Јулије Паул
Јулије Паул (лат. Iulius Paulus, грч. Ιούλιος Παύλος), познат и као Павле, је истакнути римски правник из другог стољећа нове ере. Био је Папинијанов ученик. Други је по заступљености и цитирању својих дела у Дигеста (шестина Јустинијанових дигеста се састоји од фрагмената Паулових радова).[1]
Дјела
[уреди | уреди извор]Велики број његових дјела је намијењен настави (Институтионес, Мануалиа, Регулае). Осим тога оставио је коментар преторском едикту (Либри ад едицтум, у 16 књига) те многе друге коментаре и монографије. Познато је и његово дјело Сентентиае (Сентентиарум ад филиум либри qуинqуе), једно од ријетких непосредно сачуваних класичних дјела уз бројне прераде у посткласичном периоду.[2][1]
Познат је по изванредној дефиницији облигационог односа која гласи: Obligationum substantia non in eo consistit ut aliquod corps nostrum aut srvitutem nostram faciat, sed ut alium nobis obstrignat ad dandum aliquid, vel faciendum vel praestandum (Suština obligacija ne sastoji se u tome da nam neko pribavi stvar ili službenost, nego da drugoga obaveže prema nama da nam nešto prenese u svojinu, da nam nešto učini ili da na nas prenese državinu).[3] U Digestama, Paul je napisao odlomak o novcu. Paulus je predstavio teoriju o novcu, sličnu Aristotelu, da je nastao zbog neprijatnosti trampe (tj. sa pretpostavkom o početnoj ekonomiji razmjene u naturi ili "barteru" koja prethodi novcu).[4]
Reference
[уреди | уреди извор]- ^ а б Ромац, Анте (1981). Римско право. стр. 41.
- ^ Honoré, Tony (2003), „Iulius Paulus”, Ур.: Hornblower, Simon; Spawforth, Anthony, The Oxford Classical Dictionary (3rd изд.), Oxford: OxfordUP, стр. 785—6, ISBN 978-0-19-860641-3
- ^ Станојевић, Обрад (2000). Римско право. Магистрат. стр. 271. ISBN 9958-9733-9-1.
- ^ Schumpeter, Joseph A (1954). History of Economic Analysis.. Oxford University Press. — Part II (From the Beginnings to The First Classical Situation (to About 1790)), chapter 1 (Graeco-Roman Economics), section 7 (The Contribution of the Romans), page 70, footnote 6.
