Добро дошли на Википедију,

слободну енциклопедију коју свако може да уређује.

Направи чланак

Сјајан чланак

Шафран (лат. Crocus sativus; ~ vernus) вишегодишња је биљка, луковица из породице Iridaceae. Зачин се добија из цвета Crocus sativus. Живописни гримизни жигови (стигме) и стубићи (стилови), звани кончићи или нити, сакупљају се и суше ради употребе као зачина и средства за бојење хране. Шафран, већ дуго међу најскупљим зачинима по маси на свету, вероватно је први пут узгојен у Грчкој или недалеко од ове земље. C. sativus је, по свему судећи, форма C. cartwrightianus која се јавила тако што су у касном бронзаном добу узгајивачи са Крита селективно гајили биљке ради необично дугих стигми. Лагано се раширио у већем делу Евроазије, а касније је донет у делове Северне Африке, Северне Америке и Океаније.

Биљка може достићи висину до 30 cm. Нема правога стабла. Шест латица цвета, заједно са два уска листића, расту из подземне гомољасте луковице. Спољне љуске имају жилице, углавном мрежасте. Лишће је узано, линеарно и издужено. Латице су при земљи свијене у ваљкасту цев, а на неколико центиметара од тла шире се у левак. Цветови иначе израстају између листова, с дугом цеви и звонасто раствореном круном од шест једнаких листића; љубичасти су, жућкасти или ружичасти. Тучак је код свих шафрана златнонаранџасте боје и, најчешће, надвисује истобојне прашнике. На врху тучка налази се стигма, жиг или њушка крокуса (лат. croci stigmata) — ’органела’ чији је задатак да прихвата поленова зрнца. Осушени жигови се, поред употребе као зачин и за справљање боја за бојадисање намирница (посебно колача), користе и у медицини. У већој мери, шафран је отрован.

Цео чланак 347 сјајних чланака

Добар чланак

Предмет бр. 249 (енгл. Lot No. 249) је хорор приповетка британског писца Артура Конана Дојла, први пут објављена у септембру 1892. у часопису Harper's Magazine. Прича говори о Аберкромбију Смиту, студенту са Оксфорда, који примећује низ чудних догађаја око Едварда Белингама, студента египтологије који поседује многе древне египатске артефакте, укључујући мумију.

Написана током периода великог европског интересовања за египатску културу познатог као Египтоманија, прича је била инспирисана Дојловим интересовањима за натприродно, злочин и египтологију. Иако су се реанимиране мумије и раније појављивале у енглеској књижевности, Дојлова прича је била прва која је једну од њих приказала као опасну. Прича је нашироко антологизована и добила је позитивне рецензије критичара, укључујући похвале аутора Х. Ф. Лавкрафта и Ен Рајс. Критичари су упоредили причу са делима Едгара Алана Поа и Х. Рајдера Хагарда и протумачили да садржи теме империјализма и мушкости. Приповетка је адаптиран за филм и телевизију, и значајно је утицала на касније медије који су приказивали мумије, као и на друга дела хорор фантастике.

Цео чланак 447 добрих чланака

Изабрани списак

Стив Маквин (24. март 1930 — 7. новембар 1980) био је амерички глумац. Маквин је имао дугу каријеру на филму и телевизији.

Популарно је познат као „кул краљ“, Маквин је на платну тумачио улоге кул, суздржаних антихероских ликова, што се веома допадало масама. Био је једна од најпознатијих познатих личности Холивуда током периода 1960-их.

За свој рад је три пута номинован за награду Златни глобус и једном за Оскар.

Цео чланак 146 изабраних спискова

Вести

5. април — Сједињене Државе су по наредби председника Доналда Трампа увеле царину од 10% за увоз робе у САД из свих других држава, док је за поједине државе царина још виша. Србија, Босна и Херцеговина и Северна Македонија су међу државама са највишим царинама, са 37%, 36% и 33% респективно.
1. април — Министри одбране Мађарске и Србије, Криштоф Салаи Бобровницки и Братислав Гашић, потписали су споразум у области одбране у Палати Србије.
28. март — Око 5.000 људи је погинуло у земљотресу који је погодио Мјанмар јачине 7,7 степени по Рихтеровој скали. Потрес се осетио и у Бангладешу, Индији, Тајланду, Лаосу и Кини.
21. март — Преминула је још једна особа због повреда претрпљених током урушавања надстрешнице у Новом Саду. Тиме је број жртава порастао на 16.
16. март — У Кочанима у Северној Македонији је погинуло најмање 59 особа док је преко 196 повређено у пожару у дискотеци Пулс.
15. март — У Београду је одржан велики протестни скуп.
14. март — Марк Карни је наследио Џастина Трудоа на позицији премијера Канаде.

Остале вести

На данашњи дан

1667 — Дубровник је погодио земљотрес у којем је погинуло више хиљада грађана.
1909 — Амерички истраживач Роберт Пери је освојио Северни пол, прешавши са експедицијом на санкама 1.600 km.
1941 — Немачке трупе су бомбардовањем Београда започеле напад на Југославију.
1945 — Јединице Југословенске армије су ослободиле Сарајево.
1992 — Европска заједница је признала независност Босне и Херцеговине.
1994 — У Руанди, током грађанског рата племена Хуту и Тутси, ракетом је оборен авион у којем су били председници Руанде и суседног Бурундија Жувенал Хабијаримана и Сипријен Нтарјамира.

Оближњи датуми:

Остали догађаји

Да ли сте знали?

… да је право име глумца Џона Вејна било Мерион Морисон?
… да је сиријски град Дамаск најстарији непрекидно насељени град на свету?
… да je Наполеон I Бонапарта освојио Италију пре него што је напунио 26 година?
… да осушене банане имају четири пута већу енергетску вредност од свежих?
… да у морској води има 6 милиона тона злата, чак 100 пута више него што га данас поседује човечанство? Ипак, добијање злата на овај начин је скуп и неисплатив поступак.
… да je једнорог национална животиња Шкотске?
… да се јапанска реч Kuchi zamishi односи на чин једења када нисте гладни али једете јер су вам уста усамљена?

Остале занимљивости

Изабрана слика

Стари Савски мост у Београду, изграђен 1942. године и једини је мост који су Немци оставили нетакнутим при повлачењу у Другом светском рату. Тренутно је у процесу реконструкције, која подразумева његово уклањање и замену новим, модернијим мостом.

Википедија

Википедија је енциклопедијски пројекат слободног садржаја на интернету који развијају и одржавају добровољци помоћу викисофтвера. Чланке на Википедији можете мењати без обавезне регистрације.

Првобитна верзија Википедије започета је 15. јануара 2001, док је издање на српском језику започето 16. фебруара 2003. године у 21:52. Википедија тренутно садржи више од 64,7 милиона чланака написаних на 309 језика, од којих је преко 705.000 на српском.

Доприноси

Чланке на Википедији заједнички пишу добровољци широм света, а већину страница може да уређује свако ко има приступ интернету. Притом је неопходно поштовати усвојена правила и смернице.

Постоје странице помоћи у којима је објашњено како се израђују нови или уређују постојећи чланци, како се отпремају или користе слике и друго. У било којем тренутку можете да затражите помоћ других уредника или да се обратите свом изабраном ментору.

Заједница

До сада је на Википедији на српском језику 415.099 корисника отворило налог, а од тога је 2.498 активно. Сви уредници су добровољци који улажу радне напоре у оквиру различитих тематских целина.

Посетите нашу Радионицу и Портале и сазнајте како ви можете помоћи. Конструктивне дискусије и сувисли коментари о садржају чланака су увек добродошли. Странице за разговор користите за размену мишљења и указивање на мањкавости у садржају чланака.

Сродни пројекти

Главна страна