Вардар
| Вардар | |
|---|---|
 Душанов мост преко Вардара у Скопљу | |
 ток Вардара | |
| Опште информације | |
| Дужина | 388 km |
| Басен | 20.535 km2 |
| Пр. проток | 174 m3⁄s |
| Слив | Егејски |
| Водоток | |
| Извор | Вруток, близу Гостивара, Северна Македонија |
| Ушће | Егејско море, близу Солуна, Грчка |
| Географске карактеристике | |
| Држава/е |  Северна Македонија (77,6%), Грчка (22,4%) |
| Притоке | Брегалница, Лепенац, Треска, Црна река, Пчиња, Бабуна, Маркова река, Серава, Кадина река, Пена |
| Река на Викимедијиној остави | |
Вардар (мкд. Вардар, грч. Αξιός [Aksiós] — Аксиос или Βαρδάρης [Vardáris] — Вардарис) је највећа река која протиче кроз Северну Македонију и једна од већих на Балкану. Дужина реке износи 388 km, а њен слив покрива површину од приближно 20.500 km².
Река Вардар извире у Врутоку, неколико km северно од Гостивара у Северној Македонији, пролази кроз Скопље, Грчку и улива се у Егејско море близу Солуна.
Река пролази кроз Тиквешку котлину где се у њу уливају највеће притоке, Црна река са десне и Брегалница са леве стране.
Иван Јастребов је записао да (свакако у горњем току) Вардар дели Полог на Доњи и Горњи. Гори Полог је на његовој десној страни, а Доњи са Тетовом - уз реку Маздача код Врапчишта.[1]
Македонији припада око 80% речног тока Вардара (301 km), а остатак Грчкој.
Притоке
[уреди | уреди извор]Галерија
[уреди | уреди извор]-
Вардар код Велеса 1922. године -
Извор Вардара у Врутоку -
Вардар у Гостивару -
Вардар код Велеса -
Вардар у Демиркапијској клисури -
Вардар у Грчкој -
Делта Вардара у Солунском заливу
Види још
[уреди | уреди извор]- Повардарје
- Вардарија
- Вардарска бановина
- Вардарска Македонија
- Јужна Морава
- Моравско-вардарска долина
- Црни Дрим
- Струмица (река)
- Тиквеш
Референце
[уреди | уреди извор]- ^ Јастребов, Иван (2018). Стара Србија и Албанија, pp. 252. Београд: Службени гласник.
Спољашње везе
[уреди | уреди извор]
| Међународне | |
|---|---|
| Државне | |
| Географске | |
| Остале | |
