Најроби
| Најроби енгл. Nairobi | |
|---|---|
 Колажни приказ градских знаменитости Најробија | |
 Застава
 Грб
| |
| Административни подаци | |
| Држава |  Кенија |
| Покрајина | Најроби провинција |
| Основан | 1899. |
| Становништво | |
| Становништво | |
| — 2009. | 3.375.000 |
| — густина | 4.849,14 ст./km2 |
| Географске карактеристике | |
| Координате | 1° 17′ 00″ Ј; 36° 49′ 00″ И / 1.283333° Ј; 36.816667° И |
| Апс. висина | 1661 m |
| Површина | 696 km2 |
  Најроби Најроби на карти Кеније | |
| Позивни број | 020 |
| Веб-сајт | |
| http://www.citycouncilofnairobi.go.ke/ | |
| Провинција Најроби | |
|---|---|
 | |
 | |
| Држава | Кенија |
| Админ. центар | Најроби 1° 17′ 00″ Ј; 36° 49′ 00″ И / 1.283333° Ј; 36.816667° И |
| Становништво | 2009. |
| — број ст. | 3.375.000 |
| — густина ст. | 4.509 ст./km2 |
| Број округа | није подељена на дистрикте |
Најроби (/naɪˈroʊbi/; IPA: [naɪˈroːbi]) главни је град Кеније, као и главни град административне области Најроби. Име града потиче од масајске фразе Enkare Nairobi, са значењем „хладна вода”, што се односи на реку Најроби која тече кроз град. Сам град има популацију од 3.138.369, док метрополитанско подручје има популацију од 6.547.547. Град се популарно назива Зеленим градом на Сунцу.[1]
Најроби су основале 1899. године колонијалне власти у Британској источној Африци, као железнички депо на Угандској железници.[2] Град је брзо растао и заменио је Мачакос као гравни град Кеније 1907. Након независности 1963, Најроби је постао главни град Републике Кеније.[3] Током Кенијског колонијалног периода, град је постао центар колонијине индустрије кафе, чаја и сизала.[4] Град лежи на реци Галана у јужном делу земље, на надморској висини од 1.795 m (5.889 ft).[5]
Са популацијом од 3,36 милиона 2011. године, Најроби је други најнасељенији град у региону Афричких великих језера након Дар ес Салама у Танзанији.[6][7] Према попису из 2009, у административној области Најроби, 3.138.295 становника је живело на површини од 696 km².[8] Најроби је 10. по величини град у Африци, ако се узме у обзир становништво његових предграђа.
Најроби је дом за хиљаде кенијских бизниса и преко 100 великих међународних компанија и организација, укључујући УНОН у оквиру кога се налазе УНЕП и УН Хабитат. Најроби је развијено средиште пословања и културе. Најробска берза хартија од вредности (NSE) је једна од највећих у Африци и друга по дужини постојања на континенту. Она је четврта у Африци у погледу величине пословања, са капацитетом обављања 10 милиона трансакција дневно.[9]
Овде се налази Национални музеј Кеније.
Најробијева метрополитанска регија
[уреди | уреди извор]
Најроби се налази унутар ширег Најробског метрополитанског региона, који се састоји од 5 од 47 округа Кеније, и који ствара око 60% прихода целокупне нације. Најробски окрузи су:
| Област | Округ | Површина (km²) | Популација Попис 2009 |
Градова/вароши/општина у окрузима |
|---|---|---|---|---|
| Центар Најробија | Најробски округ | 694.9 | 3,138,369 | Најроби |
| Северни метро | Округ Киамбу | 2,449.2 | 1,623,282 | Киамбу, Тика, Лимуру, Руиру, Карури, Кикују, Руака, Кахава |
| Северноисточни метро | Округ Муранга | 2,325.8 | 942,581 | Гатанга, Кандара, Кенол/Кабати, Муранга |
| Јужни метро | Округ Каџиадо | 21,292.7 | 687,312 | Каџиадо, Олкеџуадо, Бисил, Нгонг, Китенгела, Кисеријан, Онгата Ронгај |
| Источни метро | Округ Мачакос | 5,952.9 | 1,098,584 | Кангундо-Тала, Мачакос, Галана |
| Укупно | Најроби метро | 32,715.5 | 7,490,128 |
Извор: Најроби метро Кенијски попис
Географија
[уреди | уреди извор]Град је лоциран на 1° 09′ S 36° 39′ E / 1.150° Ј; 36.650° И и 1° 27′ S 37° 06′ E / 1.450° Ј; 37.100° И и покрива 696 km².
Најроби се налази у јужном делу државе у широком појасу према граници са Танзанијом где је сконцентрисан највећи део становништва Кеније. Приметна је велика разлика у густини насељености између северних и јужних делова Кеније где се налази Најроби. Град је смештен на висоравни 1795 m изнад нивоа мора што ублажава тропску климу и за резултат има умерене температуре током читаве године. Без обзира на велику надморску висину, висораван на којој се Најроби налази оставља утисак равнице. Најближе планине су Нгонг западно од града чији највиши врх достиже 2460 m надморске висине. Када је ведро из Најробија се могу видети и нешто удаљеније планине Кенија на северу и Килиманџаро на југоистоку, две највише планине у Африци чији врхови се налазе изнад 5000 m надморске висине.[10] На подручју Најробија се налази неколико мањих речних токова између осталог и река Најроби притока реке Ати.
Река Најроби и њене притоке пресецају округ Најроби. Добитник Нобелове награде за мир Вангари Матаи[11][12][13] се активно залагала за очување природног станишта Карура шуме у северном Најробију, за коју су постојали планови да буде замењена урбаним простором и другом инфраструктуром.[14]
Биогеографски покривач у Најробију одговара вегетацији саване са веома богатим животињским светом који је добро очуван у Националном парку Најроби који се налази на административном подручју Провинције Најроби.
Клима
[уреди | уреди извор]Према Кепеновој класификацији, Најроби има суптропску висинску климу (Cfb[15]/Cwb). На 1795 m изнад нивоа мора, вечери могу да буду хладне, посебно у јунско/јулској сезони, кад температура може да падне до 9 °C (48 °F). Најсунчанији и најтоплији део године је од децембра до марта, кад је температура у око 25 °C током дана. Просечна максимална температура за овај период је 24 °C (75 °F).[16]
Постоје две кишне сезоне, али падавине могу да буду умерене. Најоблачнији део године је непосредно након прве кишне сезоне, кад су до септембра, временске прилике обично облачне са местимичном кишом. Пошто је Најроби лоциран у близини екватора, разлике између сезона су минималне. Сезоне се називају влажном и сувом. Време изласка сунца и заласка сунца мало варира током године из истог разлога.[17]
| Клима Најробија (Дагерети) 1961–1990, екстреми 1955–1982 и 1984–садашњост | |||||||||||||
|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|
| Показатељ \ Месец | Јан. | Феб. | Мар. | Апр. | Мај | Јун | Јул | Авг. | Сеп. | Окт. | Нов. | Дец. | Год. |
| Апсолутни максимум, °C (°F) | 29,8 (85,6) |
30,5 (86,9) |
30,9 (87,6) |
29,0 (84,2) |
26,8 (80,2) |
28,1 (82,6) |
32,7 (90,9) |
32,5 (90,5) |
30,0 (86) |
29,0 (84,2) |
27,9 (82,2) |
27,6 (81,7) |
32,7 (90,9) |
| Максимум, °C (°F) | 25,5 (77,9) |
26,7 (80,1) |
26,8 (80,2) |
25,0 (77) |
23,5 (74,3) |
22,5 (72,5) |
22,0 (71,6) |
22,7 (72,9) |
25,0 (77) |
25,7 (78,3) |
24,0 (75,2) |
24,5 (76,1) |
24,5 (76,1) |
| Просек, °C (°F) | 18,0 (64,4) |
18,8 (65,8) |
19,4 (66,9) |
19,2 (66,6) |
17,8 (64) |
16,3 (61,3) |
15,6 (60,1) |
15,9 (60,6) |
17,3 (63,1) |
18,5 (65,3) |
18,4 (65,1) |
18,1 (64,6) |
17,8 (64) |
| Минимум, °C (°F) | 10,5 (50,9) |
10,9 (51,6) |
12,1 (53,8) |
13,4 (56,1) |
12,1 (53,8) |
10,0 (50) |
9,2 (48,6) |
9,1 (48,4) |
9,7 (49,5) |
11,3 (52,3) |
12,7 (54,9) |
11,7 (53,1) |
11,1 (52) |
| Апсолутни минимум, °C (°F) | 3,3 (37,9) |
2,2 (36) |
6,7 (44,1) |
7,8 (46) |
7,9 (46,2) |
4,4 (39,9) |
1,1 (34) |
2,9 (37,2) |
3,9 (39) |
5,5 (41,9) |
6,7 (44,1) |
6,2 (43,2) |
1,1 (34) |
| Количина падавина, mm (in) | 58,3 (2,295) |
49,8 (1,961) |
92,2 (3,63) |
242,3 (9,539) |
189,5 (7,461) |
38,6 (1,52) |
17,6 (0,693) |
24,0 (0,945) |
31,2 (1,228) |
60,8 (2,394) |
149,6 (5,89) |
107,6 (4,236) |
1.061,5 (41,791) |
| Дани са падавинама (≥ 1.0 mm) | 4 | 4 | 8 | 15 | 13 | 5 | 3 | 4 | 4 | 7 | 14 | 9 | 90 |
| Релативна влажност, % | 60 | 56 | 62 | 71 | 73 | 73 | 73 | 71 | 64 | 63 | 71 | 66 | 67 |
| Сунчани сати — месечни просек | 288,3 | 266,0 | 266,6 | 204,0 | 189,1 | 159,0 | 130,2 | 127,1 | 180,0 | 226,3 | 198,0 | 257,3 | 2.491,9 |
| Сунчани сати — дневни просек | 9,3 | 9,5 | 8,6 | 6,8 | 6,1 | 5,3 | 4,2 | 4,1 | 6,0 | 7,3 | 6,6 | 8,3 | 6,8 |
| Извор #1: NOAA[18] | |||||||||||||
| Извор #2: Deutscher Wetterdienst (extremes from 1955–1982 and humidity, 1961–1990),[19] Meteo Climat (extremes from 1984–present)[20] | |||||||||||||
| Клима Најробија (Џомо Кенијата међународни аеродром) | |||||||||||||
|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|
| Показатељ \ Месец | Јан. | Феб. | Мар. | Апр. | Мај | Јун | Јул | Авг. | Сеп. | Окт. | Нов. | Дец. | Год. |
| Апсолутни максимум, °C (°F) | 32,2 (90) |
32,8 (91) |
32,1 (89,8) |
32,2 (90) |
31,1 (88) |
28,9 (84) |
29,4 (84,9) |
32,2 (90) |
31,1 (88) |
33,0 (91,4) |
32,2 (90) |
32,2 (90) |
33,0 (91,4) |
| Максимум, °C (°F) | 26,7 (80,1) |
27,9 (82,2) |
27,5 (81,5) |
26,0 (78,8) |
24,5 (76,1) |
23,7 (74,7) |
22,6 (72,7) |
23,0 (73,4) |
25,6 (78,1) |
26,6 (79,9) |
24,9 (76,8) |
25,3 (77,5) |
25,4 (77,7) |
| Просек, °C (°F) | 19,4 (66,9) |
20,2 (68,4) |
20,7 (69,3) |
20,2 (68,4) |
19,1 (66,4) |
17,7 (63,9) |
16,7 (62,1) |
17,3 (63,1) |
18,6 (65,5) |
19,7 (67,5) |
19,3 (66,7) |
19,0 (66,2) |
19,0 (66,2) |
| Минимум, °C (°F) | 12,9 (55,2) |
13,1 (55,6) |
14,1 (57,4) |
14,9 (58,8) |
14,3 (57,7) |
12,3 (54,1) |
11,4 (52,5) |
11,5 (52,7) |
12,0 (53,6) |
13,3 (55,9) |
14,0 (57,2) |
13,5 (56,3) |
13,1 (55,6) |
| Апсолутни минимум, °C (°F) | 4,7 (40,5) |
7,2 (45) |
7,2 (45) |
9,8 (49,6) |
6,3 (43,3) |
6,1 (43) |
4,6 (40,3) |
4,4 (39,9) |
4,2 (39,6) |
5,4 (41,7) |
7,8 (46) |
7,9 (46,2) |
4,2 (39,6) |
| Количина падавина, mm (in) | 42,1 (1,657) |
48,3 (1,902) |
68,8 (2,709) |
157,2 (6,189) |
108,3 (4,264) |
26,5 (1,043) |
11,5 (0,453) |
13,6 (0,535) |
24,8 (0,976) |
43,3 (1,705) |
120,9 (4,76) |
79,8 (3,142) |
745,1 (29,335) |
| Дани са падавинама (≥ 0.1 mm) | 4,9 | 3,7 | 6,5 | 13,0 | 11,1 | 6,2 | 5,2 | 5,0 | 5,1 | 6,8 | 13,6 | 9,0 | 89,7 |
| Релативна влажност, % | 69 | 63 | 66 | 77 | 79 | 76 | 74 | 71 | 67 | 67 | 77 | 76 | 72 |
| Сунчани сати — месечни просек | 282,1 | 265,6 | 263,5 | 204,0 | 179,8 | 159,0 | 124,0 | 124,0 | 168,0 | 213,9 | 204,0 | 254,2 | 2.442,1 |
| Сунчани сати — дневни просек | 9,1 | 9,4 | 8,5 | 6,8 | 5,8 | 5,3 | 4,0 | 4,0 | 5,6 | 6,9 | 6,8 | 8,2 | 6,7 |
| Извор: Deutscher Wetterdienst[21] | |||||||||||||
Историја
[уреди | уреди извор]Аутохтоно становништво на подручју данашњег Најробија је етничка група Масаи. На Масаи језику име града има значење „хладна вода".[22] С обзиром да је Кенија до стицања независности била британска колонија, Британци су 1899. године засновали град као станицу на прузи од Момбасе до Кампале. Новостворено насеље је 1907. године постало главни град британске колоније источна Африка, а од 1963. престоница независне Кеније.
Административна подела
[уреди | уреди извор]Град Најроби главни град Кеније. Административно подручје града је истовремено и једна од осам провинција на које је подељена Кенија, суседне провинције су Централна, Источна и Раседна долина. Карактеристично је да провинција Најроби има облик рибе.
Нижа административне јединица од провинције у Кенији је дистрикт. Најроби је 2007. године подељен на три дистрикта, али су они укинути 2009. године одлуком врховног суда о смањењу број дистрикта у Кенији са 254 на 46.
Нижа административна јединица од дистрикта је на division енглеском тј. tarafa на свахилију. Ових јединица у Најробију има осам (Централни Најроби, Дагорети, Ембакаси, Касарани, Кибера, Макадара, Вестлендс и Пумвани), а оне су подељене на 50 локација (locations) које представљају градске четврти Најробија.
Привреда
[уреди | уреди извор]Најроби представља пословни, трговински и туристички центар на државном и међународном нивоу. У централном пословном делу града Central Business District се налази налази сконцентрисан пословни простор у високим пословним зградама које доминирају центром града. Ту је и Конгресни центар Џомо Кенијата погодан за конгресни туризам. У делу града Гигири се налази велики комплекс Уједињених нација са канцеларијама агенција и програма из УН система, а два програма ту имају своје седиште УНЕП - Програм УН за заштиту животне средине и УН Хабитат - Програм УН за насеља. Поред конгресног туризма Најроби нуди могућности за разне друге видове туризма, а најчешће је почетна станица за сафари туристе у разним деловима Кеније који у ову земљу стижу преко Најробија, тачније аеродрома Џомо Кенијата. Индустрија је такође заступљена у Најробију, с тим што је већи број производних погона лаке (текстилна, прехрамбена, дуванска), него тешке индустрије (аутомобилска).
Саобраћај
[уреди | уреди извор]Једини вид градског саобраћајног превоза је матату. Матату је комби за 12 особа, приватно средство превоза у коме се плаћа карта у вредности од 30 до 50 шилинга по особи (0,3-0,5 евра 2010. године). Велики број становника поседује приватне аутомобиле, што због незадовољавајућег градског превоза за вишемилионски град доводи до великих застоја у саобраћају.
Матату се користи и за међуградски превоз, као и аутобус, воз и авион. Железница је карактеристична за Најроби јер је оснивање железничке станице и био основни повод за оснивање града. Међународни аеродром Џомо Кенијата се налази 20 километар источно од центра Најробија.[23] Поред овог аеродрома у Најробију постоје и два мања аеродрома - Вилсон у делу града Лангата за мање авионе[24] и војни аеродром Мои. Најроби се налази на раскрсници два панафричка друмска коридора. Један се пружа правцем исток запад - од Момбасе до Лагоса. Други се пружа правцем север југ - од Александрије до Кејптауна.
Образовање
[уреди | уреди извор]У Најробију се налази Најроби универзитет организован у 6 колеџа (пољопривреда и ветерина, архитектура и инжењерство, биологија и природне науке, образовање, медицина и најзад уметност и друштвене науке).[25] Најроби универзитет добио је то име 1970. године као наследник раније основаних високошколских установа. Поред Универзитета Најроби који је државна установа у Најробију постоји већи број приватних универзитета.
Становништво
[уреди | уреди извор]![[икона]](https://images.weserv.nl/?url=%2F%2Fupload.wikimedia.org%2Fwikipedia%2Fcommons%2Fthumb%2F1%2F1c%2FWiki_letter_w_cropped.svg%2F20px-Wiki_letter_w_cropped.svg.png&q=12&output=webp&max-age=110){kind=small} | Овај одељак би требало проширити. Можете помоћи додавањем садржаја. |
| Година |
|---|
| Становништво |
Партнерски градови
[уреди | уреди извор]
Референце
[уреди | уреди извор]- ^ Pulse Africa. „Not to be Missed: Nairobi 'Green City in the Sun'”. pulseafrica.com. Архивирано из оригинала 28. 4. 2007. г. Приступљено 14. 6. 2007.
- ^ Roger S. Greenway, Timothy M. Monsma, Cities: missions' new frontier, (Baker Book House: 1989), pp. 163.
- ^ City-Data.com. „Nairobi History”. www.city-data.com/. Приступљено 25. 8. 2008.
- ^ „History – Nairobi”. City-data.com. Приступљено 18. 10. 2010.
- ^ AlNinga. „Attractions of Nairobi”. alninga.com. Архивирано из оригинала 30. 9. 2007. г. Приступљено 14. 6. 2007.
- ^ „Population Distribution by Political Units”. knbs.or.ke. Приступљено 30. 3. 2015.
- ^ „Major urban areas – population”. cia.gov. Архивирано из оригинала 04. 05. 2012. г. Приступљено 18. 11. 2014.
- ^ „Population distribution by province/district and sex: 1979-199 censuses”. Kenya Central Bureau of Statistics. Архивирано из оригинала 14. 3. 2009. г. Приступљено 20. 3. 2009.
- ^ „Live Trading commences at Nairobi Stock Exchange using a system developed by Millennium Information Technologies, Sri Lanka”. 28. 11. 2017. Архивирано из оригинала 03. 12. 2008. г. Приступљено 28. 11. 2017.
- ^ Perceptive Travel. „Nairobi by Degrees”. perceptivetravel.com. Приступљено 14. 6. 2007.
- ^ „The Nobel Peace Prize for 2004”. Oslo: The Norwegian Nobel Committee. 8. 10. 2004. Приступљено 21. 10. 2010.
- ^ Unbowed. pp. 291.
- ^ „The Nobel Peace Prize 2004:Press Release”. Приступљено 3. 5. 2009. (8 October 2004). NobelPrize.org..
- ^ The East African (2. 11. 1998). „Karura: Are We Missing the Trees for the Forest?”. nationmedia.com. Архивирано из оригинала 27. 9. 2007. г. Приступљено 14. 6. 2007.
- ^ „Climate: Nairobi – Climate graph, Temperature graph, Climate table”. Climate-Data.org. Приступљено 7. 9. 2013.
- ^ United Nations. „Travel and Visa Information”. unhabitat.org. Архивирано из оригинала 27. 9. 2007. г. Приступљено 20. 6. 2007.
- ^ Gaisma. „Nairobi, Kenya – Sunrise, sunset, dawn and dusk times, table”. gaisma.com. Приступљено 22. 6. 2007.
- ^ „WMO Climate Normals for DAGORETTI 1961–1990”. National Oceanic and Atmospheric Administration. Приступљено 7. 7. 2015.
- ^ „Klimatafel von Nairobi-Dagoretti (Obs.) / Kenia” (PDF). Baseline climate means (1961–1990) from stations all over the world (на језику: German). Deutscher Wetterdienst. Приступљено 31. 8. 2016.
- ^ „Station Nairobi” (на језику: French). Meteo Climat. Приступљено 31. 8. 2016.
- ^ „Klimatafel von Nairobi-Kenyatta (Int.Flugh.) / Kenia” (PDF). Baseline climate means (1961–1990) from stations all over the world (на језику: German). Deutscher Wetterdienst. Приступљено 31. 8. 2016.
- ^ „Порекло имена града”. Nairobi.com (Водич за град). Приступљено 8. 6. 2014.
- ^ Sunday, Frankline. „Aviation sector in new high as passenger numbers hit record 10 million”.
- ^ Muiruri, Peter. „Wilson Airport builds Sh163m tower amidst land grabbing claims”.
- ^ „University of Nairobi Factfile – UNIVERSITY OF NAIROBI”. Архивирано из оригинала 01. 12. 2017. г. Приступљено 28. 11. 2017.
Спољашње везе
[уреди | уреди извор]Вести
Остало
- Званични веб-сајт
- Министарство за развој метрополитенског подручја Најробија
- Универзитет Најроби
- Најроби берза
- National Geographic о Најробију
- „Nairobi”. Encyclopædia Britannica (на језику: енглески). 19 (11 изд.). 1911.
- The City Council of Nairobi (official website)
- National Museums of Kenya (official website)
- The Nairobi Social Audit Report
- Nairobi's Local Online Business directory
| Међународне | |
|---|---|
| Државне | |
| Географске | |
| Остале | |
