Пепељаста кукувија
| Пепељаста кукувија | |
|---|---|
| |
| Пепељаста кукувија | |
Научна класификација 
| |
| Домен: | Eukaryota |
| Царство: | Animalia |
| Тип: | Chordata |
| Класа: | Aves |
| Ред: | Strigiformes |
| Породица: | Tytonidae |
| Род: | Tyto |
| Врста: | T. glaucops
|
| Биномно име | |
| Tyto glaucops (Kaup, 1852)
| |
Пепељаста кукувија (лат. Tyto glaucops) врста је сове из породице кукувија (лат. Tytonidae). Живи на Хаитију и у Доминиканској Републици. Њена природна станишта су суптропско или тропско суво грмље, суптропско или тропско грмље на високим висинама и, сада, деградиране шуме.
Опис
[уреди | уреди извор]Пепељаста кукувија је прилично слична тамнијим врстама кукувија. Фацијални диск јој је у облику срца и пепељасто-сиве је боје. Горњи део главе и тела су жућкасто-смеђе боје са тамносивом или црном бојом, доњи делови тела су бледи. Одрасла јединка може достићи дужину од 26 до 43 центиметра и бити тешка између 200 и 400 грама. Дозивање јој је брза серија кликова праћена шиштањем, а птица може да емитује и пискав врисак.[2]
Распрострањеност
[уреди | уреди извор]Пепељаста кукувија је ендемична за Хиспаниолу и нека мања острва у близини.[1] Њено типично станиште су шуме и отворена шумска подруча и често се налази у близини градова и села.[2]
Понашање
[уреди | уреди извор]Пепељаста кукувија је птица станарица и не мигрира. Гнезди се у рупама у дрвећу, у пукотинама у стенама, на каменитим избочинама и у зградама. Леже између три и седам јаја, која полаже између јануара и јула.[2]
Као и већина других сова, и ова кукувија је ноћна птица и храни се ситним кичмењацима. Кукувија (лат. Tyto alba) уведена је на Хиспаниолу око 1950. године. Студија, објављена 2010. године, у Доминиканској Републици предузета је да би утврдила начин исхране ове две сове и да ли се међусобно надмећу за храну. Ово је урађено испитивањем пелета које сове повраћају, а који садржи несварене кости, крзно и перје њиховог плена. Утврђено је да свака од њих конзумира преко стотину врста плена, а деведесет две врсте су заједничке.[3] Мали сисари су преовлађивали у обе исхране, посебно код обичне кукувије, код које су чинили највећи део биомасе. Слепи мишеви имају сличан проценат у исхрани код обе врсте, али се пепељаста кукувија више храни птицама. Водоземце и гмизавце такође чешће конзумира пепељаста кукувија. Резултат студије наводи да се не може са сигурношћу закључити да ли је конкуренција за храну, изазвана доласком обичне кукувије, штетна по домаћу врсту.[3]
Статус
[уреди | уреди извор]IUCN наводи пепељасту кукувију као врсту са најмањом бригом. То је зато што има веома широк ареал и, иако птица није честа, њена популација изгледа стабилно.[1] Пепељаста кукувија се такмичи за места за гнежђење и погодно станиште са јачом америчком кукувијом (лат. Tyto alba pratincola).[2]
Референце
[уреди | уреди извор]- ^ а б в BirdLife International (2016). „Tyto glaucops”. Црвени списак угрожених врста IUCN. IUCN. 2016: e.T22688511A93199076. doi:10.2305/IUCN.UK.2016-3.RLTS.T22688511A93199076.en
. Приступљено 26. 11. 2013.
- ^ а б в г „Ashy-faced Owl: Tyto glaucops”. World Owl Trust. 01. 02. 2005. Архивирано из оригинала 05. 10. 2013. г. Приступљено 07. 10. 2013.
- ^ а б Wiley, James W. (2010). „Food Habits of the Endemic Ashy-Faced Owl (Tyto glaucops) and Recently Arrived Barn Owl (T. alba) in Hispaniola”. Journal of Raptor Research. 44 (2): 87—100. doi:10.3356/JRR-08-100.1.
Спољашње везе
[уреди | уреди извор]
Медији везани за чланак Пепељаста кукувија на Викимедијиној остави
