Света џамија
| Света џамија | |
|---|---|
| арап. المسجد الحرام El Masğid el Ḥarām Света џамија | |
 | |
  Света џамија Локација на мапи Саудијске Арабије | |
| Основне информације | |
| Локација | Мека, садашња територија Саудијске Арабије[1] |
| Координате | 21° 25′ 19″ С; 39° 49′ 34″ И / 21.422° С; 39.826° И |
| Религија | ислам |
| Држава | Саудијска Арабија |
| Власништво | Влада Саудијске Арабије |
| Руководство | имам(и): Abdul Rahman Al-Sudais Saud Al-Shuraim Maher Al Mueaqly |
| Веб-сајт | www |
| Почетак изградње | У доба пророка Аврама[2] |
| Спецификације | |
| Капацитет | 900,000 (повећано на 4.000.000 током хаџилука)[3] |
| Број минарета | 9 |
| Висина минарета | 89m |
Света џамија (арап. المسجد الحرام; El Masğid el Ḥarām — Велика џамија), позната и као Меканска џамија, налази се у граду Меки, у Саудијској Арабији.[4][5] Она је највећа постојећа џамија и окружује једно од најсветијих исламских места, Кабу.[6] Муслимани целог света окрећу се у правцу Кабе током молитве. Један од пет стубова Ислама захтева да сваки муслиман бар једном током свог живота обави хаџилук, што укључује и циркумамбулацију око Кабе.
Тренутна површина џамије покрива 356.800 m², укључујући унутрашње и спољашње површине за молитву, и може да прими до 4 милиона ходочасника током Хаџа, једног од најбројнијих људских окупљања на свету. Насупрот томе што већина џамија има одвојене делове за мушкарце и жене, у овој џамији сегрегације нема и сви могу обављати молитву заједно.
Историја
[уреди | уреди извор]Велика џамија се надмеће са Џамијом компањонa из Еритрејског града Масаве[7] и Куба џамијом у Медини за статус најстарије џамије.[8] Према једном скупу ставова, ислам као религија је претходио пророку Мухамеду,[9][10][11] који је представљао претходне пророке, попут Абрахама.[12] Абрахам се сматра заслужан за изградњу Кабе у Меки, а самим тим њеног светилишта, које се према овом становишту види као прва џамија[13] која је икада постојала.[14][15][16] Према другом скупу ставова, ислам је започео током живота пророка Мухамеда у 7. веку,[17] као и архитектонске компоненте, попут џамије. У том случају, било Џамија компањона[18] или Куба џамија се могу сматрати првом џамијом која је изграђена у историји ислама.[13]
Период пре Мухамеда
[уреди | уреди извор]Према исламској традицији, прву конструкцију Кабе, срца Велике џамије, започео је Аврам. Куран сведочи да је ово место прва грађевина за обожавање Алаха.
Божијом наредбом, Ибрахим (Аврам) и његов син Исмаил (Самуило), пронашли су оригиналне темеље и обновили Кабу године 2130. п. н. е. Ḥağar-Al-Aswad, црни камен, смештен на доњем делу источног зида Кабе, сматра се јединим остатком првобитне грађевине коју је Аврам направио.
У муслиманским предањима, помиње се прича о Исмаиловој мајци, која је тражила извор воде у близини џамије. Наиме, Хагара је обилазила два брда, Сафу и Марву, у потрази за водом за свог сина, када јој Бог показује извор Земзем. „Земзем“ и „Сафа и Марва“ су сада у склопу Велике џамије.
Први исламски период
[уреди | уреди извор]Након што се Мухамед славно вратио у Меку, 630. године, заједно са својим зетом, Алијем (Ali Ibn Abu Talib) разбио је све идоле у Каби и око ње, и ставио тачку на паганско доба. Овиме започиње исламска владавина над Кабом и Великом џамијом око ње.
Прва велика обнова џамије десила се 692. године. Пре ове рестаурације, која је укључивала изградњу спољног зида око џамије и декорацију плафона, џамија је била мала отворена област са Кабом у центру. До краја 8. века, стари дрвени стубови џамије замењени су мермерним стубовима, а крила одаје за молитву проширена су на обе стране, уз додавање минарета. Нагло ширење ислама на Блиском истоку и стални прилив ходочасника захтевали су готово потпуну измену изгледа, односно додавање мермерних површина и још три минарета.
Османлије
[уреди | уреди извор]
Године 1570. османлијски султан Селим II наредио је главном архитекти Мимар Синану да обнови џамију. Рестаурација је укључивала замену равног крова куполама које су изнутра украшене исламском калиграфијом, као и постављање нових потпорних стубова, који се сматрају најранијим архитектонским основама садашње џамије. Ове основе су најстарији преживели делови грађевине.
Током јаких падавина и обилних поплава током 1621. и 1629. године, зидови Кабе и џамије претрпели су знатна оштећења.[19] Током 1629. године, за време владавине султана Мурата IV, Каба је изграђена каменом из Меке и џамија је обновљена. Тада је додат нови камени зид, изграђена су још 3 минарета (тиме доводећи њихов број на 7), и мермерни под је поплочан. У овом стању џамија остаје наредна три века.
Сауди
[уреди | уреди извор]Прва велика обнова током владавине саудијске краљевске породице одвијала се у периоду од 1955. до 1973. године. Овом приликом изграђена су још четири минарета, плафон је поправљен, и под је замењен вештачким каменом и мермером. Галерија Mas'a стављена је под окриље џамије, уз помоћ наткривања и ограђивања. Током ове реконструкције, многи историјски објекти османске ере, нарочито потпорни стубови, били су уништени.
Другом саудијском обновом, под вођством краља Фахда, додато је ново крило и подручје за молитву на отвореном. Новом крилу, које такође служи за молитву, приступа се кроз капију краља Фахда. Ово дограђивање је вршено у периоду између 1982. и 1988. године.
Треће дограђивање Сауда (1988–2005.) укључује изградњу нових минарета, подизање краљевске резиденције која надгледа џамију, као и још места за молитву, у склопу џамије као и око ње. Ова изградња одвијала се упоредо са обновама на планини Арафат, Мини и Муздалифи. Ова трећа обнова укључује и осамнаест нових капија, три куполе које одговарају положају капија, као и додавање око 500 мермерних стубова. Други модерни додаци укључују топле подове, клима-уређаје, лифтове и систем за одводњавање.
Тренутни пројекти проширења
[уреди | уреди извор]Почетком 2007. године, на џамији је започет четврти пројекат проширења, за који се претпоставља да ће бити завршен до 2020. године. Краљ Абдулах (Abdullah Ibn Abdul Aziz) планира да повећа капацитет џамије на 2 милиона ходочасника.[4][20]
Проширење северног дела џамије започето је у августу 2011. године и ускоро се очекује завршетак радова. Површина џамије ће се проширити са 356.000m2 на 400.000m2. Нова капија, која носи име краља Абдулаха, биће изграђена заједно са још два минарета, што ће њихов број довести на 11. Трошкови овог пројекта износе 10,6 милијарди долара, и након завршетка, џамија ће моћи да прими више од 2,5 милиона ходочасника. Матаф (подручје за циркумамбулацију око Кабе) ће такође бити проширен, а све затворене просторије биће климатизоване.[21]
Контроверзе око пројеката
[уреди | уреди извор]Појавиле су се многе контроверзе по питању проширења џамије и Меке уопште, због наношења велике штете раноисламском наслеђу. Многе древне грађевине, неке старе и преко хиљаду година, уништене су не само зарад доградње Велике џамије, него и изградње хотела и тржних центара. Неки примери укључују:[22][23]
- Bayt Al-Mawlid, кућа у којој је рођен Мухамед, срушена и изграђена као библиотека.
- Dar Al-Arqam, прва исламска школа, у којој је Мухамед предавао, сравњена и покривена мермерним плочама.
- Кућа Amr ibn Hishāmа (Abu Jahal), уништена и замењена јавним купатилима.
- Купола која је прекривала извор Земзем, уништена.
- Неколико османлијских сводова у склопу Велике џамије, срушено и у опасности.
- Мухамедова кућа у Медини, у којој је живео након пресељења из Меке.
Верски значај
[уреди | уреди извор]Значај џамије је двострук. Она не само да служи као заједнички правац према којем се сви муслимани моле, већ је и главно место за ходочашће.
Кибла
[уреди | уреди извор]Кибла — смер у коме се муслимани окрећу током своје молитве (салат) — показује према Каби и симболизује јединство у обожавању Алаха (Бога). У почетку, правац Кибле био је окренут према Беит ел-Макдису (Јерусалим) (и зато се зове прва од две кибле). Међутим, то је важило само седамнаест месеци, након чега је Кибла окренута ка Каби у Меки. Према записима Мухамедових пратилаца, промена се десила изненада, током подневне молитве у Медини у џамији ал-Киблатајн.
Ходочашће
[уреди | уреди извор]
Ова џамија је главна дестинација за ходочашће и умру[24], који се обављају у месецу Зулхиџе у исламском календару и у било које доба године. Ходочашће у Меку је један од пет стубова ислама, обавезно за све физички способне муслимане који могу да приуште путовање. У новије време, око 3 милиона муслимана обавља хаџилук сваке године.
Неки од ритуала које обављају ходочасници су симбол историјских догађаја. На пример, Хагарину потрагу за водом муслимани опонашају обиласком два брда Ал-Сафу и Ал-Марву.
Хаџилук је повезан са животом пророка Мухамеда из 7. века, али муслимани сматрају да је ритуал ходочашћа у Меку установљен пре неколико хиљада година у време Ибрахима (Аврама).
Види још
[уреди | уреди извор]Референце
[уреди | уреди извор]- ^ Google maps. „Location of Masjid al-Haram”. Google maps. Приступљено 27. 12. 2013.
- ^ Zeitlin, I. M. (25. 4. 2013). „3”. The Historical Muhammad. John Wiley and Sons. ISBN 0745654886.
- ^ Daye, Ali (21. 3. 2018). „Grand Mosque Expansion Highlights Growth of Saudi Arabian Tourism Industry (6 mins)”. Cornell Real Estate Review (на језику: енглески). Приступљено 9. 2. 2019.
- ^ а б „Саудијска Арабија започиње велико проширење Свете џамије у Меки”. Архивирано из оригинала 20. 06. 2017. г. Приступљено 27. 12. 2013.
- ^ Denny, Frederick M. (9. 8. 1990). Kieckhefer, Richard; Bond, George D., ур. Sainthood: Its Manifestations in World Religions. University of California Press. стр. 69.
- ^ „Website Unavailable[[Категорија:Ботовски наслови]]”. Архивирано из оригинала 28. 9. 2013. г. Приступљено 27. 12. 2013. Сукоб URL—викивеза (помоћ)
- ^ Reid, Richard J. (12. 1. 2012). „The Islamic Frontier in Eastern Africa”. A History of Modern Africa: 1800 to the Present. John Wiley and Sons. стр. 106. ISBN 0470658983. Приступљено 15. 3. 2015.
- ^ Palmer, A. L. (26. 5. 2016). Historical Dictionary of Architecture (2 изд.). Rowman & Littlefield. стр. 185—236. ISBN 1442263091.
- ^ Esposito, John (1998). Islam: The Straight Path (3rd ed.). Oxford University Press. стр. 9, 12. ISBN 978-0-19-511234-4.
- ^ Esposito (2002b), pp. 4–5.
- ^ Peters, F.E. (2003). Islam: A Guide for Jews and Christians. Princeton University Press. стр. 9. ISBN 978-0-691-11553-5.
- ^ Alli, Irfan (26. 2. 2013). 25 Prophets of Islam. eBookIt.com. ISBN 978-1456613075.
- ^ а б Palmer, A. L. (26. 5. 2016). Historical Dictionary of Architecture (2nd изд.). Rowman & Littlefield. стр. 185—236. ISBN 978-1442263093.
- ^ Michigan Consortium for Medieval and Early Modern Studies (1986). Goss, V. P.; Bornstein, C. V., ур. The Meeting of Two Worlds: Cultural Exchange Between East and West During the Period of the Crusades. 21. Medieval Institute Publications, Western Michigan University. стр. 208. ISBN 978-0918720580.
- ^ Mustafa Abu Sway. „The Holy Land, Jerusalem and Al-Aqsa Mosque in the Qur’an, Sunnah and other Islamic Literary Source” (PDF). Central Conference of American Rabbis. Архивирано из оригинала (PDF) 28. 7. 2011. г.
- ^ Dyrness, W. A. (29. 5. 2013). Senses of Devotion: Interfaith Aesthetics in Buddhist and Muslim Communities. 7. Wipf and Stock Publishers. стр. 25. ISBN 978-1620321362.
- ^ Watt, William Montgomery (2003). Islam and the Integration of Society. Psychology Press. стр. 5. ISBN 978-0-415-17587-6.
- ^ Reid, Richard J. (12. 1. 2012). „The Islamic Frontier in Eastern Africa”. A History of Modern Africa: 1800 to the Present. John Wiley and Sons. стр. 106. ISBN 978-0470658987. Приступљено 15. 3. 2015.
- ^ Wynbrandt 2010, стр. 101
- ^ Нови амбициозни архитектонски пројекат за Свету џамију
- ^ „Historic Masjid Al-Haram Extension Launched”. onislam. 20. 8. 2011. Приступљено 28. 12. 2013.
- ^ Taylor, Jerome (9. 5. 2014). „Mecca for the rich: Islam's holiest site turning into Vegas”. The Independent.
- ^ Abou-Ragheb, Laith (12. 7. 2005). „Dr.Sami Angawi on Wahhabi Desecration of Makkah”. Center for Islamic Pluralism. Архивирано из оригинала 22. 07. 2016. г. Приступљено 28. 12. 2013.
- ^ Mohammed 1996
Литература
[уреди | уреди извор]- Mohammed, Mamdouh N. (1996). Hajj to Umrah: From A to Z. Mamdouh Mohammed. ISBN 978-0-915957-54-5.
- Wynbrandt, James (2010). A Brief History of Saudi Arabia. Infobase Publishing. стр. 101. ISBN 978-0-8160-7876-9. Приступљено 12. 6. 2013.
Спољашње везе
[уреди | уреди извор]
| Историја |  | |
|---|---|---|
| Обележја и места | ||
| Едукација | ||
| Спорт | ||
| Транспорт | ||
| Међународне | |
|---|---|
| Државне | |
| Географске | |
| Остале | |
