Аргинин

L-Arginine
Називи
	IUPAC назив (S)-2-Amino-5-guanidinopentanoic acid
	Други називи Arginine
Идентификација
CAS број	74-79-3 ;
3Д модел (Jmol)	интерактивна слика;
Абревијација	Arg, R
ChemSpider	227;
ECHA InfoCard	100.000.738
IUPHAR/BPS	721;
MeSH	Arginine
PubChem C ID	6322;
	InChI InChI=1/C6H14N4O2/c7-4(5(11)12)2-1-3-10-6(8)9/h4H,1-3,7H2,(H,11,12)(H4,8,9,10) Кључ: ODKSFYDXXFIFQN-UHFFFAOYAT;
	SMILES O=C(O)C(N)CCC/N=C(\N)N; ; ; ; ; ;
Својства
Хемијска формула	C6H14N4O2
Моларна маса	174,20 g·mol−1
	Уколико није другачије напоменуто, подаци се односе на стандардно стање материјала (на 25°C [77°F], 100 kPa).
	верификуј (шта је ?)
	Референце инфокутије

Аргинин (Arg, R) (2-амино-5-гванидиновалеријанска киселина) је условно есенцијална аминокиселина (људски организам може да је синтетизује зависно од степена развитка и здравственог стања особе).^[3]^[4]

Први га је изоловао швајцарски хемичар Ернст Шулце 1886. године.

Аргинин се налази у многим прехрамбеним намирницама: чоколади, месу (свињетина, телетина, дивљач, морска храна, перад), млечним производима и семену (сунцокрета, сусама, бундеве).

Аргинин има важну улогу у деоби ћелија, зацељивању рана, излучивању амонијака из организма, отпуштању хормона, као и имунолошку улогу.

Референце

^ Li Q, Cheng T, Wang Y, Bryant SH (2010). „PubChem as a public resource for drug discovery.”. Drug Discov Today. 15 (23-24): 1052—7. PMID 20970519. doi:10.1016/j.drudis.2010.10.003. уреди
^ Evan E. Bolton; Yanli Wang; Paul A. Thiessen; Stephen H. Bryant (2008). „Chapter 12 PubChem: Integrated Platform of Small Molecules and Biological Activities”. Annual Reports in Computational Chemistry. 4: 217—241. doi:10.1016/S1574-1400(08)00012-1.
^ Кораћевић, Даринка; Бјелаковић, Гордана; Ђорђевић, Видосава. Биохемија. савремена администрација. ISBN 978-86-387-0622-8.
^ David L. Nelson; Michael M. Cox (2005). Principles of Biochemistry (IV изд.). New York: W. H. Freeman. ISBN 0-7167-4339-6.

Литература

Кораћевић, Даринка; Бјелаковић, Гордана; Ђорђевић, Видосава. Биохемија. савремена администрација. ISBN 978-86-387-0622-8.

Спољашње везе

Бионет школа Архивирано на сајту Wayback Machine (2. март 2014)

Овај чланак везан за биологију је клица. Можете допринети Википедији тако што ћете га проширити.

[1] Li Q, Cheng T, Wang Y, Bryant SH (2010). „PubChem as a public resource for drug discovery.”. Drug Discov Today. 15 (23-24): 1052—7. PMID 20970519. doi:10.1016/j.drudis.2010.10.003. уреди

[2] Evan E. Bolton; Yanli Wang; Paul A. Thiessen; Stephen H. Bryant (2008). „Chapter 12 PubChem: Integrated Platform of Small Molecules and Biological Activities”. Annual Reports in Computational Chemistry. 4: 217—241. doi:10.1016/S1574-1400(08)00012-1.

[Кораћевић-3] Кораћевић, Даринка; Бјелаковић, Гордана; Ђорђевић, Видосава. Биохемија. савремена администрација. ISBN 978-86-387-0622-8.

[4] David L. Nelson; Michael M. Cox (2005). Principles of Biochemistry (IV изд.). New York: W. H. Freeman. ISBN 0-7167-4339-6.

[1]

[2]

[3]

[4]

п р у 20 основних аминокиселина
Есенцијалне аминокиселине	Изолеуцин Леуцин Лизин Метионин Фенилаланин Треонин Триптофан Валин
Полуесенцијалне аминокиселине	Аргинин Хистидин
Неесенцијалне аминокиселине	Аланин Аспарагин Аспарагинска киселина Цистеин Глутаминска киселина Глутамин Глицин Пролин Серин Тирозин
Друге класификације	Кетогене аминокиселине Глукогене аминокиселине

п р у Секундарна структура протеина
Секундарна структура протеина	Хеликси: α-хеликс • 3₁₀ хеликс • π-хеликс • β-хеликс • Полипролински хеликс • Колагенски хеликс Испружена: β-раван • Окрет • Бета укосница • Бета избочина • α-раван Суперсекундарна: Упредена завојница • Хеликс-окрет-хеликс • ЕФ рука
Аминокиселине	Фаворизују хеликс: Метионин • Аланин • Леуцин • Глутаминска киселина • Глутамин • Лизин Фаворизују издужене структуре: Треонин • Изолеуцин • Валин • Фенилаланин • Тирозин • Триптофан Фаворизују неуређене структуре: Глицин • Серин • Пролин • Аспарагин • Аспарагинска киселина Без преференције: Цистеин • Хистидин • Аргинин
← Примарна структура Терцијарна структура → Б бсyн: днк (репл, цyцл, рецо, репр) · тсцр (фацт, тцрг, нуцл, рнат, репт, пттс) · тлтн (рису, пттл, неxн) · днаб, рнаб/рунп · стру (домн, 1°, 2°, 3°, 4°)

Референце

Литература

Спољашње везе

pFad - (p)hone/(F)rame/(a)nonymizer/(d)eclutterfier! Saves Data!