Content-Length: 178798 | pFad | https://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%A1%D0%BF%D0%B0%D1%80%D1%82%D0%B0_(%D0%B3%D1%80%D0%B0%D0%B4)

Спарта (град) — Википедија Пређи на садржај

Спарта (град)

Координате: 37° 04′ 14″ С; 22° 25′ 28″ И / 37.0706666667° С; 22.4245° И / 37.0706666667; 22.4245
С Википедије, слободне енциклопедије
Спарта
Σπάρτη

Административни подаци
Држава Грчка
ПериферијаПелопонез
ОкругЛаконија
Становништво
Становништво
 — 2011.35.259 [1]
 — густина29,63 ст./km2
Географске карактеристике
Координате37° 04′ 14″ С; 22° 25′ 28″ И / 37.0706666667° С; 22.4245° И / 37.0706666667; 22.4245
Временска зонаUTC+2 (EET), лети UTC+3 (EEST)
Апс. висина210 m
Површина1.189,8 km2
Спарта на карти Грчке
Спарта
Спарта
Спарта на карти Грчке
Поштански број231 00
Регистарска ознакаAK
Веб-сајт
www.sparta.gr

Спарта (грч. Σπάρτη [SpártiСпарти]) је град у Грчкој, у области Пелопонеза. Спарта је истовремено седиште и највећи град у округу Лаконија у оквиру периферије Пелопонез.

Данашња Спарта је савремени град, образован средином 19. века поред ископина античке Спарте.

Спарта се налази у крајње јужном делу унутрашњег Пелопонеза, на 40 km удаљености од Егејског мора. Од главног града Атине Спарта је удаљен 220 km југозападно.

Градић се сместио у врху омање равнице, коју река Евротас гради јужно од града а пре улива у море, тачније у оближњи Лаконски залив Егејског мора. Северно, западно и источно од града уздижу се планине, од којих се издваја Тајгет (2.400 м н.в.) на западу. Надморска висина града је око 200 m.

Историја

[уреди | уреди извор]

Стари век

[уреди | уреди извор]
Главни булевар савремене Спарте

Подручје древне Спарте било је укључено у Микенску цивилизацију, али је свој зенит доживело у време старе Грчке. У 12. веку п. н. е. ово подручје су заузели Дорци. Већ у 10. веку п. н. е. овде се јављају зачеци насеља, које ће у неколико следећих векова створити један од најзначајнијих полиса у историји старе Грчке. Спарта је била позната као „војнички полис“, који и поред малог броја грађана, успео покорити околне области и у време Пелопонеског рата у 4. веку п. н. е. бити главни чинилац на простору старогрчког света. Међутим, стални ратови су временом исцрпели Спарту, па је она недуго после датог рата постала плен новонараслих сила у старој Грчкој. Иако је Спарта постојала и током хеленистичког и староримског раздобља, она је била само сенка некадашње силе. Коначно, древну Спарту су, као већ сасвим мало и неразвијено насеље, уништили Словени при свом продору на Пелопонез у 7. веку.

Савремена Спарта

[уреди | уреди извор]

Почетком савременог доба подручје античке Спарте заузимало је релативно мало село које је лежало у сенци Мистре, оближњег много значајнијег византијског насеља. Године 1834, после грчког рата за независност, краљ Отон Грчки наредио је да се изгради град на подручју древне Спарте и да носи њено име. Град је пројектован с намером да постане један од најлепших грчких градова са широким булеварима и парковима. Данас је Спарта управно седиште Лаконије.

Становништво

[уреди | уреди извор]

Традиционално становништво Спарте су Грци. У последњих пар пописа кретање становништва било је следеће:

Демографија
1981.1991.2001.
12.97513.01114.817

Кретање броја становника у општини по пописима:

Демографија
1991.2001.2011.
16.32219.56735.259[1]

Привреда

[уреди | уреди извор]

Спарта је данас привредно средиште са развијеном трговином и омањом лаком индустријом. По град је важно постојање пољопривредне равнице у долини реке Евроте. Она је месно средиште за прераду пољопривредних производа, као што је лимун и маслина.

Галерија

[уреди | уреди извор]

Референце

[уреди | уреди извор]
  1. ^ а б „Detailed census results 2011”. Архивирано из оригинала 16. 10. 2015. г. Приступљено 7. 5. 2015. 

Спољашње везе

[уреди | уреди извор]








ApplySandwichStrip

pFad - (p)hone/(F)rame/(a)nonymizer/(d)eclutterfier!      Saves Data!


--- a PPN by Garber Painting Akron. With Image Size Reduction included!

Fetched URL: https://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%A1%D0%BF%D0%B0%D1%80%D1%82%D0%B0_(%D0%B3%D1%80%D0%B0%D0%B4)

Alternative Proxies:

Alternative Proxy

pFad Proxy

pFad v3 Proxy

pFad v4 Proxy