Praindoevropski jezik

praindoevropski jezik
Region	Evropa, južna i centralna Azija (najverovatnije je poreklom sa Indijskog potkontinenta, međutim po Kurganskoj hipotezi sa prostora severno od Kaspijskog jezera)
Izumro	do kraja trećeg milenijuma p. n. e. (između 3100. i 2200. godine p.n.e)
Jezička porodica	praindoevropski jezik
Jezički kodovi
ISO 639-3	–

Praindoevropski jezik (skrać. PIE jezik) je hipotetički zajednički predak svih indoevropskih jezika. Njegovo postojanje prihvata većina uvaženih lingvista.

Rekonstrukcija

Nema direktnih dokaza o postojanju praindoevropskog jezika, jer nikada nije zapisan. Sve reči i glasovi su rekonstruisani metodom komparacije. Zvezdica ili aseriks (*) koristi se kao oznaka reči koje su rekonstruisane (kao na primer: *wódr „voda”, *k`won „pas”, *tréyes „tri”).

Svi indoevropski jezici su flektivni (iako su neki (engleski) izgubili većinu fleksije), koristeći komparativnu metodu može se zaključiti da je bar poslednji stadijum praindoevropskog bio flektivan jezik (tj. više se koristio sufiksima nego prefiksima). Međutim nedavno je dokazano da je starija verzija mogla biti jezik sa fleksijom korena (kao prasemitski jezik).

Takođe postoji i nekoliko tekstova, uglavnom nastalih od reči iz staroindijskog, koji je jedan od najbližih pisanih jezika kao ovaj tekst, nastao iz staroindijskog molitvenika, za koji se zna da sadrži PIE korene, umesto kasnijih neologizama.

Širenje praindoevropskog jezika i njegovih govornika (po Kurganskoj hipotezi)

Tekst na srpskom

Jednom je bio kralj. Nije imao dece. Kralj je želeo sina.
Pitao je svog sveštenika: „Može li mi se roditi sin!”
Sveštenik je rekao kralju: „Moli se bogu Varuni”.
Kralj se približio bogu Varuni, da se moli bogu.
„Čuj me, oče Varuna”
Bog varuna je sišao sa neba.
„Šta želiš?” „Želim sina”.
„Neka bude tako” reče svetli bog Varuna.
Kraljeva žena rodi sina.

Prevod na praindoevropski:

To réecs éhest. So nputlos éhest. So réecs súhnum éwelt.
Só tóso cceutérm prcscet: “Súhnus moi jnhyotaam!”
So cceutéer tom réejm éweuqet: “Ihgeswo deiwóm Wérunom”.
So réecs deiwóm Werunom húpo-sesore nu deiwóm ihgeto.
“Cluttí moi, phter Werune!”
Deiwós Wérunos kmta diwós égweht.
“Qíd welsi?” “Wélmi súhnum.”
“Tód héstu”, wéuqet loukós deiwos Werunos.
Reejós pótnih súhnum gegonhe.

Istraživači

Franc Bop, smatra se utemeljivačem moderne indoevropeistike

• Vilijam Džouns 1786. upozorio na sličnost sanskrita sa starogrčkim, latinskim, keltskim i staropersijskim pretpostavljajući zajednički izvor.
• Filip Vezdin 1790. napisao prvu gramatiku sanskrita, a 1798. prvu studiju o srodnosti Džounsovih jezika, dodajući germanske, i avestanski jezik.
• Franc Bop 1816. u svom delu O konjugacijskom sastavu sanskrita i upoređivanju sa istim u grčkom, latinskom, persijskom i germanskom, on se smatra i osnivačem moderne Indoevropeistike.

• August Šlajher 1861. rekonstruisao je praindoevropski jezik. Osnivač je teorije o rodoslovnom stablu, prema kojoj su svi jezici potekli od jednog prajezika. U svojoj teoriji je primenio i darvinistički pristup.
• Karl Brugman 1886-1893. objavio je pet svezaka Grundriss der vergleichenden Grammatik der indogermanischen Sprachen koji govore o fonologiji, morfologiji i sintaksi praindoevropskog i pragermanskog jezika.

Vilijam Džouns, engleski filolog koji je pretpostavio postojanje PIE jezika

Literatura

Uvodni radovi

• Beekes, Robert SP (1995). Comparative Indo-European Linguistics: An Introduction. Amsterdam: John Benjamins. ISBN 90-272-2150-2.  (Europe), ISBN 978-1-55619-504-4 (US).
• Clackson, James (2007). Indo-European Linguistics: An Introduction. Cambridge Textbooks in Linguistics. Cambridge: Cambridge University Press. ISBN 978-0-521-65313-8. .
• Fortson, Benjamin W., IV (2004). Indo-European Language and Culture. Blackwell Publishing. ISBN 978-1-4051-0316-9. .
• Lehmann, Winfred (1996) [1993]. Theoretical Bases of Indo-European Linguistics (new izd.). Routledge. ISBN 978-0-415-13850-5. .
• Mallory, JP; Adams, DQ (2006). The Oxford Introduction to Proto-Indo-European and the Proto-Indo-European World. Oxford: Oxford University Press. ISBN 0-19-929668-2. 
• Meier-Brügger, Michael (2003). Indo-European Linguistics. New York: de Gruyter. ISBN 978-3-11-017433-5. .
• Szemerényi, Oswald (1996), Introduction to Indo-European Linguistics, Oxford .

Glavni tehnički priručnici

• Mayrhofer, Manfred (1986), Indogermanische Grammatik, i/2: Lautlehre, Heidelberg: Winter 
• Pokorny, Julius (2005) [1948–59]. Indogermanisches etymologisches Wörterbuch (5 izd.). Francke. ISBN 978-3-7720-0947-1. 
• Rix, Helmut (2001). Lexikon der indogermanischen Verben (2 izd.). Dr. Ludwig Reichert Verlag. ISBN 978-3-89500-219-9. 

Glavni tehnički radovi u izvedenim jezicima

• Ringe, Don (2006). From Proto-Indo-European to Proto-Germanic. Oxford University Press. ISBN 978-0-19-955229-0. 
• Sihler, Andrew L (1995). New Comparative Grammar of Greek and Latin. Oxford: Oxford University Press. ISBN 978-0-19-508345-3. 

Drugi tehnički radovi

• Buck, Carl Darling (1933). Comparative Grammar of Greek and Latin. Chicago: University of Chicago Press. ISBN 978-0-226-07931-8. 
• Hoffner, Harry A., Jr.; Melchert, H. Craig (2008). A Grammar of the Hittite Language, 1: Reference Grammar. Eisenbrauns. ISBN 978-1-57506-119-1. 
• Thurneysen, Rudolf (1990). A Grammar of Old Irish (Rev Enl Re izd.). Colton Book Imports. ISBN 978-1-85500-161-9. 
• Whitney, William Dwight (1889). Sanskrit Grammar. Harvard University Press. ISBN [[Posebno:BookSources/978-81-208-0621-4 (India), ISBN 978-0-486-43136-9 (Dover, US)|978-81-208-0621-4 (India), [[Međunarodni standardni broj knjige|-{ISBN}-]] [[Special:BookSources/978-0-486-43136-9|978-0-486-43136-9]] (Dover, US)]]. 

Razno

• Bouckaert, Remco; Lemey, P; Dunn, M; Greenhill, SJ; Alekseyenko, AV; Drummond, AJ; Gray, RD; Suchard, MA (24. 8. 2012), „Mapping the Origins and Expansion of the Indo-European Language Family”, Science, 337 (6097): 957—60, Bibcode:2012Sci...337..957B, PMC 4112997 , PMID 22923579, doi:10.1126/science.1219669 CS1 održavanje: Datum i godina (veza).
• Ivanov, Vyacheslav V; Gamkrelidze, Thomas (mart 1990). „The Early History of Indo-European Languages”. Scientific American. 262 (N3): 110—16. Bibcode:1990SciAm.262c.110G. doi:10.1038/scientificamerican0390-110. 
• Lehmann, Winfred P; Zgusta, L (1979). „Schleicher's tale after a century”. Ur.: Brogyanyi, B. Festschrift for Oswald Szemerényi on the Occasion of his 65th Birthday. Amsterdam. str. 455—66. 
• Mallory, JP (1989). In Search of the Indo-Europeans. London: Thames & Hudson. ISBN 978-0-500-27616-7. 
• Remys, Edmund (2007). „General distinguishing features of various Indo-European languages and their relationship to Lithuanian”. Indogermanische Forschungen. 112. Berlin, New York: Walter de Gruyter. 
• Renfrew, Colin (1987). Archaeology & Language. The Puzzle of the Indo-European Origins. London: Jonathan Cape. ISBN 978-0-224-02495-2. 

Spoljašnje veze

• Blažek, Václav, „On the internal classification of Indo-European languages” (PDF), Linguistica (survey) (online izd.), Brno, CZ, ISSN 1801-5336 .
• Ford, CF, Indo-European family tree, showing Indo-European languages and sub branches (image), IA State, Arhivirano iz originala (JPEG) 14. 05. 2018. g., Pristupljeno 17. 11. 2012 .
• Gąsiorowski, Piotr (27. 10. 2009), An Overview of the Proto-Indo-European Verb System, GeoCities, Arhivirano iz originala 29. 7. 2009. g., Pristupljeno 17. 11. 2012 .