Чулацаман тӀегӀо

Акатепек (Акатепек, Герреро)

17°19′29″ къ. ш. 98°54′34″ м. д.HGЯO
Талларе хьожуш
ХӀара йаззам Википеди чуьра бу — маьрша энциклопеди
Эвла
Акатепек
испан. Acatepec
17°19′29″ къ. ш. 98°54′34″ м. д.HGЯO
Пачхьалкх  Мексика
Штат Герреро
Истори а, географи а
Центран локхалла 1748 метр
Сахьтан аса UTC−6
Картин тӀехь
Акатепек картан тӀехь
Акатепек

АкатепекМексикин Герреро штатан Acatepec Municipality муниципалитетера нах беха меттиг[1].

Акатепек лаьтташ йу Мексикин къилба-малхбузехьара декъехь, Мехико гӀалин къилбехьа[2][3].

Кхузахь климат йу кӀаьда йовха, шера-йуккъера температура йу 21,9 °C[4].


Дуьххьара адамаш 20 эзар герг шо хьалха кхуза даха хевшина. Уьш хила боху ольмекаш. ТӀаьхьо Теотиуаканан Ӏаткъам чӀагӀбелира кхузахь. VIII-XV бӀешерашкахь ацтекаш дола деш йара кху махкахь[5][6]. 1521 шарахь кхуза баьхкира испанхой, цара мохк долабаьккхинчул тӀаьхьа территори Мехикон аудиенци хилира, дуьххьара цуьна йукъахь йара хилачу Ацтекийн империн провинцеш, тӀаьхьо мохк йукъа бахара Керла Испани вице-пачхьалкхаллин[5].

1849 шеран 27 октябрехь дуьйна Герреро штатан йукъахь йу[5].

Билгалдахарш

[бӀаьра нисйан | нисйан]
  1. The GeoNames geographical database (инг.) (2012).
  2. Estado de Guerrero Medio Fisico (исп.). Enciclopedia de los Municipios de México. Mexico: Instituto Nacional para el Federalismo y el Desarrollo Municipal (2005). ТӀекхочу дата: 2010 шеран 24 июнь. Кху чуьра архивйина оригиналан 2011 шеран 16 июнехь
  3. Enciclopedia Ibalpe, Tomo II de Ciencias Sociales, p.67
  4. Instituto Nacional de Estadística y Geografía: Aspectos geográficos de Guerrero. Temperatura Media Anual (Grados Centígrados) (исп.). ТӀекхочу дата: 9 de septiembre de 2009. Архивйина 1 de abril de 2008
  5. 1 2 3 Estado de Guerrero Historia (исп.). Enciclopedia de los Municipios de México. Mexico: Instituto Nacional para el Federalismo y el Desarrollo Municipal (2005). ТӀекхочу дата: 2010 шеран 24 июнь. Кху чуьра архивйина оригиналан 2012 шеран 6 мартехь
  6. La Riqueza Histórica de Guerrero (исп.). Guerrero, Mexico: Government of Guerrero. ТӀекхочу дата: 2010 шеран 24 июнь. Кху чуьра архивйина оригиналан 2010 шеран 3 ноябрехь

Литература

[бӀаьра нисйан | нисйан]
  • Мексика // Словарь современных географических названий / Рус. геогр. о-во. Моск. центр; Под общ. ред. акад. В. М. Котлякова. Институт географии РАН. — Екатеринбург: У-Фактория, 2006.
  • Альперович М. С. Рождение Мексиканского государства. — М.: Наука, 1979. — 168 с.
  • Марчук Н. Н., Ларин Е. А., Мамонтов С. П. История и культура Латинской Америки (от доколумбовых цивилизаций до 1918 года): Учебное пособие / Н. Н. Марчук. — М.: Высшая школа, 2005. — 495 с. — ISBN 5060045196.
  • Новая история стран Европы и Америки XVI—XIX века. В 3 ч. Ч. 3 : учеб. для студентов вузов / Под ред. А. М. Родригеса, М. В. Пономарёва. — М.: Гуманитар. изд. центр ВЛАДОС, 2008. — 703 с. — ISBN 9785691015564.
  • Новейшая история стран Европы и Америки. XX век. В 3 ч. Ч. 1 : учеб. для студентов вузов / Под ред. А. М. Родригеса, М. В. Пономарёва. — М.: Гуманитар. изд. центр ВЛАДОС, 2005. — 463 с. — ISBN 569100607X.


pFad - Phonifier reborn

Pfad - The Proxy pFad of © 2024 Garber Painting. All rights reserved.

Note: This service is not intended for secure transactions such as banking, social media, email, or purchasing. Use at your own risk. We assume no liability whatsoever for broken pages.


Alternative Proxies:

Alternative Proxy

pFad Proxy

pFad v3 Proxy

pFad v4 Proxy