24. новембар

24. новембар (24.11.) је 328. дан године по грегоријанском календару (329. у преступној години). До краја године има још 37 дана.

Догађаји

новембар
П	У	С	Ч	П	С	Н
				1	2	3
4	5	6	7	8	9	10
11	12	13	14	15	16	17
18	19	20	21	22	23	24
25	26	27	28	29	30

• 1642 — Холандски морепловац Абел Јансон Тасман јужно од Аустралије открио острво и назвао га Ван Дименова Земља, касније њему у част названо Тасманија.
• 1859 — Објављена књига енглеског природњака Чарлса Дарвина „Порекло врста“. Његова револуционарна теорија еволуције изазвала велике контроверзе у научним круговима, а црквени се уплашили да ће књига подрити религијска веровања о постанку света. Тај дан се обележава и као Дан еволуције.
• 1896 — Основан Педагошки музеј (Београд)
• 1918 — Срем одлучио да се присаједини Србији.
• 1941 — Почела немачка офанзива на град Ужице, у Другом светском рату. Одступницу главног дела партизанских снага чинио Раднички батаљон. Немци заузели град крајем новембра, а током борби на Кадињачи, 14 километара западно од Ужица, погинуло 180 бранилаца града.
• 1963 — Два дана после атентата на председника САД Џона Кенедија у Даласу, Џек Руби у полицијској станици убио, из револвера, Лија Харвија Освалда, осумњиченог за атентат.
• 1971 — Након што је преузео откупнину од 200.000 америчких долара, отмичар знан као Ден Купер је искочио падобраном из степеништа на крају авиона који је отео изнад Пацифичког Северозапада и нестао.
• 1974 — Председник САД Џералд Форд и совјетски лидер Леонид Брежњев у Владивостоку постигли привремен споразум о ограничењу офанзивног стратешког нуклеарног оружја.
• 1976 — Земљотрес разорио град Мурадије и на стотине села на истоку Турске. Погинуло око 5.300 људи, а 50.000 остало без домова.
• 1989 — Под притиском масовних демонстрација у Прагу, комплетно руководство Комунистичке партије Чехословачке поднело оставке, укључујући генералног секретара Милоша Јакеша. На место генералног секретара партије дошао Карол Урбанек.
• 1991 — Проглашена трећа Дубровачка република као одговор на хрватски сепаратизам од Југославије.
• 1992 — На југу Кине срушио се путнички авион „боинг 737”. У најтежој несрећи у историји кинеског ваздухопловства живот изгубила 141 особа, сви путници и чланови посаде.
• 1995 — Ирци на референдуму тесном већином изгласали легализацију развода брака.
• 1998 —
  • Председник Југославије Слободан Милошевић сменио начелника Генералштаба Војске Југославије, генерал-пуковника Момчила Перишића.
  • Генерал Емил Лахуд, први председник Либана после окончања 15-годишњег грађанског рата у тој блискоисточној земљи, преузео дужност шефа државе.
• 2000 —
  • Око 900.000 људи протестовало на улицама Барселоне због терористичких акција баскијске сепаратистичке организације ЕТА. На челу протестне колоне били премијер Шпаније Хосе Марија Аснар и други државни и политички званичници.
  • Председник Југославије Војислав Коштуница допутовао у Загреб на Самит на врху држава Југоисточне Европе и Европске уније, у прву посету неког српског званичника Хрватској од распада СФРЈ.
• 2003 — Врховни суд у Глазгову, у Шкотској, на 27 година затвора осудио либијског обавештајца Абдела Басета Али ал Меграхија, 2001. проглашеног кривим за учешће у рушењу авиона Пан Ама на лету број 103 изнад језера Локерби у Шкотској, 1998.

Рођења

• 1632 — Барух де Спиноза, холандски филозоф јеврејског порекла. (прем. 1677)
• 1729 — Александар Васиљевич Суворов, руски војсковођа. (прем. 1800)
• 1833 — Јован Јовановић Змај, српски писац, драматург и дечји песник. (прем. 1904)
• 1864 — Анри де Тулуз-Лотрек, француски сликар. (прем. 1901)
• 1923 — Златко Чајковски, хрватски фудбалер и фудбалски тренер. (прем. 1998)
• 1925 — Симон ван дер Мер, холандски физичар, добитник Нобелове награде за физику (1984). (прем. 2013)
• 1926 — Цунг-Дао Ли, кинеско-амерички физичар, добитник Нобелове награде за физику (1957). (прем. 2024)
• 1938 — Оскар Робертсон, амерички кошаркаш.
• 1941 — Пит Бест, енглески музичар, најпознатији као првобитни бубњар групе The Beatles.
• 1942 — Били Коноли, шкотски глумац и комичар.
• 1946 — Тед Банди, амерички серијски убица и силоватељ. (прем. 1989)
• 1950 — Злата Нуманагић, српска глумица.
• 1952 — Тјери Лермит, француски глумац, редитељ, сценариста и продуцент.
• 1954 — Емир Кустурица, српски редитељ, сценариста, глумац и музичар.
• 1957 — Дениз Крозби, америчка глумица.
• 1967 — Мирјана Јоковић, српска глумица.
• 1977 — Давор Бобић Москри, српски хип хоп музичар. (прем. 2005)
• 1978 — Кетрин Хајгл, америчка глумица и модел.
• 1979 — Ана Штајдохар, српска певачица.
• 1981 — Вуле Авдаловић, српски кошаркаш.
• 1990 — Том Одел, енглески музичар.
• 1991 — Албано Оливети, француски тенисер.

Смрти

• 1572 — Џон Нокс, шкотски протестантски реформатор, следбеник Калвина. (рођ. отприлике 1514)
• 1848 — лорд Мелбурн, британски државник, премијер и повереник краљице Викторије. (рођ. 1779)
• 1916 — Хајрем Стивенс Максим, британски конструктор оружја америчког порекла, изумитељ митраљеза. (рођ. 1840)
• 1929 — Жорж Клемансо, француски државник. (рођ. 1841)
• 1957 — Дијего Ривера, мексички сликар и комунистички активиста. (рођ. 1841)
• 1991 — Фреди Меркјури, британски рок музичар, фронтмен и певач групе Квин. (рођ. 1946)
• 2012 — Сава Бабић, писац, песник, преводилац и професор. (рођ. 1934)
• 2014 — Виктор Тихонов, совјетски и руски хокејаш. (рођ. 1930)
• 2014 — Ненад Манојловић, био је југословенски и српски ватерполиста, селектор репрезентације Југославије и Србије и Црне Горе. (рођ. 1954)

Празници и дани сећања

• Српска православна црква данас прославља
  • Свети мученик Мина
  • Мратиндан - Свети краљ Стефан Дечански

Види још

• Списак датума
• Списак година
• Списак деценија
• Списак векова
• Списак миленијума