Данијел Денет
Данијел Денет | |
|---|---|
 | |
| Пуно име | Данијел Клемент Денет III |
| Датум рођења | 28. март 1942. |
| Место рођења | Бостон, Масачусетс, САД |
| Датум смрти | 19. април 2024. (82 год.) |
| Место смрти | Портланд, Мејн, САД |
| Веб-сајт | ase |
Данијел Клемент Денет III (Бостон, 28. март 1942 — Портланд, 19. април 2024)[1][2] био је амерички филозоф, писац и когнитивни научник, који је изучавао филозофију ума, филозофију науке и филозофију биологије, нарочито области у вези са еволуционом биологијом и когнитивним наукама.[3]
Био је професор на Универзитету Тафтс. Денет је био атеиста и секулариста, као и члан саветодавног одбора Коалиције за секуларну Америку.[4] За Денета се говорило да је један од "Четири јахача Новог атеизма", заједно са Ричардом Докинсом, Семом Харисом, и покојним Кристофером Хиченсом.[5]
Младост и образовање
[уреди | уреди извор]
Денет је рођен 28. марта 1942. у Бостону у Масачусетсу, син Рут Марџори (рођене Лек) и Данијела Клемента Денета млађег.[6][7] Денет је провео део детињства у Либану, где је током Другог светског рата његов отац био тајни контра-обавештајни агент.[8] Када је имао пет година, његова мајка га је вратила у Масачусетс, након што је његов отац погинуо у авионској несрећи.[9] Денет каже да се први пут сусрео са појмом филозофије док је похађао летњи камп са 11 година. Тада му је неко рекао: "Знаш ли шта си ти, Данијеле? Ти си филозоф."[10]
Денет је завршио Академију Филипс Ексетер 1959. године и након тога провео годину дана на Универзитету Веслејан, пре него што је дипломирао филозофију на Универзитету Харвард 1963. године. Године 1965. је докторирао филозофију на Универзитету у Оксфорду. Денетова сестра је новинарка Шерлот Денет.[8]
Денет себе описује као "самоука, тачније, човека који је провео стотине сати у неформалном учењу свих поља водећих светских наука које га занимају."[11]
Добио је многе стипендије, укључујући и стипендију Фулбрајтовог програма.[12] Такође је био члан Међународне академије хуманизма.[13] 2004. године именован је за хуманисту године.[14]
2012. године му је додељена Еразмова награда, годишња награда за особу која је дала изузетан допринос европској култури и друштву. Додељена му је "за његову способност да приближи културни значај науке и технологије широј публици."[15]
Породица
[уреди | уреди извор]
Денет се оженио са Сузан Бел 1962.[16] Живели су Масачусетсу и имали ћерку, сина и четворо унучади.[17] Денет је био љубитељ једрења.[18]
Библиографија
[уреди | уреди извор]- Brainstorms: Philosophical Essays on Mind and Psychology. MIT Press. 1981. ISBN 978-0-262-54037-7.
- Elbow Room: The Varieties of Free Will Worth Wanting. MIT Press. 1984. ISBN 978-0-262-04077-8. — on free will and determinism.
- The Mind's I. 1985. ISBN 978-0-553-34584-1. (Bantam, Reissue edition with Douglas Hofstadter).
- Content and Consciousness. 1986. ISBN 978-0-7102-0846-0. (Routledge & Kegan Paul Books Ltd; 2nd ed. January ).
- Consciousness Explained. Back Bay Books. 1992. ISBN 978-0-316-18066-5.
- Darwin's Dangerous Idea: Evolution and the Meanings of Life. 1996. ISBN 978-0-684-82471-0. (Simon & Schuster; reprint edition ).
- Kinds of Minds: Towards an Understanding of Consciousness. Basic Books. 1997. ISBN 978-0-465-07351-1.
- Brainchildren: Essays on Designing Minds (Representation and Mind). MIT Press. 1998. ISBN 978-0-262-04166-9. — A Collection of Essays 1984–1996
- Freedom Evolves. Viking Press. 2003. ISBN 978-0-670-03186-3.
- Sweet Dreams: Philosophical Obstacles to a Science of Consciousness. MIT Press. 2005. ISBN 978-0-262-04225-3.
- Breaking the Spell: Religion as a Natural Phenomenon. Penguin Group. 2006. ISBN 978-0-670-03472-7.
- Neuroscience and Philosophy: Brain, Mind, and Language. Columbia University Press. 2007. ISBN 978-0-231-14044-7., co-authored with Max Bennett, Peter Hacker, and John Searle
- Science and Religion. Oxford University Press. 2010. ISBN 978-0-19-973842-7., co-authored with Alvin Plantinga
- Intuition Pumps And Other Tools for Thinking. 2013. ISBN 978-0-393-08206-7. (W. W. Norton & Company – May 6).
- Inside Jokes: Using Humor to Reverse-Engineer the Mind. MIT Press. 2011. ISBN 978-0-262-01582-0. (– ). , co-authored with Matthew M. Hurley and Reginald B. Adams, Jr.
На српском
[уреди | уреди извор]Денетову књигу Разбијање чаролије: религија као природна појава (енг. Breaking the Spell: Religion as a Natural Phenomenon) је на српском објавила издавачка кућа McMillan.
Референце
[уреди | уреди извор]- ^ „Daniel Dennett: Autobiography (Part 1)”. philosophynow.org.
- ^ „Goodreads Authors”. goodreads.com.
- ^ Beardsley, T.. „Profile: Daniel C. Dennett – Dennett's Dangerous Idea”. Scientific American. 274 (2): 34—35. 1996..
- ^ „Daniel Dennett”. secular.org. Архивирано из оригинала 07. 02. 2012. г. Приступљено 08. 12. 2015.
- ^ „Preview: The Four Horsemen of New Atheism reunited”. newstatesman.com.
- ^ Shook, John R (20. 06. 2005), Dictionary of Modern American Philosophers, ISBN 9781843710370
- ^ „Daniel C. Dennett Biography”. eNotes.
- ^ а б Feuer, Alan (23. 10. 2007), „A Dead Spy, a Daughter's Questions and the C.I.A”, New York Times, Приступљено 16. 09. 2008
- ^ Brown, Andrew (17. 04. 2004). „The semantic engineer”. The Guardian. Приступљено 01. 02. 2010.
- ^ Dennett in conversation with Michio Kaku on Explorations Архивирано на сајту Wayback Machine (12. јул 2014) radio program (broadcast on KPFA-FM, Berkeley, California, June 12, 2012)
- ^ Dennett, Daniel C. (13. 09. 2005) [2004], „What I Want to Be When I Grow Up”, Ур.: John Brockman, Curious Minds: How a Child Becomes a Scientist, New York: Vintage Books, ISBN 978-1-4000-7686-4
- ^ „American Scientist”. Архивирано из оригинала 27. 04. 2016. г. Приступљено 08. 12. 2015.
- ^ „Council for Secular Humanism”. secularhumanism.org. Архивирано из оригинала 02. 10. 2018. г. Приступљено 08. 12. 2015.
- ^ „Humanists of the Year”. American Humanist Association. Архивирано из оригинала 22. 05. 2011. г. Приступљено 08. 12. 2015.
- ^ „Erasmus Prize 2012 Awarded to Daniel C. Dennett”. Приступљено 25. 01. 2012.
- ^ „Архивирана копија”. Архивирано из оригинала 04. 03. 2016. г. Приступљено 08. 12. 2015.
- ^ „Daniel C. Dennett : Home”. tufts.edu.
- ^ Schuessler, Jennifer (29. 04. 2013). „Philosophy That Stirs the Waters”. The New York Times.
Додатна литература
[уреди | уреди извор]- John Brockman (1995). The Third Culture. ISBN 978-0-684-80359-3.. New York: Simon & Schuster. (Discusses Dennett and others).
- Haugeland, John (1997). Mind Design II: Philosophy, Psychology, Artificial Intelligence. MIT Press. ISBN 978-0-262-08259-4.
- Andrew Brook and Don Ross, ур. (2000). Daniel Dennett. New York: Cambridge University Press. ISBN 978-0-521-00864-8.
- Don Ross, Andrew Brook and David Thompson, ур. (2000). Dennett's Philosophy: A Comprehensive Assessment. Cambridge, Mass: MIT Press. ISBN 978-0-262-18200-3.
- Symons, John (2000). On Dennett. Belmont, CA: Wadsworth Publishing Company. ISBN 978-0-534-57632-5.
- Matthew Elton . Dennett: Reconciling Science and Our Self-Conception. Cambridge, U.K. . Polity Press. 2003. ISBN 978-0-7456-2117-3.
- P.M.S. Hacker and M.R. Bennett (2003). Philosophical Foundations of Neuroscience. Blackwell. ISBN 978-1-4051-0855-3.. Oxford, and Malden, Mass:. (Has an appendix devoted to a strong critique of Dennett's philosophy of mind)
Спољашње везе
[уреди | уреди извор]- Faculty webpage
- Inside Jokes Using Humor to Reverse-Engineer the Mind Matthew M. Hurley, Daniel C. Dennett and Reginald B. Adams, Jr at The MIT Press
- Daniel C. Dennett at Internet Movie Database
- Scientific American Frontiers Profile: Daniel Dennett 2000-12-19
- Searchable bibliography of Dennett's works
- Daniel Dennett on Information Philosopher
- Interview at 3AM Magazine
- Медији
- Edge/Third Culture: Daniel C. Dennett
- Daniel Dennett multimedia files Архивирано на сајту Wayback Machine (14. мај 2011)
- Dan Dennett at TED
- On Preaching and Teaching Архивирано на сајту Wayback Machine (11. септембар 2011) The Science Network interview with Daniel Dennett 2007-11-02
- The Moscow Center for Consciousness Studies video interview with Daniel Dennett 2010-03-05 (with transcript)
| Међународне | |
|---|---|
| Државне | |
| Академске | |
| Уметничке | |
| Људи | |
| Остале | |
