Vitamin B
Grupu jedinjenja, koju jednim imenom nazivamo kompleks ili grupa vitamina B, čine jedinjenja koja su među najneophodnijim za normalno funkcionisanje organizama, usled uloge u kritičnim reakcijama metabolizma.[1]
U grupu vitamina B spadaju: vitamin B1, vitamin B2, vitamin B3, vitamin B5, vitamin B6, vitamin B9
Ranije se smatralo da je vitamin B jedna posebna materija, ali se danas zna da on u stvari predstavlja kompleks odnosno smesu vitamina koji se uglavnom javljaju zajedno, u istim namirnicama. Kvasac, crni hleb i sveže meso, naročito jetra, predstavljaju bogate izvore vitamina B. Najvažniji vitamini B – kompleksa su: B1, niacin, B2, B6, folna kiselina, B12, biotin i pantotenska kiselina. Vitamin B1 (tiamin) se nalazi u ljuskama žitarica, kvascu, jetri, mleku i povrću, ali je osetljiv na toplotu i uništava se kuvanjem. Uloga ovog vitamina je da učestvuje u metabolizmu šećera, a njegov nedostatak izaziva oboljenje beri-beri, koje dovodi do oštećenja nervnog tkiva i poremećaja srčanog rada. Ljuske pirinča sadrže tiamin, pa se beri-beri javlja u zemljama u kojima oljušteni pirinač predstavlja glavni deo ishrane. Niacin (nikotinska kiselina), takođe, učestvuje u procesima proizvodnje energije u ćelijama. Nedostatak ovog vitamina izaziva oboljenje pelagru koja se ispoljava pojavom proliva, zapaljenja kože, utučenosti i duševnih poremećaja. Meso, naročito jetra, kvasac, neljuštene žitarice, grašak, koštunjavi plodovi, mleko, jaja predstavljaju bogate izvore niacina. Vitamin B2 (riboflafin) se nalazi u mesu, ribi, mleku, siru, belancetu jajeta i lisnatom zelenom povrću. Nedostatak ovog vitamina dovodi do usporavanje rasta i ispucalosti usana (heliozis) i jezika (glositis). Vitamin B6 (piridoksin) je zastupljen u brojnim namirnicama, uključujući meso, neljuštene žitarice, mahune i većinu vrsta povrća. Nedostatak piridoksina se javlja veoma retko i dovodi do malokrvosti i mišićevih grčeva kod dece. Folna kiselina ima važnu ulogu u sintezi DNK koja izgrađuje gene u ćeliji. Naziv „folna“ potiče od latinske reči „folium“ što znači list, i lisnato zeleno povrće npr. spanać, predstavlja osnovni izvor ovog vitamina. Nedostatak folne kiseline dovodi do poremećaja u ćelijskoj deobi pa je, zbog toga, ona od izuzetnog značaja u periodu rasta i trudnoći, a u odraslih osoba može da izazove malokrvnost. Trudnicama se često prepisuju dodatne količine folne kiseline i vitamina B12. Vitamin B12 (cijankobalamin) se nalazi u mesu, mleku i jajima, ali nije zastupljen u povrću. Osobe koje se strogo pridržavaju vegeterijanske ishrane, mogu usled nedostatka ovog vitamina da pate od malokrvnosti koja je slična pernicioznoj amneziji, pa im se preporučuje da uzimaju dodatne količine ovog vitamina. Biotin i pantotenska kiselina takođe pripadaju vitaminima B kompleksa i potrebni su ljudskom organizmu, ali je njihov nedostatak izuzetno retka pojava.
Izvor: Zdrav Život Arhivirano 2015-05-25 na Wayback Machine-u , Zdravlje Arhivirano 2015-07-07 na Wayback Machine-u
- ↑ Stipanuk, M.H. (2006). Biochemical, physiological, molecular aspects of human nutrition (2nd ed.). St Louis: Saunders Elsevier p.667
