Главна страна
Рат Велике алијансе
Рат Велике алијансе, познат и под именима Деветогодишњи рат, Рат Аугзбуршког савеза или Рат за палатинско наслеђе био је велики рат који је избио 1688. и трајао све до 1697. углавном на европском континенту. Захватио је такође, и секундарне фронтове у Ирској (познатији као Вилијамитски рат) и Северној Америци (познатији као Рат краља Вилијама).
Након потписивања Споразума у Најмегену, којим је завршен Француско-холандски рат (1672—1678) Француска је под Лујем XIV намеравала да осигура своју хегемонију у Европи. До осамдесетих година 17. века цар Светог римског царства Леополд I добио је замах у рату са Турцима и ојачао је своју позицију у централној Европи. Леополд I је заједно са протестантским кнежевима Немачке, Шпанијом и Шведском створио одбрамбени Аугзбуршки савез 9. јула 1686. да би спречили хегемонију ојачане Француске.
Вилијам III од Енглеске је успешно извршио инвазију на Енглеску и свргнуо краља Џејмса II. Вилијам III од Енглеске је од раније био холандски шеф државе. Када је поред тога постао и краљ Енглеске, имао је моћ да ствара савез против Француске, чему је дуго тежио. Вилијам III од Енглеске и Леополд I су 12. маја 1689. оформили Велику алијансу са циљем да врате Француску у границе, које су биле одређене Вестфалским миром. Повод за рат је била свађа око наследства у Рајнском палатинату.
Рат за шпанско наслеђе
Рат за шпанско наслеђе (1701—1714) је био сукоб великих размера који је избио у Европи након смрти последњег шпанског краља из династије Хабзбург, Карлоса II. Карлос II је за свог наследника одредио Филипа, војводу од Анжуа — унука француског краља Луја XIV — који је на крају и постао Филип V од Шпаније. Ратни сукоб се споро развијао а главни узрок је била жеља Леополда I Хабзбуршког да заштити права своје династије на шпански престо. Како је Лујева експанзионистичка политика постајала све агресивнија и друге европске државе (пре свега Енглеска и Уједињене провинције) стале су на аустријску страну да би спречиле претерано јачање Француске. Друге државе прикључивале су се коалицији против Француске и Шпаније да би добиле нове територије или заштитиле постојеће поседе. Током овог рата око 400.000 људи је изгубило живот. Рат није вођен само у Европи већ и у Северној Америци где је био познат као Рат краљице Ане. У рату су учествовали и шпански гусари и корсари са обала око Кариба (Флорида, Мексико, Централна Америка и северна обала Јужне Америке).
Дискографија Алије
Америчка певачица, глумица и манекенка Алија издала је три студијска албума, два компилацијска албума и двадесет и шест синглова. Рођена је у Бруклину у Њујорку, а одрасла у Детроиту. Са десет година појавила се у америчком телевизијском шоуу Star Search, заједно са Гледис Најт. Када је имала дванаест година потписала је уговор са издавачким кућама Jive Records и Blackground Records.
Преко ујака Берија Хакерсона, музичког продуцента, ступила је у контакт са Р. Келијем, који је касније био њен ментор, главни композитор и продуцент њеног првог албума. Албум Age Ain't Nothing but a Number објављен је 24. маја 1994. године, а изашао је на ЦД и винил издању, као и за виртуелно преузимање. Албум је продат у три милиона примерака у Сједињеним Државама, а Америчко удружење дискографских кућа доделило је албуму двоструки платинумски сертификат. Након тога, Алија је потписала уговор са Атлантис рекордсом. Током кратке каријере, њени синглови нашли су се на музичким листама у Сједињеним Државама и у Уједињеном Краљевству.
Вести
- 18. септембар — Велике поплаве захватиле су неколико земаља средње Европе. Страдало је преко двадесет људи и нанета је велика материјална штета.
- 17/18. септембар — Најмање 32 особе су погинуле и више од 3 200 повређено након координисаног експлодирања пејџера и воки-токија које су користили припадници Хезболаха у Либану и Сирији.
- 30. август — За време државне посете француског председника Макрона Србији потписан је уговор о испоруци 12 борбених авиона Рафал српском ратном ваздухопловству.
- 30. август — Представници паралелних структура власти у Приштини су у пратњи полицајаца наоружаних дугим цевима упали у зграде општина Републике Србије на северу АП Косова и Метохије.
- 11. август — Ватерполо репрезентација Србије победом над Хрватском с резултатом 13 : 11 освојила је златну медаљу на ватерполо турниру на ЛОИ ’24.
- 10. август — Кошаркашка репрезентација Србије победом над Немачком с резултатом 93 : 83 освојила је бронзану медаљу на кошаркашком турниру на ЛОИ ’24.
- 4. август — У финалу тениског турнира на ЛОИ ’24, победом од 7 : 6, 7 : 6 над Карлосом Алкаразом, Новак Ђоковић, освојио је златну медаљу и комплетирао златни слем каријере.
20. септембар
- 1378 — Незадовољна папом Урбаном VI, група кардинала је за папу изабрала Клемента VII, изазвавши тиме Западни раскол.
- 1857 — Трупе лојалне Источноиндијској компанији су поново заузеле Делхи и угушиле Индијску побуну.
- 1870 — Корпус берсаљера је ушао у Рим кроз Порта Пију и окончао уједињење Италије, окончавши практично привремену власт папа.
- 1909 — Парламент Уједињеног Краљевства је усвојио Акт о Јужној Африци из 1909., чиме је створена Јужноафричка Унија од бивших британских колонија Рт добре наде, Натал, Орање и Трансвал.
- 1979 — Жан-Бедел Бокаса, владар Централноафричког царства, оборен је са власти у државном удару који је организовала француска влада.
- 1991 — Црногорска народна скупштина је у Жабљаку прогласила Црну Гору еколошком државом и прихватила декларацију о заштити природе.
- 2008 — Камион-бомба је експлодирао испод хотела Мариот (на слици) у Исламабаду, усмртивши 54 особе и повредивши још 266 особа.
Да ли сте знали
- … да је битка код Солферина подстакла Анрија Динана (на слици) да оснује Црвени крст?
- … да је баба руског цара Ивана IV Грозног била Српкиња из породице Јакшића?
- … да Шпанија у буквалном преводу значи „земља зечева”?
- … да је најстарија скупштина на свету исландски Алтинг који је основан 930. године?
- … да je тренутак стварна јединица времена и износи 1/100 секунде?
- … да Јапан има преко 200 укуса Кит кет чоколадице?
- … да је прва конференција Покрета несврстаних одржана од 1. до 6. септембра 1961. године у Београду?
Википедија
Википедија је енциклопедијски пројекат слободног садржаја на интернету који развијају и одржавају добровољци помоћу викисофтвера. Чланке на Википедији можете мењати без обавезне регистрације.
Првобитна верзија Википедије започета је 15. јануара 2001, док је издање на српском језику започето 16. фебруара 2003. године у 21:52. Википедија тренутно садржи више од 63,6 милиона чланака написаних на 309 језика, од којих је преко 694.000 на српском.
Доприноси
Чланке на Википедији заједнички пишу добровољци широм света, а већину страница може да уређује свако ко има приступ интернету. Притом је неопходно поштовати усвојена правила и смернице.
Постоје странице помоћи у којима је објашњено како се израђују нови или уређују постојећи чланци, како се отпремају или користе слике и друго. У било којем тренутку можете да затражите помоћ других уредника или да се обратите свом изабраном ментору.
Заједница
До сада је на Википедији на српском језику 383.758 корисника отворило налог, а од тога је 780 активно. Сви уредници су добровољци који улажу радне напоре у оквиру различитих тематских целина.
Посетите нашу Радионицу и Портале и сазнајте како ви можете помоћи. Конструктивне дискусије и сувисли коментари о садржају чланака су увек добродошли. Странице за разговор користите за размену мишљења и указивање на мањкавости у садржају чланака.
Сродни пројекти
- Викиречник слободни речник
- Викицитат слободни цитати
- Викикњиге слободне књиге
- Викизворник слободна библиотека
- Викиновости слободне вести
- Викиверзитет слободни материјали за учење
- Викиврсте директоријум врста
- Медијавики развој вики софтвера
- Википодаци слободна база знања
- Викиостава слободно складиште медија
- Википутовање слободни водич за путовања
- Метавики координација заједнице