног раскида с антиком није дошло. На Истоку је преживело и као важна сила опстало Византијско царство.

Добар чланак

Бобан Марјановић

Бобан Марјановић
Бобан Марјановић

Бобан Марјановић (Зајечар, 15. август 1988) српски је кошаркаш. Игра на позицији центра, а тренутно је члан Фенербахчеа из Истанбула. Са 222 cm висине један је од највиших кошаркаша у свим такмичењима у којима наступа.

Поред велике висине одликује га изузетна снага, али и мека рука приликом шута, те су му проценти шута споља као слободних бацања веома добри с обзиром да игра на позицији центра. У досадашњој каријери наступао је за: Хемофарм, ЦСКА Москву, Жалгирис, Нижњи Новгород, Раднички Крагујевац, Мега Визуру, Црвену звезду и Детроит пистонсе, Далас Мавериксе, Хјустон Рокетсе, Лос Анђелес Клиперсе, Филаделфија Севентисиксерсе и Сан Антонио спарсе. Три пута је био најкориснији играч Кошаркашке лиге Србије. Двоструки је члан идеалне петорке Јадранске лиге. Четири пута је био МВП Евролиге, а проглашен је и за најкориснијег играча прве фазе Евролиге као и члан идеалне петорке у сезони 2014/15. У тој сезони успео је да обори три рекорда у историји Евролиге и то: број остварених дабл-даблова у једној сезони (16), укупан број скокова у једној сезони (256) као и укупан индекс корисности у једној сезони и то 616. Био је део најуспешније генерације у историји Црвене звезде која је успела да освоји триплу круну у сезони 2014/15.

Изабрани списак

Филмографија Андреја Звјагинцева

Филмографија Андреја Звјагинцева
Филмографија Андреја Звјагинцева

Филмографија Андреја Звјагинцева обухвата краткометражне и дугометражне игране филмове, режију једне телевизијске серије као и глумачке улоге.

Након што је дипломирао глуму на уметничкој Академији у Новосибирску, Андреј Звјагинцев се сели у Москву где покушава да отпочне своју каријеру. На почетку живота у Москви, радио је низ нископлаћених послова: чистио је куће, дувао лишће са путева, разбијао лед и лопатао снег током зиме. Остварио је неколико мањих улога на телевизији, филму и режирао је неколико реклама пре него што је режирао свој први ауторски филм Повратак 2003. године.

У својим филмовима, често користи дугачке кадрове и критички приказује савременог човека и руско друштво.

Недавни догађаји

Вести

Војници Црвене армије у ослобођеном Београду, 20. октобра 1944. испред Палате Албаније.
На данашњи дан

23. октобар

Дим после напада у Бејрути
Занимљивости

Да ли сте знали

Месец, једини Земљин природни сателит и уједно најближе небеско тело, удаљено у просеку 384.400 km
Месец, једини Земљин природни сателит и уједно најближе небеско тело, удаљено у просеку 384.400 km

Википедија

Википедија је енциклопедијски пројекат слободног садржаја на интернету који развијају и одржавају добровољци помоћу викисофтвера. Чланке на Википедији можете мењати без обавезне регистрације.

Првобитна верзија Википедије започета је 15. јануара 2001, док је издање на српском језику започето 16. фебруара 2003. године у 21:52. Википедија тренутно садржи више од 63,8 милиона чланака написаних на 309 језика, од којих је преко 696.000 на српском.

Доприноси

Чланке на Википедији заједнички пишу добровољци широм света, а већину страница може да уређује свако ко има приступ интернету. Притом је неопходно поштовати усвојена правила и смернице.

Постоје странице помоћи у којима је објашњено како се израђују нови или уређују постојећи чланци, како се отпремају или користе слике и друго. У било којем тренутку можете да затражите помоћ других уредника или да се обратите свом изабраном ментору.

Заједница

До сада су на Википедији на српском језику 387.093 корисника отворила налог, а од тога је 711 активно. Сви уредници су добровољци који улажу радне напоре у оквиру различитих тематских целина.

Посетите нашу Радионицу и Портале и сазнајте како ви можете помоћи. Конструктивне дискусије и сувисли коментари о садржају чланака су увек добродошли. Странице за разговор користите за размену мишљења и указивање на мањкавости у садржају чланака.

Сродни пројекти









ApplySandwichStrip

pFad - (p)hone/(F)rame/(a)nonymizer/(d)eclutterfier!      Saves Data!


--- a PPN by Garber Painting Akron. With Image Size Reduction included!

Fetched URL: http://sr.wikipedia.org/wiki/#CITEREFMannoni1971

Alternative Proxies:

Alternative Proxy

pFad Proxy

pFad v3 Proxy

pFad v4 Proxy