Content-Length: 237349 | pFad | http://sr.wikipedia.org/wiki/#cite_ref-pmid14560323_10-0

Википедија Пређи на садржај

Главна страна

С Википедије, слободне енциклопедије

Сјајан чланак

Погубљење Тупак Амаруа II
Погубљење Тупак Амаруа II

Ратови за независност Шпанске Америке били су бројни ратови против шпанске власти у Шпанској Америци почетком 19. вијека. С циљем политичке независности, ратови су започели убрзо након француске инвазије на Шпанију 1807. током Наполеонових ратова. Иако су постојала истраживања о идеји одвојеног шпанско америчког („криолског”) идентитета одвојеног од Пиринејског полуострва, политичка независност у почетку није била циљ већине шпанских Американаца, нити је нужно избјегавана. Са обновом власти Фердинанда VII 1814, он је одбацио било коју власт народног суверенитета, као што се види у шпанском уставу из 1812, који је донио Кадиски кортез — парламентарно намјесништво које је владало за вријеме Фердинандовог свргнућа. Ни Либерална револуција 1820. није промијенила став Кадиског устава према сепаратизму, док су се шпански Американци све више радикализовали тражећи политичку независност.

Догађаји у Шпанској Америци повезани су са ратовима за независност у бившој француској колонији Сан Доминго (данашњи Хаити) и кретању Бразила ка независности. Бразилска независност, дијелила је заједничко полазиште са шпанском Америком, јер су оба сукоба покренута Наполеоновом инвазијом на Пиринејско полуострво, која је приморала португалску краљевску породицу да побјегне у Бразил 1807. године. Поступак латиноамеричке независности одвијао се у општој политичкој и интелектуалној клими која је настала из доба Просвјетитељства и која је утицала на све Атлантске револуције, укључујући ране револуције у САД и Француској. Непосреднији узрок ратова за независност Шпанске Америке били су јединствени догађаји који су се догодили унутар Краљевине Шпаније и њене монархије током ове епохе, закључно и коначно, појавом нових република Шпанске Америке у постнаполеонском свијету.

Добар чланак

Џена Џејмсон 2008.
Џена Џејмсон 2008.

Џенифер Мари Масоли (енгл. Jennifer Marie Massoli; Лас Вегас, 9. април 1974), познатија као Џена Џејмсон (енгл. Jenna Jameson), америчка је порнографска глумица. Названа је најпознатијом порно звездом и „Краљицом порнића“.

У порно индустрији је почела да ради од 1993, а пре тога је радила као стриптизета и гламур модел. Већ 1996, освојила је награду „Најбоља нова глумица“ од све три организације које додељују награде у области филмова за одрасле. Освојила је више од 20 награда и примљена је у кућу славних X-Rated Critics Organization (XRCO) и Adult Video News (AVN) — који се често назива порно Оскар.

Џена је 2000. године основала предузеће ClubJenna са Џејем Грдином, за кога се касније удала и недуго затим развела. Филм Briana Loves Jenna је на додели AVN награде 2003. проглашен за најпродаванији и најбољи порнографски филм за 2002. годину. До 2005, ClubJenna имала је приход од 30 милиона америчких долара. Такође је фотографисана у најпознатијим часописима за мушкарце као што су Плејбој, Пентхаус и Хаслер. Прва је порно звезда која је добила своју воштану фигуру у музеју Мадам Тисо.

Изабрани списак

Чланови групе Fugees
Чланови групе Fugees

Дискографија групе Fugees састоји се од 2 студијска албума, једне компилације, једног ремикс албума, и девет синглова (укључујући један као гостујући извођач) и девет музичких спотова. Групу Fugees су чинили Лорин Хил, Вајклеф Џон и Праз Мичел.

Након што је група настала 1980-их под именом Tranzlator Crew и потписала уговор са две дискографске куће, Ruffhouse и Columbia Records, променила је име у Fugees настало као скраћеница од енглеског термина за избеглице (енгл. refugees).

Вести

Мел Новак

На данашњи дан

Авионска несрећа у Смоленску 2010.

Да ли сте знали?

Камила
Камила

Изабрана слика

Сеоска ласта најраспрострањенија је врста ласте у свету. Гнезди се у Европи, Азији и Северној Америци, а зимује у Африци, јужној Азији, Аустралији и Јужној Америци. Одрасли мужјак сеоске ласте дугачак је од 17 до 19 cm, укључујући и 2 до 7 cm дугачка репна пера. Има распон крила од 32 до 34,5 cm и тежи од 16 до 22 g.
Сеоска ласта најраспрострањенија је врста ласте у свету. Гнезди се у Европи, Азији и Северној Америци, а зимује у Африци, јужној Азији, Аустралији и Јужној Америци. Одрасли мужјак сеоске ласте дугачак је од 17 до 19 cm, укључујући и 2 до 7 cm дугачка репна пера. Има распон крила од 32 до 34,5 cm и тежи од 16 до 22 g.

Википедија

Википедија је енциклопедијски пројекат слободног садржаја на интернету који развијају и одржавају добровољци помоћу викисофтвера. Чланке на Википедији можете мењати без обавезне регистрације.

Првобитна верзија Википедије започета је 15. јануара 2001, док је издање на српском језику започето 16. фебруара 2003. године у 21:52. Википедија тренутно садржи више од 64,7 милиона чланака написаних на 309 језика, од којих је преко 705.000 на српском.

Доприноси

Чланке на Википедији заједнички пишу добровољци широм света, а већину страница може да уређује свако ко има приступ интернету. Притом је неопходно поштовати усвојена правила и смернице.

Постоје странице помоћи у којима је објашњено како се израђују нови или уређују постојећи чланци, како се отпремају или користе слике и друго. У било којем тренутку можете да затражите помоћ других уредника или да се обратите свом изабраном ментору.

Заједница

До сада су на Википедији на српском језику 415.854 корисника отворила налог, а од тога је 2.475 активно. Сви уредници су добровољци који улажу радне напоре у оквиру различитих тематских целина.

Посетите нашу Радионицу и Портале и сазнајте како ви можете помоћи. Конструктивне дискусије и сувисли коментари о садржају чланака су увек добродошли. Странице за разговор користите за размену мишљења и указивање на мањкавости у садржају чланака.

Сродни пројекти









ApplySandwichStrip

pFad - (p)hone/(F)rame/(a)nonymizer/(d)eclutterfier!      Saves Data!


--- a PPN by Garber Painting Akron. With Image Size Reduction included!

Fetched URL: http://sr.wikipedia.org/wiki/#cite_ref-pmid14560323_10-0

Alternative Proxies:

Alternative Proxy

pFad Proxy

pFad v3 Proxy

pFad v4 Proxy