14. април
Изглед
14. април (14.04) је 104. дан у години по грегоријанском календару (105. у преступној години). До краја године има још 261 дана.
Догађаји
[уреди | уреди извор]април | ||||||
П | У | С | Ч | П | С | Н |
1 | 2 | 3 | 4 | 5 | 6 | 7 |
8 | 9 | 10 | 11 | 12 | 13 | 14 |
15 | 16 | 17 | 18 | 19 | 20 | 21 |
22 | 23 | 24 | 25 | 26 | 27 | 28 |
29 | 30 | |||||
- 43. п. н. е. — Марко Антоније, који је опсео цезаровог атентатора Децима Брута у Мутини, је поразио војску конзула Панса, а одмах затим је поражен од војске другог конзула Хирција.
- 69 — Вителије, заповедник рајнских легија, односи победу над Отоном у близини Кремоне и наметнуо се за римског цара (Година четири цара).
- 193 — Војска у Илирику је изабрала Септимија Севера за римског цара.
- 955 — Након женидбе са хришћанском Дубравком од Чешке, пагански владар Пољана Мјешко I је примио хришћанство, што се сматра оснивањем Пољске.
- 1205 — Бугарски цар Калојан је нанео тежак пораз крсташима и заробио латинског цара Балдуина I Фландријског.
- 1471 — Снаге јоркиста под командом Едварда IV су у бици код Барнета поразили ланкастерску војску, убивши при том Ричард Невила, грофа од Ворика.
- 1849 — На иницијативу револуционарног лидера Лајоша Кошута Мађарска прогласила независност од Аустрије.
- 1865 — Председник САД Абрахам Линколн смртно рањен у атентату који је извео Џон Вилкс Бут неколико дана по завршетку грађанског рата.
- 1900 — Председник Француске Емил Лубе у Паризу отворио Светску изложбу, највећу те врсте у историји Европе.
- 1909 — Након војне побуне против владе, руља је започела масакре над Јерменима у вилајету Адана.
- 1912 — Брод Титаник ударио је у ледену санту и потонуо наредног јутра, усмртивши 1.496 особа.
- 1912 — Основан бразилски Фудбалски клуб Сантос.
- 1931 — У Шпанији проглашена република после абдикације и бекства из земље краља Алфонса XIII.
- 1938 — Полетео је први прототип ловачког авиона Рогожарски ИК-3, а њиме је управљао искусни пилот из Опитне групе капетан Никола Бјелановић.
- 1945 — Савезничке трупе ухапсиле немачког дипломату и политичара Франца фон Папена и изручиле га суду за ратне злочине у Нирнбергу.
- 1958 — Спутњик 2 је пао на Земљу после мисије дуге 162 дана.
- 1970 — Експлодирао је резервоар са кисеоником на летелици Аполо 13, чиме је угрожен живот посаде која је била на мисији ка Месецу.
- 1975 — У Сикиму, у североисточној Индији, укинута монархија и проглашена република. Сиким постао 22. држава Индијске Уније.
- 1986 — Као одговор на подметање бомбе у Западном Берлину, амерички председник Роналд Реган је наредио бомбардовање Либије.
- 1988 — У Женеви, Авганистан и Пакистан потписали споразум о Авганистану, а СССР и САД дали изјаве о немешању и неинтервенцији. Споразумом предвиђен повратак авганистанских избеглица из Пакистана и повлачење совјетских трупа из Авганистана.
- 1994 — Два америчка борбена авиона F-15 игл грешком изнад северног Ирака оборила два америчка хеликоптера, усмртивши свих 26 људи у њима.
- 1995 — Светска здравствена организација саопштила да на простору СФРЈ има око милион људи којима је потребна медицинска помоћ због психолошких траума изазваних ратом.
- 1999 —
- 2000 — Митингом у центру Београда, „Стоп терору, за демократске изборе“, српска опозиција почела координирану акцију за демократске промене у земљи.
- 2003 —
- На заседању у Луксембургу шефови дипломатија Европске уније одлучили да забране улазак на територију ЕУ свим особама на Балкану које помажу хашким оптуженицима на слободи.
- У близини Багдада америчке специјалне снаге ухапсиле бившег лидера палестинског герилског покрета Абуа Абаса, оптуженог да је организовао отмицу италијанског путничког брода „Акиле Лауро“ 1985. и убиство Американца Леона Клингхофера, баченог у Средоземно море.
Рођења
[уреди | уреди извор]- 1629 — Кристијан Хајгенс, холандски математичар, физичар и астроном. (прем. 1695)[1]
- 1862 — Војислав Илић, српски песник. (прем. 1894)[2]
- 1862 — Петар Столипин, руски политичар, 3. председник Владе Русије. (прем. 1911)[3]
- 1883 — Сима Пандуровић, српски песник, драматург, есејиста, преводилац и књижевни критичар. (прем. 1960)[4]
- 1886 — Арпад Тот, мађарски песник и преводилац. (прем. 1928)
- 1904 — Џон Гилгуд, енглески глумац и редитељ. (прем. 2000)[5]
- 1925 — Род Стајгер, амерички глумац. (прем. 2002)[6]
- 1926 — Карољ Лапиш, мађарски патолог, академик и инострани члан Одељења медицинских наука Српске академије наука и уметности.[7]
- 1927 — Драган Гоџић, српски кошаркаш и кошаркашки тренер. (прем. 1988)
- 1937 — Мирослав Бијелић, српски глумац и књижевник. (прем. 2010)[8]
- 1940 — Џули Кристи, енглеска глумица.[9]
- 1941 — Герхард Невекловски, аустријски лингвиста и академик, инострани члан састава Српске академије науке и уметности.[10]
- 1945 — Ричи Блекмор, енглески музичар, најпознатији као суоснивач и гитариста групе Deep Purple.[11]
- 1958 — Питер Капалди, шкотски глумац, редитељ и сценариста.[12]
- 1961 — Роберт Карлајл, шкотски глумац.[13]
- 1972 — Петар Пуача, српски фудбалер.[14]
- 1973 — Роберто Ајала, аргентински фудбалер.[15]
- 1973 — Ејдријен Броди, амерички глумац.[16]
- 1975 — Вероника Земанова, чешка порнографска глумица и еротски модел.[17]
- 1977 — Сара Мишел Гелар, америчка глумица.[18]
- 1977 — Роб Макелхени, амерички глумац, редитељ, сценариста и продуцент.[19]
- 1977 — Миливоје Ћирковић, српски фудбалер.[20]
- 1979 — Керем Тунчери, турски кошаркаш.[21]
- 1988 — Роберто Баутиста Агут, шпански тенисер.[22]
- 1988 — Жељко Шакић, хрватски кошаркаш.[23]
- 1989 — Ненад Беђик, српски веслач.[24]
- 1996 — Абигејл Бреслин, америчка глумица.[25]
- 1997 — Војислав Стојановић, српски кошаркаш.[26]
Смрти
[уреди | уреди извор]- 1759 — Георг Фридрих Хендл, немачки композитор (рођ. 1685)[27]
- 1807 — Џеремаја Бенџамин Рихтер, немачки хемичар (рођ. 1762)
- 1914 — Чарлс Сандерс Пирс, амерички филозоф и логичар (рођ. 1839)[28]
- 1917 — Лудвик Лазар Заменхоф, пољски лекар, творац есперанта[29]
- 1930 — Владимир Владимирович Мајаковски, руски песник [30]
- 1947 — Петар Бајаловић је био српски архитекта[31]
- 1969 — Петар Колендић, српски књижевни историчар [32]
- 1983 — Коста Сивчев конструктор авиона, ваздухопловно технички пуковник у СФРЈ.
- 1986 — Симон де Бовоар, француска књижевница (рођ. 1908)[33]
- 2011 — Бранислав Црнчевић је био српски књижевник, афористичар, новинар, сценариста, политички коментатор и члан СНС. (рођ. 1933)[34]
- 2019 — Мира Марковић, супруга Слободана Милошевића[35]
- 2020 — Миодраг Лазић, примаријус, начелник Ургентног центра Клиничког центра Ниш и ратни хирург Српске војске Крајине и Војске Републике Српске[36]
- 2024 — Лучано Сушањ, југословенски атлетичар, хрватски политичар и спортски радник.[37]
Празници и дани сећања
[уреди | уреди извор]- Имендани
- Тибор, мађарско име
Референце
[уреди | уреди извор]- ^ John Gribbin (22. 2. 2000). Q is for Quantum: An Encyclopedia of Particle Physics. Simon and Schuster. стр. 181. ISBN 978-0-684-86315-3.
- ^ „Војислав Илић | Поезија суштине” (на језику: српски). Приступљено 2022-02-05.
- ^ „Pyotr Arkadyevich Stolypin | Russian statesman | Britannica”. www.britannica.com (на језику: енглески). Приступљено 2022-02-05.
- ^ „Sima Pandurović”. biografija.org. Приступљено 2. 2. 2022.
- ^ Gyles Daubeney Brandreth (1984). John Gielgud: a celebration. Pavilion. стр. 12. ISBN 978-0-907516-38-5.
- ^ „Rod Steiger”. IMDb. Приступљено 2022-02-05.
- ^ „Карољи Лапиш”. sanu.ac.rs. Приступљено 26. 1. 2024.
- ^ „Miroslav Bijelic”. IMDb. Приступљено 2022-02-05.
- ^ „Julie Christie”. IMDb. Приступљено 2022-02-05.
- ^ „ГЕРХАРД НЕВЕКЛОВСКИ”. sanu.ac.rs. Приступљено 27. 1. 2024.
- ^ „Ritchie Blackmore Songs, Albums, Reviews, Bio & More”. AllMusic (на језику: енглески). Приступљено 2022-02-05.
- ^ „Peter Capaldi”. IMDb. Приступљено 2022-02-05.
- ^ „Robert Carlyle”. IMDb. Приступљено 2022-02-05.
- ^ „FK Borac Cacak”. web.archive.org. 2012-06-02. Архивирано из оригинала 02. 06. 2012. г. Приступљено 2022-02-05. Архивирано на сајту Wayback Machine (2. јун 2012)
- ^ „Roberto Ayala - Player profile”. www.transfermarkt.com (на језику: енглески). Приступљено 2022-02-05.
- ^ Editors of Chase's (30. 9. 2018). Chase's Calendar of Events 2019: The Ultimate Go-to Guide for Special Days, Weeks and Months. Rowman & Littlefield. стр. 223. ISBN 978-1-64143-264-1.
- ^ „Veronika Zemanova”. IMDb. Приступљено 2022-02-05.
- ^ „Sarah Michelle Gellar”. IMDb. Приступљено 2022-02-05.
- ^ „Rob McElhenney”. IMDb. Приступљено 2022-02-05.
- ^ „Ćirković Milivoje”. reprezentacija.rs (на језику: енглески). 2020-04-14. Приступљено 2022-02-05.
- ^ „Kerem Tunceri - Turkish Basketball Super League Player”. TBLStat.net (на језику: енглески). Приступљено 2022-02-05.
- ^ „Roberto Bautista Agut | Overview | ATP Tour | Tennis”. ATP Tour. Приступљено 2022-02-05.
- ^ „Zeljko Sakic profile | Game center | FIBA.com”. web.archive.org. 2016-08-17. Архивирано из оригинала 17. 08. 2016. г. Приступљено 2022-02-05. Архивирано на сајту Wayback Machine (17. август 2016)
- ^ „Nenad Beđik Bio, Stats, and Results | Olympics at Sports-Reference.com”. web.archive.org. 2012-12-14. Архивирано из оригинала 14. 12. 2012. г. Приступљено 2022-02-05. Архивирано на сајту Wayback Machine (14. децембар 2012)
- ^ Zekas, Rita (27. 7. 2007). „Abbie shines”. Toronto Star. Архивирано из оригинала 8. 12. 2015. г. Приступљено 20. 8. 2012.
- ^ Eurobasket. „Vojislav Stojanovic Player Profile, Staff Mantova, News, Stats - Eurobasket”. Eurobasket LLC. Приступљено 2022-02-05.
- ^ „George Frideric Handel | Biography, Background, Compositions, Music, Messiah, Accomplishments, & Facts | Britannica”. www.britannica.com (на језику: енглески). Приступљено 2022-02-05.
- ^ „Peirce, Charles Sanders | Internet Encyclopedia of Philosophy” (на језику: енглески). Приступљено 2022-02-05.
- ^ „L.L. Zamenhof | Polish linguist and physician | Britannica”. www.britannica.com (на језику: енглески). Приступљено 2022-02-05.
- ^ „Vladimir Vladimirovič Majakovski”. biografija.org. Приступљено 20. 1. 2022.
- ^ „Na dan 14.4.1947.: Umro Petar Bajalović, srpski arhitekta.”. www.nadanasnjidan.net. Приступљено 2022-02-05.
- ^ „Члан САНУ”. web.archive.org. 2016-03-05. Архивирано из оригинала 05. 03. 2016. г. Приступљено 2022-02-05. Архивирано на сајту Wayback Machine (5. март 2016)
- ^ „Simone de Beauvoir – Najveća francuska filozofkinja i feministkinja”. voxfeminae.net. Приступљено 20. 1. 2022.
- ^ „ЦРНЧЕВИЋ Бранислав-Брана”. snp.org.rs. Приступљено 20. 1. 2022.
- ^ „Umrla Mira Marković”. BBC News na srpskom (на језику: српски). Приступљено 2022-02-05.
- ^ „Preminuo čuveni dr Miodrag Lazić”. Niške Vesti (на језику: српски). 2020-04-14. Приступљено 2022-02-05.
- ^ „Umro je Luciano Sušanj, najbolji hrvatski atletičar u povijesti”. www.index.hr (на језику: хрватски). Приступљено 2024-04-14.
Види још
[уреди извор]Референце
[уреди извор]