Subjektivnost
Subjektivnost u najopštijem smislu označava pripadnost, predstavlja svojstvo, poticanje od ili odnošenje na subjekt. Pojam subjektivan može zvati imati sledeća značenja:
- Unutrašnji, mentalni, psihički (a ne spoljašnji, objektivan, fizički)
- Osoben, individualan, privatan, nedostupan većem broju posmatrača, intuitivan, neproverljiv (a ne opšti, univerzalan, objektivan, javan, proverljiv).
- Jednostran, pristrasan, ličan, pod uticajem želja, naklonosti/nenaklonosti, neobjektivan.
- Nepostojeći, zamišljen, iluzoran, halucinatoran (nasuprot objektivno postojećem, stvarnom).
Pri razgraničenju pojmova objektivnosti i subjektivnosti se obično razmatraju odnosi opažajućeg subjekta (obično osobe) i opaženog ili neopaženog objekta. Objekat postoji nezavisno od subjektove percepcije tj. opažanja i nalazio bi se tu gde jeste i onakav kakav jeste i u slučaju da nije opažen od strane nekog subjekta[1]. Stoga se objektivnost često povezuje sa pojmovima realnosti, istine i pouzdanosti. Opažajući subjekat može tačno opažati osobine objekta ili ne, pa pojam subjektivnosti često podrazumeva mogućnost greške i nepouzdanosti[1].
- ↑ 1,0 1,1 „Objectivity”. Internet Encyclopedia of Philosophy. Pristupljeno 25. 5. 2011. (en)
- Subjectivity & Objectivity, Pristupljeno 25. maja 2011. godine (en)