Ниво светског мора
Ниво светског мора (често се користи скраћени израз ниво мора) је средњи ниво површине једног или више океана и често се користи за изражавање висине. Користи се као референтна тачка у многим областима попут картографије, поморске навигације и авијације, где се користи атмосферски притисак, уз поређења са стандардним притиском на нивоу мора, како би се одредила висина летења. Честа и релативно једноставна метода одређивања нивоа мора је налажење средње вредности између средњег нивоа осеке и средњег нивоа плиме у одређеном месту.[1]
На ниво мора може утицати много фактора. Ниво мора се у великој мери разликовао током промене геолошких доба. Пажљиво мерење промена нивоа мора пружа увиђај у климатске промене, јер се пораст нивоа мора често користи као доказ да је у току глобално загревање.[2] Претпоставља се да је пораст нивоа мора у 20. веку и садашњем миленијуму узрокован климатским променама,[3] а пажљивим мерењем варијација у просечног нивоа мора може пружити увид у текуће климатске промене.[4]
Термин изнад нивоа мора се генерално односи на изнад средњег нивоа мора (AMSL). Термин AMSL значи изнад садашњег нивоа мора, упоређујући нивое мора у прошлости са нивоом данас. Земљин полупречник на нивоу мора је 6378,137 km (3963,191 mi) на екватору. На половима је 6356,752 km (3949,903 mi) и у просеку 6371,001 km (3958,756 mi).[5]
Мерење
[уреди | уреди извор]Прецизно одређивање „средњег нивоа мора” тешко је постићи због многих фактора који утичу на ниво мора.[6] Ниво мора доста варира по неколико параметара током времена. То се дешава зато што море је у сталном покрету, на шта утичу плиме и осеке, ветар, атмосферски притисак, локалне гравитационе разлике, салинитет и тако даље. Најлакши начин за израчунавање је одабиром локације и израчунавањем средњег нивоа мора у тој тачки, што се након тога може користити као полазна тачка. На пример, у периоду од 19 година на сваки сат мерити ниво мора, те усредњавањем вредности одредити средњи ниво мора у датој локацији.
За оператера мареографа, средњи ниво мора значи „водостај мирне воде” (ниво мора са блажим покретима, најчешће изазваних ветром) усредњен током времена тако да промене у нивоу мора, на пример, због плиме и осеке, такође бивају усредњене.[7] Најчешће се одређује средњи ниво мора у односу на околне земљане површине. Сходно томе, промене у мерењима могу да буду изазване стварним променама нивоа мора, или променама висине земље на којој мареограф ради.
Висина изнад нивоа мора
[уреди | уреди извор]Висина изнад средњег нивоа мора (надморска висина) је узвишење (уколико је објекат на копну) или висина (уколико је објекат у ваздуху) објекта, у односу на средњи ниво мора. Такође се користи у ваздухопловству, где се неке висине бележе у односу на средњи ниво мора (није једнако са нивоом летења), као и у атмосферским наукама и геодетским мерењима.
За приказивање географских карактеристика, као што су планине на топографским картама, варијације висине означене су изолинијама. Висина планине значи највишу тачку или врх и, по правилу, приказана је у облику малог круга на топографској карти са надморском висином наведеном у метрима.
У ретким случајевима, када се место налази испод нивоа мора, надморска висина је негативна. За један такав случај, погледајте Аеродром Амстердам Схипхол.
Суво земљиште
[уреди | уреди извор]Неколико термина се користи за описивање променљивих односа између нивоа мора и сувог копна. Када се користи израз „релативан“, то означава промену у односу на фиксну тачку у гомили седимента.[8] Термин „еустатичан“ се односи на глобалне промене нивоа мора у односу на фиксну тачку, као што је центар земље, на пример као резултат топљења ледених капа.[9] Термин „стеричан“ се односи на глобалне промене нивоа мора услед термичког ширења и варијација салинитета.[10]
Промене
[уреди | уреди извор]У 20. веку, ниво мора порастао је за 14 центиметара.[11] Већи део овог раста може се приписати повећању температуре мора и као резултат тога благо термичко ширење у горњих 500 метара морске воде. Додатни доприноси, око једне четвртине од укупног броја, долазе из водених извора на земљи, као што је топљење снега и глечера и експлоатација подземних вода за наводњавање и других домаћих и људских употреба.
Референце
[уреди | уреди извор]- ^ Шта је „Средњи ниво мора”? енглески
- ^ Глобално загревање ускоро узима данак
- ^ USGCRP (2017). „Climate Science Special Report. Chapter 12: Sea Level Rise. Key finding 2.”. science2017.globalchange.gov (на језику: енглески). Приступљено 2018-12-27.
- ^ „The strange science of melting ice sheets: three things you didn't know”. The Guardian. 12. 9. 2018.
- ^ „Earth Radius by Latitude Calculator”.
- ^ US National Research Council, Bulletin of the National Research Council 1932 page 270
- ^ „Still-water level - AMS Glossary”. glossary.ametsoc.org.
- ^ Jackson, Julia A., ур. (1987). „Relative rise in sea level”. Glossary of geology. (Fourth изд.). Alexandria, Viriginia. ISBN 0922152349.
- ^ Jackson, Julia A., ур. (1987). „Eustatic”. Glossary of geology. (Fourth изд.). Alexandria, Viriginia. ISBN 0922152349.
- ^ Jackson, Julia A., ур. (1987). „Steric”. Glossary of geology. (Fourth изд.). Alexandria, Viriginia. ISBN 0922152349.
- ^ Раст нивоа мора највиши у последњих 3000 година
Литература
[уреди | уреди извор]- Glazman, Roman E; Greysukh, Alexander; Zlotnicki, Victor (1994). „Evaluating models of sea state bias in satellite altimetry”. Journal of Geophysical Research. 99 (C6): 12581. Bibcode:1994JGR....9912581G. doi:10.1029/94JC00478.
- Bruce C. Douglas (1997). „Global Sea Rise: A Redetermination”. Surveys in Geophysics. 18 (2/3): 279—292. Bibcode:1997SGeo...18..279D. S2CID 128387917. doi:10.1023/A:1006544227856.
- WCRP Global Sea Level Budget Group (2018). „Global sea-level budget 1993–present”. Earth System Science Data. 10 (3): 1551—1590. Bibcode:2018ESSD...10.1551W. doi:10.5194/essd-10-1551-2018 . „This corresponds to a mean sea-level rise of about 7.5 cm over the whole altimetry period. More importantly, the GMSL curve shows a net acceleration, estimated to be at 0.08mm/yr2.”
- Climate Change 2014 Synthesis Report Fifth Assessment Report, AR5 (Извештај). Intergovernmental Panel on Climate Change. 2014.
- IPCC, „Summary for Policymakers”, Contribution of Working Group I to the Fourth Assessment Report of the Intergovernmental Panel on Climate Change, 2007, Архивирано из оригинала 09. 03. 2013. г., Приступљено 01. 11. 2021
- Bamber, Jonathan L.; Oppenheimer, Michael; Kopp, Robert E.; Aspinall, Willy P.; Cooke, Roger M. (4. 6. 2019). „Ice sheet contributions to future sea-level rise from structured expert judgment”. Proceedings of the National Academy of Sciences. 116 (23): 11195—11200. Bibcode:2019PNAS..11611195B. PMC 6561295 . PMID 31110015. doi:10.1073/pnas.1817205116 .
- Global and Regional Sea Level Rise Scenarios for the United States (PDF) (Извештај) (NOAA Technical Report NOS CO-OPS 083 изд.). National Oceanic and Atmospheric Administration. 2017. стр. vi. Приступљено 24. 8. 2018.
- Grinsted, Aslak; Christensen, Jens Hesselbjerg (2021-02-02). „The transient sensitivity of sea level rise”. Ocean Science (на језику: енглески). 17 (1): 181—186. Bibcode:2021OcSci..17..181G. ISSN 1812-0784. doi:10.5194/os-17-181-2021.
- „The strange science of melting ice sheets: three things you didn't know”. The Guardian. 12. 9. 2018.
- Bindoff, N.L.; Willebrand, J.; Artale, V.; Cazenave, A.; Gregory, J.; Gulev, S.; Hanawa, K.; Le Quéré, C.; Levitus, S.; Nojiri, Y.; Shum, C.K.; Talley L.D.; Unnikrishnan, A. (2007), „Section 5.5.1: Introductory Remarks”, Ур.: IPCC AR4 WG1, Chapter 5: Observations: Ocean Climate Change and Sea Level, ISBN 978-0-521-88009-1, Архивирано из оригинала 20. 06. 2017. г., Приступљено 25. 1. 2017
- IPCC AR4 WG1 (2007), Solomon, S.; Qin, D.; Manning, M.; Chen, Z.; Marquis, M.; Averyt, K.B.; Tignor, M.; Miller, H.L., ур., Climate Change 2007: The Physical Science Basis, Contribution of Working Group I to the Fourth Assessment Report of the Intergovernmental Panel on Climate Change, Cambridge University Press, ISBN 978-0-521-88009-1 (pb: 978-0-521-70596-7).
- IPCC AR4 WG2 (2007), Parry, M.L.; Canziani, O.F.; Palutikof, J.P.; van der Linden, P.J.; Hanson, C.E., ур., Climate Change 2007: Impacts, Adaptation and Vulnerability, Contribution of Working Group II to the Fourth Assessment Report of the Intergovernmental Panel on Climate Change, Cambridge University Press, ISBN 978-0-521-88010-7, Архивирано из оригинала 10. 11. 2018. г., Приступљено 01. 11. 2021 (pb: 978-0-521-70597-4).
- IPCC AR5 WG2 (2014), C.B.Field; V.R.Barros; D.J.Dokken; K.J.Mach; M.D. Mastrandrea, ур., Climate Change 2014: Impacts, Adaptation and Vulnerability, Contribution of Working Group II to the Fifth Assessment Report of the Intergovernmental Panel on Climate Change, Cambridge University Press
- IPCC AR5 WG1 (2013), Stocker, T.F.; Qin, G.; Plattner, K.; Tignor, M.; Allen, S.K.; Boschung, J.; Nauels, A.; Xia, Y., ур., Climate Change 2013: The Physical Science Basis, Contribution of Working Group I to the Fifth Assessment Report of the Intergovernmental Panel on Climate Change, Cambridge University Press, ISBN 978-0-521-88009-1 (pb: 978-0-521-70596-7).
- IPCC AR6 WG1 (2021). Masson-Delmotte, V.; Zhai, P.; Pirani, A.; Connors, S. L.; et al., ур. Climate Change 2021: The Physical Science Basis (PDF). Contribution of Working Group I to the Sixth Assessment Report of the Intergovernmental Panel on Climate Change. Cambridge University Press (In Press).
- USGCRP (2017), Wuebbles, D.J.; Fahey, D.W.; Hibbard, K.A.; Dokken, D.J.; Stewart, B.C.; T.K., Maycock, ур., Climate Science Special Report: Fourth National Climate Assessment, I
- Bucx, T.; Marchand, M.; Makaske, A.; van de Guchte, C. (децембар 2010), Comparative assessment of the vulnerability and resilience of 10 deltas: synthesis report, Delta Alliance report number 1, Delft-Wageningen, The Netherlands: Delta Alliance International, ISBN 978-94-90070-39-7
- Hanson, S.; Nicholls, R.; Ranger, N.; Hallegatte, S.; Corfee-Morlot, J.; Herweijer, C.; Chateau, J. (2011), „A global ranking of port cities with high exposure to climate extremes”, Climatic Change, 104 (1): 89—111, Bibcode:2011ClCh..104...89H, S2CID 14989431, doi:10.1007/s10584-010-9977-4
- Tessler, Z. D.; Vörösmarty, C. J.; Grossberg, M.; Gladkova, I.; Aizenman, H.; Syvitski, J. P. M.; Foufoula-Georgiou, E. (2015), „Profiling risk and sustainability in coastal deltas of the world” (PDF), Science, 349 (6248): 638—43, Bibcode:2015Sci...349..638T, PMID 26250684, S2CID 12295500, doi:10.1126/science.aab3574
- Pilkey, O.H.; Young, R (2009). The Rising Sea. Shearwater. ISBN 978-1-59726-191-3.
- „Why does sea level rise threaten marine ecosystems?”. Marine Conservation Institute. Приступљено 2018-10-07.
- Horton, Benjamin P.; Khan, Nicole S.; Cahill, Niamh; Lee, Janice S. H.; Shaw, Timothy A.; Garner, Andra J.; Kemp, Andrew C.; Engelhart, Simon E.; Rahmstorf, Stefan (2020). „Estimating global mean sea-level rise and its uncertainties by 2100 and 2300 from an expert survey”. NPJ Climate and Atmospheric Science. 3 (1). ISSN 2397-3722. doi:10.1038/s41612-020-0121-5 .
- Maguire, Amy (25. 12. 2020). „Climate Change-related displacement of coastal and island peoples: human rights implications”. Ур.: McDonald, Jan; McGee, Jeffrey; Barnes, Richard. Research Handbook on Climate Change, Oceans and Coasts. Edward Elgar Publishing. ISBN 9781788112239.
Спољашње везе
[уреди | уреди извор]- Sea Level Rise:Understanding the past – Improving projections for the future
- Permanent Service for Mean Sea Level
- Global sea level change: Determination and interpretation
- Environment Protection Agency Sea level rise reports
- Properties of isostasy and eustasy
- Measuring Sea Level from Space
- Rising Tide Video: Scripps Institution of Oceanography
- Sea Levels Online: National Ocean Service (CO-OPS)
- Système d'Observation du Niveau des Eaux Littorales (SONEL)
- Sea level rise – How much and how fast will sea level rise over the coming centuries?