Конгресна библиотека

Национална библиотека Сједињених Америчких Држава (de facto)

Конгресна библиотека (енгл. Library of Congress) национална је библиотека Сједињених Држава и „истраживачка рука” Конгреса Сједињених Држава. Једна је од највећих библиотека у свету. Њена збирка укључује преко 29 милиона каталогизованих књига и других штампаних материја на преко 470 језика; више од 58 милиона рукописа; највећу збирку ретких књига у Северној Америци (укључујући и примерак Гутенбергове Библије), преко 1 милион издања Владе САД, милион издања светских новина од уназад три стотине година, 33.000 увезаних томова новина, 500.000 ролни микрофилма, преко 6.000 стрипова[3]; и највећу светску колекцију правних материјала, филмова, 4,8 милиона мапа, нотних записа и 2,7 милиона звучних записа. Библиотеком руководи конгресни библиотекар.

Конгресна библиотека
Library of Congress





Застава Конгресне библиотеке
Зграда Томаса Џеферсона у Вашингтону, Конгресна библиотека
Оснивање24. април 1800.; пре 224 године (1800-04-24)
ЛокацијаВашингтон
САД
Обимвише од 38 милиона књига и других штампаних материјала, 3,6 милионa снимака, 14 милиона фотографија, 5,5 милиона мапа, 8,1 милион нотних записа и 70 милиона рукописа, 5,711 инкунабула, и 122.810,430 предмета у некласификованим (посебним) збиркама:
укупно више од 167 милиона ставки[1]
Чланови535 чланова Конгреса САД
ДиректорКарла Хајден (конгресни библиотекар)
Запослени3.105[2]
Веб-сајтwww.loc.gov

То је најстарија федерална културна институција у Сједињеним Државама. Библиотека је смештена у три зграде на Капитол Хилу у Вашингтону; такође одржава конзерваторски центар у Калпепер у Вирџинији.[1] Функције библиотеке надгледа конгресни библиотекар, а зграде библиотеке одржава капитолски архитекта. Конгресна библиотека је једна од највећих библиотека на свету.[4][5] Њене „збирке су универзалне, нису ограничене темом, форматом или националним границама и укључују истраживачке материјале из свих делова света и на више од 450 језика.“[1]

Конгрес се 1800. преселио у Вашингтон, након што је 11 година држао седнице у привременим главним градовима у Њујорку и Филаделфији. У оба града чланови Конгреса САД имали су приступ значајним збиркама Библиотеке њујоршког друштва и Библиотечке компаније Филаделфије.[6] Мала Конгресна библиотека била је смештена у Капитолу Сједињених Држава током већег дела 19. века до почетка 1890-их.

Примарна мисија библиотеке је да истражи упите чланова Конгреса, који се спроводе преко Конгресне службе за истраживање. Она такође има и надгледа Уред за ауторска права Сједињених Држава. Библиотека је отворена јавности за истраживање, иако само високи државни званичници и запослени у библиотеци могу да позајмљују (тј. износе из просторија) књиге и материјале.[7]

Историја

уреди
 
Главна читаоница Конгресне библиотеке
 
Изградња Томас Џеферсонове зграде од 8. јула 1888. до 15. маја 1894.

1800–1851: Порекло и Џеферсонов допринос

уреди

Џејмс Медисон из Вирџиније је заслужан за идеју о стварању конгресне библиотеке, који је први пут дао такав предлог 1783.[8] Конгресна библиотека је основана 24. априла 1800. године, када је председник Џон Адамс потписао акт Конгреса који такође предвиђа пренос седишта владе из Филаделфије у нови главни град Вашингтон. Део закона је издвојио 5.000 долара „за куповину књига које могу бити потребне за коришћење Конгреса ... и за опремање одговарајућег простора за њихово држање.“[9] Књиге су наручене из Лондона, а збирка се састојала од од 740 књига и три карте, које су биле смештене у новом Капитолу Сједињених Држава.[10]

Председник Томас Џеферсон одиграо је важну улогу у успостављању структуре Конгресне библиотеке. Дана 26. јануара 1802. потписао је закон који је председнику омогућио да именује библиотекара Конгреса и успостави Заједнички комитет за библиотеку који ће то регулисати и надзирати. Нови закон је такође проширио привилегије задуживања на председника и потпредседника.[11][12]

У августу 1814, након што су разорили америчку милицију у Блејденсбургу, Британци су без крвопролића окупирали Вашингтон. У знак одмазде због америчког уништења Порт Довера, Британци су наредили уништавање бројних јавних зграда у граду. Британске трупе спалиле су Конгресну библиотеку, укључујући и њену збирку од 3.000 томова.[10] Ови томови су се налазили у сенатском крилу Капитола.[12][13] Један од ретких конгресних томова који је преживео била је владина књига прихода и расхода за 1810.[14] Њу је као сувенир узео британски поморски официр сер Џорџ Кокберн, чија је породица ту књигу вратила влади Сједињених Држава 1940. године.[15]

У року од месец дана, Томас Џеферсон се понудио да прода своју велику личну библиотеку[16][17] као замену. Конгрес је прихватио његову понуду у јануару 1815. године, издвојивши 23.950 долара за куповину његових 6.487 књига.[10] Неки чланови Представничког дома противили су се отвореној куповини, укључујући представника Њу Хемпшира Даниела Вебстера. Он је желео да врати „све књиге атеистичке, ирелигиозне и неморалне тенденције”.[18]

Референце

уреди
  1. ^ а б в „Fascinating Facts”. Library of Congress. Приступљено 2018-04-25. 
  2. ^ „2017 Annual Report of the Librarian of Congress” (PDF). Library of Congress. Приступљено 2018-11-27. 
  3. ^ „Конгресна библиотека, Одељак за владина и серијска издања”. Приступљено 9. 4. 2013. 
  4. ^ „Library of Congress”. Encyclopedia Britannica. Приступљено 3. 9. 2017. 
  5. ^ „Fascinating Facts – Statistics”. The Library of Congress. Приступљено 16. 2. 2017. 
  6. ^ „History of the Library of Congress”. Library of Congress. Приступљено 20. 10. 2020. 
  7. ^ „FY 2019–2023 Strategic Plan of the Library of Congress”. Library of Congress. Library of Congress. Приступљено 20. 10. 2020. 
  8. ^ Murray, Stuart. The Library: An Illustrated History (New York, Skyhouse Publishing, 2012): 155.
  9. ^ Stat. 55
  10. ^ а б в „Jefferson's Legacy: A Brief History of the Library of Congress”. Library of Congress. 6. 3. 2006. Приступљено 14. 1. 2008. 
  11. ^ Stat. 128
  12. ^ а б Murray, Stuart P. (2009). The library: an illustrated history. New York, NY: Skyhorse Pub. стр. 158. ISBN 9781602397064. 
  13. ^ Greenpan, Jesse (22. 8. 2014). „The British Burn Washington, D.C., 200 Years Ago”. History.com. Приступљено 8. 1. 2021. 
  14. ^ Murray, Stuart (2009). The Library An Illustrated History. Chicago, Illinois: Skyhorse Publishing. стр. 159. 
  15. ^ Murray, Stuart (2009). The library : an illustrated history . New York, NY: Skyhorse Pub. ISBN 978-1-60239-706-4. 
  16. ^ „Thomas Jefferson's personal library, at LibraryThing, based on scholarship”. LibraryThing. Приступљено 2012-11-04. 
  17. ^ LibraryThing profile page for Thomas Jefferson's library, summarizing contents and indicating sources
  18. ^ Murray, Stuart P. (2009). The library : an illustrated history. Chicago: Skyhorse Pub. стр. 162. ISBN 9781602397064. 

Литература

уреди

Спољашње везе

уреди
pFad - Phonifier reborn

Pfad - The Proxy pFad of © 2024 Garber Painting. All rights reserved.

Note: This service is not intended for secure transactions such as banking, social media, email, or purchasing. Use at your own risk. We assume no liability whatsoever for broken pages.


Alternative Proxies:

Alternative Proxy

pFad Proxy

pFad v3 Proxy

pFad v4 Proxy