Дарданци

Дарданци или Дардани (антгрч. Δαρδάνιοι [Dardánioi], Δάρδανοι [Dárdanoi]; лат. Dardani), јесу били снажан илирско-трачки народ, веома близак Трибалима, сродни са Дачанима и Мезима. По легенди, Дарданци су били оснивачи Троје (види: Дардан (град)^[ru]) и савезници Тројанаца у Тројанском рату.

Отац Енеје, према легенди оснивач римске славе и величине, пореклом је Дарданац, као и његов род gens Iulia, из којег је произашао и Гај Јулије Цезар поочим Октавијана Августа. Стога у култу римских царева посебно место заузима Афродита-Венера (која је и јулијска звезда). Познато је да је Дарданац Енеја према легенди син богиње Афродите.^[1]

Живели су у старо доба у великом делу данашње јужне Србије, затим Македоније, Косова и Метохије

Дарданска краљевина

Дарданска област пружала се отприлике од Књажевца до Велеса и од Шар-планине до Бугарске. Дарданце су покорили Римљани вероватно крајем 1 века п. н. е.^[1]

Дарданија је била богата рудама. Дарданци су били добро обучени ратници. Суседни народи, Македонци, а после Римљани, много су пропатили од њихових упада са Скордисцима.

200 и 197. п. н. е., поплавили су северни део државе македонског краља Филипа III.

Краљевство Дарданије, 3-1. век пре нове ере
Краљевство Дарданије, 3-1. век пре нове ере

Насеља

Важнији и већи градови Дарданаца су били Ulpiana (Приштина) Therranda (Призрен) Vicianum (Вучитрн) Skopi (Скопље) Damastioni (близу Охридског језера). Naissus (Ниш) је касније постао најважнији град и седиште римске провинције Мезије.^[2]

Римска Дарданија

97. п. н. е. Дарданце су поразили Римљани.

84. п. н. е. борио се против њих славни римски војвода и државник Сула.

75 и 62. п. н. е. вођени су ратови између њих и Римљана.

58 и касније, више пута, они су поплавили Македонију.

До краја 3 века после Христа дарданска област звала се Дарданија, али није чинила засебну провинцију, већ је била део провинције Мезије (после Горње Мезије). Ниш, Скопље и Липљан налазили су се у то доба у Дарданији. Крајем 3 века после Христа Дарданија је постала посебна провинција, али јој је област била мало ужа, јер је Ниш припао Дакији (медитеранској, унутрашњој).^[2]

Под римском влашћу, они су господарима давали изврсне војнике. У њиховој земљи вађене су и руде (гвожђе, сребро и олово), а за владе цара Трајана и Хадријана кован је рударски новац.

Римска провинција Дарданија, 4. век
Римска провинција Дарданија у касном Римском царству

Византијска Дарданија

У време византијске управе, постојала је византијска провинција Дарданија која је обухватала делове данашње јужне Србије и делове Северне Македоније. Дарданци су у ово време већ били романизовани и претопљени у становништво касније познато под именом „Власи”. Доласком Словена, Словени и Власи ће привремено коегзистирати на некадашњем подручју Дарданаца, да би се ови Власи током времена коначно претопили у Словене, односно у претке данашњих Срба и Македонаца.

Иако данашњи косовски Албанци својатају Дарданце као своје етничке и политичке претходнике, не постоје докази који би их довели у директну везу са Дарданцима. Средњовековни извори помињу на Косову и Метохији романизоване потомке балканских староседелаца, док су данашњи Албанци потомци другог, нероманизованог огранка Илира, који се на Косово и Метохију доселио касније са подручја данашње Албаније.^[3]

Византијска провинција Дарданија, 6. век
Словени и Власи на подручју некадашње Дарданије (данашње јужне Србије) у 6-8. веку

Обичаји Дарданаца

Према једном старом писцу, Дарданци су живели врло примитивним животом, нису знали за чистоту, јер су се купали свега три пут у животу, и живели су у земуницама, покривеним ђубретом. У исто време прича се, да су били веома музикални и да су волели флауту и инструменте са жицом (види: гусле). Каже се, даље, да су били сурови и врло отпорни. Бавили су се сточарством, и чувен је био дардански сир. Спомињу се и груби дардански штофови. Од њиховог језика позната су нам само имена двеју биљака.

Дардански владари

Бардилеј, оснивач Дарданије и први краљ
Лонгарус, краљ (3. век п. н. е.)
Бато, краљ (3-2. век п. н. е.)
Монуниус, краљ (2. век п. н. е.)
Етута, краљица (2. век п. н. е.)

Види још

Референце

Литература

Мирковић, Мирослава (1981а). „Римско освајање и организација римске власти”. Историја српског народа. 1. Београд: Српска књижевна задруга. стр. 66—76.
Мирковић, Мирослава (1981б). „Економско-социјални развој у II и III веку”. Историја српског народа. 1. Београд: Српска књижевна задруга. стр. 77—88.
Мирковић, Мирослава (1981в). „Централне балканске области у доба позног царства”. Историја српског народа. 1. Београд: Српска књижевна задруга. стр. 89—105.
Папазоглу, Фанула (1964). „Дарданска ономастика”. Зборник Филозофског факултета. Београд. 8 (1): 49—75.
Papazoglu, Fanula (1969). Srednjobalkanska plemena u predrimsko doba: Tribali, Autarijati, Dardanci, Skordisci i Mezi. Sarajevo: Akademija nauka i umjetnosti Bosne i Hercegovine.
Papazoglu, Fanula (1978). The Central Balkan Tribes in pre-Roman Times: Triballi, Autariatae, Dardanians, Scordisci and Moesians. Amsterdam: Hakkert.
Папазоглу, Фанула (1980). „О хеленизацији и романизацији”. Глас САНУ. 320 (2): 21—36.
Папазоглу, Фанула (1988). „Илирска и дарданска краљевина: Порекло и развој, структура, хеленизација и романизација”. Илири и Албанци. Београд: САНУ. стр. 145—199.
Петровић, Владимир П. (2007). Дарданија у римским итинерарима: Градови и насеља (PDF). Београд: Балканолошки институт САНУ.
Petrović, Vladimir P. (2007). „Pre-Roman and Roman Dardania: Historical and Geographical Considerations” (PDF). Balcanica. Balkanološki institut SANU (37): 7—23.

Спољашње везе

Етнокултурни однос Косова и Поморавља у праисторији

[J._J._Wilkes,_The_Illyrians,_1992-1] а ^б J. J. Wilkes, The Illyrians, 1992

[САНУ_Балканолошки_институт-2] а ^б САНУ Балканолошки институт

[3] The Central Balkan Tribes in Pre-Roman Times

[1]

[2]

[3]