Pampur
Pampur ili pampura (reč nejasnog porekla) je čep od plute za zatvaranje flaša.[1]
Pluta je prirodan, reciklirajući materijal i njegova upotreba za ambalažu doprinosi očuvanju životne sredine. Dobija od sunđeraste kore hrasta plutnjaka (lat. Quercus suber L), koji raste u mediteranskim zemljama (Španija, Portugalija, Italija, Alžir, Maroko, Tunis[2]). Ovo drvo, sa posebnim karakteristikama zauzima 2.277.000 hektara širom sveta. Prosečan produktivan život drveta je 150 do 200 godina, a njegova kora se vadi nekoliko puta tokom života, uvek u intervalima od 9—14 godina.[3]
Čepovi od plute - pampuri čine oko 60% ukupne industrijske proizvodnje plute, dok se ostatak koristi za proizvodnju termičkih izolatora, u vagonima metroa, stanovima, pa čak i Nasinim raketama, a najveći proizvođači plute na svetu su Portugalija, na prvom mestu, za kojom sledi Španija.[4][5][6]
Pluta se koristila još pre 3000. godine p. n. e, u Egiptu, Vavilonu i Persiji. U nekom egipatskom sarkofazima pronađena su tegle sa poklopcima od plute za čuvanje hrane. U Italiji su pronađeni tragovi plute na raznim objektima, kao što su bove, burad, ženske cipele i krovovi kuća.[7]
Poznato je da su pluta i vino već odavno komplementarni proizvodi. Na teritoriji Turske (Efes) pronađena je amfora iz 1. veka p. n. e. zapečaćena pampurom.[7] Istraživanja čepa od plute pronađenom na morskom dnu, u blizini naselja Kap de Kreus (katal. Cap de Creaus), iz 1. veka p. n. e. su pokazala da je čep zadržao svoje osnovne komponente i da ćelijska struktura netaknuta. [7]
U Francuskoj, oko 1680. godine, benediktinski monah Pjer Perinjnon (fr. Pierre Pérignon), koji je bio zadužen za održavanje manastirskog vinskog podruma, u nameri da reši problem velike količine ugljen-dioksida i pucanja flaša, počeo je da koristi deblje flaše iz Engleske i pampur za zatvaranje flaša svog čuvenog šampanjca „Dom Perinjon“.[8] NJegovo otkriće predstavljalo je pravu revoluciju u industriji tog regiona. U kasnijim godinama u Evropi se, ujedno sa povećanjem potrošnje šapmpanjca poznatih francuskih proizvođača, kao što su fr. Ruinart (1729), fr. Möet et Chandon (1743) o fr. Veuve Cliquot (1783), povećala i proizvodnja pampura.[7]
Na Iberijskom poluostrvu sistematska eksploatacija drveta plute za proizvodnju pampura započela je u 18. veku. Godine 1750. godine izgrađena je prva fabrika pampura u Đironi, odakle se proizvodnja proširila i na druge delove Španije. Početkom 20. veka započela je proizvodnja pampura sa gornjom površinom od prirodne, a ostatkom tela čepa od aglomerisane ili tehničke plute. Nešto kasnije, registrovano je nekoliko patenata od plute u sistemu za transmisiju i gumama automobila. U Drugom svetskom ratu pluta se koristila u vojnoj opremi, a od 1940-ih se kristio plutani prah za transprot voća.[7]
U cilju bolje kontrole kvaliteta u proizvodnji čepova od plute u više država je 1996. godine usvojilo međunarodni dokument.[7]
Osnovne karakteristike pampura, koje ih čine prikladnim za zatvarače za tegle, i za čepove boca za vino, šampanjac, ulje i sirće su[3]:
- lakoća (u težini)
- elastičnost
- nepropustljivost
- velika sposobnost pripijanja
- jednostavni za manipulaciju
- mali sadržaj vode
- termička izolacija
Ekstrakcija (vađenje) kore drveta vrši se od sredine maja do sredine avgusta. Za prvu ekstrakciju potrebno je da drvo bude staro najmanje 25 godina, kada dostiže debljinu od 0,7 i visinu od 1,3 metra, ali se kvalitetan pampur može dobiti tek kod treće ekstrakcije, kada je staro između 40 i 50 godina.[9][2]
Vađenje plute je proces koji danas obavljaju profesionalaci, jer je potrebna velika veština, kako bi se dobili što veće ploče plute i kako se u toku sečenja, isečena drveta ne bi iskidala[9], a drvo ostalo neoštećeno.[2] Posle obavljenog posla, mesto na drvetu na kome, na kome je kora odstranjena, upisuje se godina ekstrakcije. Jednom kada je pluta izvađena, ona mora da odstoji oko šest meseci, pre nego što počne da se obrađuje.[9]
Proizvodnja pampura je složen proces koji zahteva strogu kontrolu u različitim fazama njegove proizvodnje.[10] Obavlja se u nekoliko faza[11] :
- kuvanje, najmanje sat vremena radi: čišćenja, odstanjivanja materijala rastvorljivih u vodi, smanjenja debljine i povećanja gustine, elastičnosti i mekoće plute
- tokom naredih par nedelja, pluta mora da odstoji, kako bi se kora izravnala i očvrsnula
- sečenje ivica ploča od plute i njihova klasifikacija prema kvalitetu, a zatim se ostatak seče na kriške, nešto šire od željene širine pampura
- bušenje plute sa šupljom bušilicom u ženjljenoj širini pampura, posle čega ide sušenje, dok se ne postigne odgovarajuća vlažnost
- korekcija dimenzija kako bi se postigla unapred određena veličina
- automatska i ručna klasifikacija čepova prema kvalitetu
- pranje, čišćenje od prašine i dezinfekcija
- štampanje teksta ili logotipa, prema specifikaciji kupca, mastilom za štampanje, zagrevanjem ili laserom. Posle toga, površina čepa se oblaže parafinom ili silikonom, kako bi se poboljšala izolacija i olakšalo ubacivanje ili vađenje čepa iz uskog grla flaše
Aglomerisani ili tehnički pampur se sastoji od prirodne plute na vrhu čepa, dok se ostatak čepa pravi od parčića plute, koje ostaju posle sečenja prirodne plute. Prvi deo dobija se sečenjem plute na diskove širine oko 6,5 milimetara. Aglomerisani deo dobija se od granula, mlevenih parčića, obično veličine 3—7 milimetara, koji se međusobno lepe i spajaju u jednu celinu.[11]
Osim pampura od prirodne, postoje i različite vrste pampura od tehničke plute, sa jednim ili više diskova od prirodne plute, na jednom ili oba kraja pampura. Prirodni pampur može biti obložen prahom od plute radi poboljšanja izgleda i funkcionalnosti. Takođe, ceo pampur može biti izrađen samo od tehničke plute, sa parčićima veličine od 0,25 do 8 milimetara. Osim diskova od prirodne plute, na krajevima tehničke plute, mogu se postaviti i drugi materijali, kao što su drvo,[12] kaučuk[2], plastika, metal, staklo itd.[12]
- ↑ Ivan Klajn, Milan Šipka (2008). Veliki rečnik stranih reči i izraza (četvrto izd.). Novi Sad: Prometej. str. 593, 1498. ISBN 978-86-515-0311-8.
- ↑ 2,0 2,1 2,2 2,3 „Estudio de las necesidasdes para la difersificacićon económica del corcho en los mercados” ((es)). pefc.es. PEFC España. Pristupljeno 8. 9. 2013.
- ↑ 3,0 3,1 „¿Qué es el corhco?” ((es)). preservalobueno.com/. KORK. Pristupljeno 8. 9. 2013.
- ↑ „História del corcho” ((es)). blogs.ondacero.es. Onda cerro. Pristupljeno 8. 9. 2013.[mrtav link]
- ↑ Francesc Relea (26. 4. 2009). „El corcho. Cómo sacarlo a flote” ((es)). elpais.com. El País. Pristupljeno 8. 9. 2013.
- ↑ Europa Press (7. 3. 2013). „El tapon de corcho factura en Espana 350 millones de euros en 2012” ((es)). lainformacion.com. Pristupljeno 8. 9. 2013.[mrtav link]
- ↑ 7,0 7,1 7,2 7,3 7,4 7,5 „História del corcho” ((es)). preservalobueno.com/. KORK. Pristupljeno 8. 9. 2013.
- ↑ D. D. (31. 3. 2009.). „Od vinograda do zvezda” ((sh)). politika.rs. Politika. Pristupljeno 8. 9. 2013.
- ↑ 9,0 9,1 9,2 „El origen: la saca del corcho” ((es)). preservalobueno.com. CORK. Pristupljeno 8. 9. 2013.
- ↑ „Garantía de calidad”. preservalobueno.com. CORK. Pristupljeno 8. 9. 2013.language=(es).
- ↑ 11,0 11,1 „El origen: la saca del corcho” ((es)). preservalobueno.com. CORK. Pristupljeno 8. 9. 2013.
- ↑ 12,0 12,1 „Tapones de corcho” ((es)). Pristupljeno 8. 9. 2013.