Овце
| Овце | |
|---|---|
| |
| Амерички муфлон | |
Научна класификација 
| |
| Домен: | Eukaryota |
| Царство: | Animalia |
| Тип: | Chordata |
| Класа: | Mammalia |
| Ред: | Artiodactyla |
| Породица: | Bovidae |
| Потпородица: | Caprinae |
| Род: | Ovis Linnaeus, 1758 |
| Врсте | |
|
Ovis aries | |
Овце (лат. Ovis) су род из породице шупљорожаца (Bovidae), односно потпородице коза и оваца (Caprinae). Поред домаће овце у овај род спадају и дивље овце.
Карактеристике
[уреди | уреди извор]Овце су здепастије од других шупљорожаца, а њихови рогови су обично савијени уназад и спирални. Овце имају мирисне жлезде на глави и на ногама. Овнови (мужјаци) могу да осете да су женке (овце) спремне за парење на основу њиховог мириса, а своју територију обележавају тако што остављају свој мирис трљањем о стење. Као и остали преживари имају желудац који се састоји од четири коморе.
Домаће овце се узгајају због меса, млека и вуне.
Врсте
[уреди | уреди извор]
Најзначајније врсте:[1]
 |
Ovis aries[2] | Домаћа овца |
 |
Ovis gmelini | Муфлон |
 |
Ovis vignei | Уријал |
 |
Ovis ammon | Аргали |
 |
Ovis nivicola | Снежна овца |
 |
Ovis dalli | Долова овца |
|
Ovis canadensis | Амерички муфлон |
Понашање
[уреди | уреди извор]Дивље овце обично насељавају станишта у планинским пределима. У поређењу са другим унгулатним сисарима релативно су мале, код већине врста оваца одрасле јединке теже мање од 100 kg.[3] Биљоједи су и хране се пре свега травом, али и осталим биљкама и лишајевима. Тела дивљих оваца су прекривена густим крзном (руном) које их штити од хладноће. Крзно (руно) садржи дугачке чврсте длаке које прекривају краће вунасте длаке, а које израстају у јесен и затим опадају на пролеће.[4]
Овце су друштвене животиње у живе у групама које се називају стадо. На овај начин се штите од грабљиваца. Када је лоше време оне се збијају једна уз другу и на тај начин успевају да очувају топлоту. Стада оваца су стално у покрету због проналажења нових пашњака и погоднијег станишта с` променом годишњег доба. У сваком стаду постоји ован предводник.[4]
Овнови се боре једни против других због успостављања доминације и због права на парење са женкама. Обично не долази до повреда у току борби, јер рогови преузимају и амортизирају силину удараца. Такође их штити и дебела кожа и лобања.[5]
Дивље овце имају оштра чула вида и слуха. Када примете грабљивце дивље овце обично побегну узбрдо. Могу и да нападну грабљивца роговима, по томе је нарочито позната Долова овца за коју постоје забележени случајеви гурања вукова са литица.[5]
Референце
[уреди | уреди извор]Литература
[уреди | уреди извор]- Grubb, P. (2005). Wilson, D.E.; Reeder, D.A.M., ур. "Order Artiodactyla". "Mammal Species of the World: A Taxonomic and Geographic Reference" (3rd ed.). Johns Hopkins University Press. ISBN 978-0-8018-8221-0. Архивирано из оригинала 04. 11. 2016. г. Приступљено 31. 10. 2016.
- Nowak, R. M.; Paradiso, J. L. (1983). Walker's Mammals of the World. Baltimore, Maryland: The Johns Hopkins University Press. ISBN 0-8018-2525-3.
- Clutton-Brock, J. (1999). A Natural History of Domesticated Mammals. Cambridge, UK: Cambridge University Press. ISBN 0-521-63495-4.
- Voelker, W. (1986). The Natural History of Living Mammals. Medford, New Jersey: Plexus Publishing, Inc. ISBN 0-937548-08-1.
Спољашње везе
[уреди | уреди извор]
