Пређи на садржај

Данијел Денет

С Википедије, слободне енциклопедије
(преусмерено са Daniel Dennett)
Данијел Денет
Пуно имеДанијел Клемент Денет III
Датум рођења(1942-03-28)28. март 1942.
Место рођењаБостон, МасачусетсСАД
Датум смрти19. април 2024.(2024-04-19) (82 год.)
Место смртиПортланд, МејнСАД
Веб-сајтase.tufts.edu/cogstud/incbios/dennettd/dennettd.htm

Данијел Клемент Денет III (Бостон, 28. март 1942Портланд, 19. април 2024)[1][2] био је амерички филозоф, писац и когнитивни научник, који је изучавао филозофију ума, филозофију науке и филозофију биологије, нарочито области у вези са еволуционом биологијом и когнитивним наукама.[3]

Био је професор на Универзитету Тафтс. Денет је био атеиста и секулариста, као и члан саветодавног одбора Коалиције за секуларну Америку.[4] За Денета се говорило да је један од "Четири јахача Новог атеизма", заједно са Ричардом Докинсом, Семом Харисом, и покојним Кристофером Хиченсом.[5]

Младост и образовање

[уреди | уреди извор]
Данијел Денет 2008

Денет је рођен 28. марта 1942. у Бостону у Масачусетсу, син Рут Марџори (рођене Лек) и Данијела Клемента Денета млађег.[6][7] Денет је провео део детињства у Либану, где је током Другог светског рата његов отац био тајни контра-обавештајни агент.[8] Када је имао пет година, његова мајка га је вратила у Масачусетс, након што је његов отац погинуо у авионској несрећи.[9] Денет каже да се први пут сусрео са појмом филозофије док је похађао летњи камп са 11 година. Тада му је неко рекао: "Знаш ли шта си ти, Данијеле? Ти си филозоф."[10]

Денет је завршио Академију Филипс Ексетер 1959. године и након тога провео годину дана на Универзитету Веслејан, пре него што је дипломирао филозофију на Универзитету Харвард 1963. године. Године 1965. је докторирао филозофију на Универзитету у Оксфорду. Денетова сестра је новинарка Шерлот Денет.[8]

Денет себе описује као "самоука, тачније, човека који је провео стотине сати у неформалном учењу свих поља водећих светских наука које га занимају."[11]

Добио је многе стипендије, укључујући и стипендију Фулбрајтовог програма.[12] Такође је био члан Међународне академије хуманизма.[13] 2004. године именован је за хуманисту године.[14]

2012. године му је додељена Еразмова награда, годишња награда за особу која је дала изузетан допринос европској култури и друштву. Додељена му је "за његову способност да приближи културни значај науке и технологије широј публици."[15]

Породица

[уреди | уреди извор]
Денет на Тахитима 1984

Денет се оженио са Сузан Бел 1962.[16] Живели су Масачусетсу и имали ћерку, сина и четворо унучади.[17] Денет је био љубитељ једрења.[18]

Библиографија

[уреди | уреди извор]

На српском

[уреди | уреди извор]

Денетову књигу Разбијање чаролије: религија као природна појава (енг. Breaking the Spell: Religion as a Natural Phenomenon) је на српском објавила издавачка кућа McMillan.

Референце

[уреди | уреди извор]
  1. ^ „Daniel Dennett: Autobiography (Part 1)”. philosophynow.org. 
  2. ^ „Goodreads Authors”. goodreads.com. 
  3. ^ Beardsley, T.. „Profile: Daniel C. Dennett – Dennett's Dangerous Idea”. Scientific American. 274 (2): 34—35. 1996. .
  4. ^ „Daniel Dennett”. secular.org. Архивирано из оригинала 07. 02. 2012. г. Приступљено 08. 12. 2015. 
  5. ^ „Preview: The Four Horsemen of New Atheism reunited”. newstatesman.com. 
  6. ^ Shook, John R (20. 06. 2005), Dictionary of Modern American Philosophers, ISBN 9781843710370 
  7. ^ „Daniel C. Dennett Biography”. eNotes. 
  8. ^ а б Feuer, Alan (23. 10. 2007), „A Dead Spy, a Daughter's Questions and the C.I.A”, New York Times, Приступљено 16. 09. 2008 
  9. ^ Brown, Andrew (17. 04. 2004). „The semantic engineer”. The Guardian. Приступљено 01. 02. 2010. 
  10. ^ Dennett in conversation with Michio Kaku on Explorations Архивирано на сајту Wayback Machine (12. јул 2014) radio program (broadcast on KPFA-FM, Berkeley, California, June 12, 2012)
  11. ^ Dennett, Daniel C. (13. 09. 2005) [2004], „What I Want to Be When I Grow Up”, Ур.: John Brockman, Curious Minds: How a Child Becomes a Scientist, New York: Vintage Books, ISBN 978-1-4000-7686-4 
  12. ^ „American Scientist”. Архивирано из оригинала 27. 04. 2016. г. Приступљено 08. 12. 2015. 
  13. ^ „Council for Secular Humanism”. secularhumanism.org. Архивирано из оригинала 02. 10. 2018. г. Приступљено 08. 12. 2015. 
  14. ^ „Humanists of the Year”. American Humanist Association. Архивирано из оригинала 22. 05. 2011. г. Приступљено 08. 12. 2015. 
  15. ^ „Erasmus Prize 2012 Awarded to Daniel C. Dennett”. Приступљено 25. 01. 2012. 
  16. ^ „Архивирана копија”. Архивирано из оригинала 04. 03. 2016. г. Приступљено 08. 12. 2015. 
  17. ^ „Daniel C. Dennett : Home”. tufts.edu. 
  18. ^ Schuessler, Jennifer (29. 04. 2013). „Philosophy That Stirs the Waters”. The New York Times. 

Додатна литература

[уреди | уреди извор]

Спољашње везе

[уреди | уреди извор]
Медији
pFad - Phonifier reborn

Pfad - The Proxy pFad of © 2024 Garber Painting. All rights reserved.

Note: This service is not intended for secure transactions such as banking, social media, email, or purchasing. Use at your own risk. We assume no liability whatsoever for broken pages.


Alternative Proxies:

Alternative Proxy

pFad Proxy

pFad v3 Proxy

pFad v4 Proxy