Уже подручје Брестовачке бање

Уже подручје Брестовачке бање
Уже подручје Брестовачке бање
	Летњи дворац кнеза Александра Карађорђевића
Опште информације
Место	Брестовачка бања
Општина	Бор
Држава	Србија
Време настанка	19. век
Тип културног добра	Просторна културно-историјска целина
Надлежна установа за заштиту	Завод за заштиту споменика културе

Уже подручје Брестовачке бање представља непокретно културно добро као просторна културно-историјска целина са споменицима културе са историјским и архитектонским вредностима као и природним карактеристикама саме бање.^[1]

Ова просторна целина обухвата средишњи део Брестовачке бање која захвата: лековите изворе(изворска вода која и данас лечи болести очију, желутца и нервног система), стара „Купатила”, конак кнеза Милоша, турски хамам, кнежев дворац, вилу „Топлица”, конак „Излетник” и вилу „Топлица II”.

Кнез Милош је себи саградио конак, од 1835. до 1837. године, правоугаоне основе грађен у бондруку и хамам турског типа, у виду турбета. Кнез Александар Карађорђевић је од 1855. до 1856. године подигао „Кнежев дворац”, као једноспратну зграду грађену у духу архитектуре оног времена. Вила „Топлица” и вила „Топлица II” саграђене су крајем 19. века са карактеристикама аустроугарске архитектуре. Конак „Излетник”, двоспратни је угоститељски објекат који је претрпео мање промене и објекти „Купатила” о којима нема поузданих података о времену настанка.

Лековита својства ове бања су позната још из давнина. Сачуван хамам у центру бање потврђују чињеницу да је бања била развијена и коришћена и у турско време. Након ослобођења од Турака 1833. године у овој бањи почиње да се званично развија здравствени туризам. У њој су боравили српски владари и виђенији људи 19. века користећи је за одмор и за успостављање политичких веза. Бања је данас претрпела мање измене и прилагођавања здравственом туризму али се на њој и даље сагледава хронологија развоја саме бање.