Рибозом

Извор: Wikipedija
Пређи на навигацију Пређи на претрагу

Цитоплазма је пуна малих честица, које на први поглед изгледају безлично, које се зову рибозоми. Иако на први поглед изгледају небитно, имају веома важну улогу, а то је синтеза протеина. Рибозоми који се налази у цитоплазмичном матриксу синтетишу протеине који ће да остану у ћелији након синтезе, док рибозоми који су закачени за плазматичну мембрану синтетишу протеине који ће након синтезе бити транспортовани ван ћелије. Уколико се рибозоми налазе на површини ендоплазматичног ретикулума, онда се он назива храпав или гранулиран. Облик сваког новог синтетисаног протеина зависи од секвенце амино киселина. Посебни протеини, звани молекуларни пратиоци, шаперони, помажу при савијању и увијању полинуклеотидног ланца који се састоји од великог броја амино киселина, и то увијање и савијање ланца одређује облика протеина.

Рибозоми прокариота су мањи од рибозома у еукариота. Они се често називају 70С рибозомима, и димензије су им око од 14 нанометара са 20 нанометара, и молекуларном тежином од 2.7 милиона, и саграђени су од подгрупа (субјединица):велике (50С) и мале (30С). С стоји за Сведбергову јединицу. Ова јединица представља коефицијент седиментације током центрифуге. Пибозоми еукариота су 80С и широки су око 22 нанометара.

Синтеза протеина у рибозомима обавља се када се они накаче на молекул информационе РНК (и-РНК). Ако се на један молекул и-РНК закачи већи број рибозома онда се образују полирибозоми (односно полизоми).

Субјединице рибозома

[уреди | уреди извор]

Подаци о облику и величини рибозома и његових субјединица добијени су електронским микроскопом. Облик прокариотских и еукариотских рибозома је веома сличан. Код прокариота мала субјединица је спљопштена, издужена и несиметрична и подељена је удубљењем на главу и тело, а велика се састоји из лоптастог тела на коме су јасно изражена три испупчења (продужетка). Улогу у синтези протеина повезивању аминиокиселина у полипептидни ланац рибозоми обављају само ако су њихове субјединице удружене и, истовремено, уједињене са молекулом информационе РНК (иРНК). Субјединице се повезују тако што се остварује контакт између удубљења на малој и централног продужетка на великој субјединици. При оваквом контакту образује се слободан простор у виду тунела кроз који пролази иРНК (информациона РНК) за време транслације (превођење редоследа нуклеотида иРНК у редослед аминокиселина у протеину). Већи број рибозома може да се повеже једним молекулом иРНК и тада се образује структура названа полирибозом (полизом). Код еукариота се велике субјединице унеколико разликују од еукариотских, мада треба напоменути да детаљна структура еукариотских рибозома још није усвојена иако се сматра да је веома слична прокариотској.

Два веома значајна места су она за која се везују транспортне РНК (тРНК), то су П место (пептидил место) и А место (аминоацил тРНК место). П место је оно за које се везује пептидилтРНК (тРНК која носи растући полипептидни ланац), а за А место се везује аминоацилтРНК (тРНК која носи активирану аминокиселину).

Транспортна РНК рибозомима приноси аминокиселине, које се, у складу са редоследом записаном на иРНК, међусобно повезују у полипептидни ланац. Пошто су молекули тРНК велики у односу на рибозом, претпоставља се да та места нису негде у унутрашњости рибозома већ су на његовој површини у виду удубљењана. У А и П месту тРНК су тако смештене да су својим антикодонима спарене са наспрамним, комплементарним кодонима у иРНК. Ова два места су у непосредној близини што омогућава да се две тРНК својим антикодонима вежу за суседне кодоне иРНК, а истовремено и да се две амнокиселине приближе довољно да би се између њих образовала пептидна веза. Поред А и П места, на рибозомима постоји још једно место, тзв. Е место (од енгл. еxит), за које се привремено везује она тРНК која у датом тренутку напушта рибозом.

Спољашње везе

[уреди | уреди извор]


Преузето из „https://sh.wikipedia.org/w/index.php?title=Ribozom&oldid=41557592”