13. april
Appearance
13. april (13.04) je 103. dan u godini po gregorijanskom kalendaru (104. u prestupnoj godini). Do kraja godine ima još 262 dana.
Događaji
[uredi | uredi izvor]april | ||||||
P | U | S | Č | P | S | N |
1 | 2 | 3 | 4 | 5 | 6 | 7 |
8 | 9 | 10 | 11 | 12 | 13 | 14 |
15 | 16 | 17 | 18 | 19 | 20 | 21 |
22 | 23 | 24 | 25 | 26 | 27 | 28 |
29 | 30 | |||||
- 1204 — Krstaši su u Četvrtom krstaškom ratu zauzeli i opljačkali Carigrad.
- 1598 — Francuski kralj Anri IV potpisao Nantski edikt, kojim je završen Rat trojice Anrija i hugenotima priznaju ista prava kao i katolicima.
- 1848 — Sicilija proglasila nezavisnost od Napuljske kraljevine.
- 1869 — U Pančevu izašao prvi broj nedeljnika "Pančevac". U ovom listu objavljen je prvi prevod na srpski jezik "Komunističkog manifesta". List je više puta zabranjivan i obnavljan.
- 1898 — Marija Kiri Sklodovska otkrila novi element koji je dobio naziv radijum. Ovim otkrićem postavljeni su temelji nauke o radioaktivnosti.
- 1919 — Britanske trupe su u Amricaru masakrirale oko 380 Indusa, pristalica vođe pokreta za nezavisnost Indije Mahatme Gandija.
- 1936 — Petar Đurković, srpski astronom, otkrio asteroid 1605 Milanković.
- 1941 — SSSR i Japan su potpisale sporazum o neutralnosti u Drugom svetskom ratu.
- 1945 —
- Sovjetske trupe pod maršalom Fjodorom Tolbuhinom u Drugom svetskom ratu zauzele su Beč.
- Teškim zapaljivim bombama Američko vazduhoplovstvo u Drugom svetskom ratu uništilo je veliki deo Tokija.
- 1964 — Američki filmski glumac Sidni Poatje dobio je Oskara za film "Poljski ljiljani", prvi crnac koji je dobio ovo visoko filmsko priznanje.
- 1966 — U udesu helikoptera poginuo predsednik Iraka Abdul Salam Arif.
- 1970 — Eksplodirao je rezervoar sa kiseonikom na letelici Apolo 13, čime je ugrožen život posade koja je bila na misiji ka Mesecu.
- 1975 —
- Vojnim pučem u Čadu zbačen je sa vlasti, a potom ubijen predsednik Fransoa Tombalbaje. Vlast je preuzelo Vrhovno vojno veće kojim je predsedavao Feliks Malum.
- Pripadnik hrišćanske milicije u predgrađu Bejruta ubio je u autobusu 22 Palestinca, što se smatra početkom građanskog rata u Libanu.
- 1981 — Novinarka Vašington posta Dženet Kuk dobila je Pulicerovu nagradu za priču o osmogodišnjem narkomanu. Dva dana kasnije Kuk je vratila nagradu, nakon priznanja da je priču izmislila.
- 1990 — Sovjetski Savez priznao odgovornost za masakr više hiljada Poljaka 1940. u Katinskoj šumi.
- 1995 — Ukrajina pristala da do 2000. godine zatvori nuklearnu elektranu Černobilj, poznat po tome što je 1986. godine izazvao ogromno radioaktivno zagađenje.
- 1996 — U Briselu završena donatorska konferencija za posleratnu Bosnu i Hercegovinu na kojoj je obećana 1 milijarda i 230 miliona dolara pomoći za obnovu zemlje.
- 1997 — Nakon dužeg odlaganja Papa Jovan Pavle II posetio Sarajevo. Duž puta kojim je trebalo da prođe njegova motorizovana kolona pronađene su sveže postavljene mine.
- 1999 — U državi Mičigen osuđen je doktor Džek Kervorkian na 10 do 25 godina zatvora za pomoć u samoubistvu Tomasa Jouka, koje je izvršeno godinu dana ranije i snimljeno na video-kaseti.
- 2002 — Stalni Arbitražni sud u Hagu doneo je pravosnažnu odluku kojom je definisana 1.000 km dugačka granica između Etiopije i Eritreje, čime je okončan sukob koji je kulminirao dvogodišnjim ratom (1998—2000) između te dve afričke zemlje.
- 2015 —Osnivanje Slobodne Republike Liberland.
Rođenja
[uredi | uredi izvor]- 1519 — Katarina Mediči, francuska kraljica italijanskog porekla. (prem. 1589)[1]
- 1743 — Tomas Džeferson, američki političar i pravnik, 3. predsednik SAD. (prem. 1826)[2]
- 1832 — Stevan Todorović, srpski slikar. (prem. 1925)[3]
- 1885 — Đerđ Lukač, mađarski filozof i književni kritičar. (prem. 1971)[4]
- 1906 — Semjuel Beket, irski književnik. (prem. 1989)[5]
- 1924 — Stenli Donen, američki reditelj i koreograf. (prem. 2019)[6]
- 1937 — Edvard Foks, engleski glumac.[7]
- 1939 — Pol Sorvino, američki glumac, reditelj, operski pevač, pisac, vajar i preduzetnik. (prem. 2022)
- 1939 — Šejmus Hini, irski pesnik, dramaturg i prevodilac, dobitnik Nobelove nagrade za književnost (1995). (prem. 2013)[8]
- 1940 — Žan-Mari Gistav le Klezio, francuski književnik, dobitnik Nobelove nagrade za književnost (2008).[9]
- 1946 — Josif Tatić, srpski glumac. (prem. 2013)[10]
- 1948 — Raša Livada, srpski književnik, prevodilac i izdavač. (prem. 2007)[11]
- 1950 — Ron Perlman, američki glumac.[12]
- 1950 — Vilijam Sadler, američki glumac.[13]
- 1951 — Joahim Štrajh, nemački fudbaler i fudbalski trener. (prem. 2022)[14]
- 1955 — Safet Sušić, bosanskohercegovački fudbaler i fudbalski trener.[15]
- 1959 — Vladan Devedžić, srpski softverski inženjer, akademik i dopisni član Srpske akademije nauka i umetnosti.[16]
- 1960 — Rudi Feler, nemački fudbaler i fudbalski trener.[17]
- 1963 — Gari Kasparov, ruski šahista.[18]
- 1963 — Mo Džonston, škotski fudbaler i fudbalski trener.[19]
- 1971 — Čedomir Jovanović, srpski političar i dramaturg.[20]
- 1972 — Ilija Belošević, srpski košarkaški sudija.
- 1974 — Ruben Estlund, švedski reditelj i scenarista.[21]
- 1977 — Tadej Valjavec, slovenački biciklista.[22]
- 1978 — Karles Pujol, španski fudbaler.[23]
- 1979 — Baron Dejvis, američki košarkaš.[24]
- 1980 — Jana Kova, češka pornografska glumica.[25]
- 1981 — Simon Grojl, nemački teniser.[26]
- 1982 — Jelena Nikolić, srpska odbojkašica.[27]
- 1983 — Klaudio Bravo, čileanski fudbalski golman.[28]
- 1983 — Marko Šutalo, bosanskohercegovačko-srpski košarkaš.[29]
- 1988 — Anderson, brazilski fudbaler.[30]
- 1988 — Peteri Koponen, finski košarkaš.[31]
- 1990 — Anastasija Sevastova, letonska teniserka.[32]
- 1991 — Brankica Mihajlović, srpska odbojkašica.[33]
- 1993 — Nemanja Dangubić, srpski košarkaš.[34]
- 1996 — Marko Grujić, srpski fudbaler.[35]
Smrti
[uredi | uredi izvor]- 800 — Pavle Đakon, langobardski klirik i istoričar.
- 814 — Krum, bugarski kan.[36]
- 1605 — Boris Godunov, ruski car [37]
- 1695 — Žan de Lafonten, francuski pesnik i basnopisac. (rođ. 1621)[38]
- 1999 — Vili Štof, istočnonemački političar. (rođ. 1914)[39]
- 2002 — Vlajko Stojiljković, srpski političar.
- 2005 — Nikola Ljubičić, jugoslovenski general.[40]
- 2015 – Ginter Gras, nemački književnik (rođ. 1927)[41]
Praznici i dani sećanja
[uredi | uredi izvor]Reference
[uredi | uredi izvor]- ^ Thomas Adolphus Trollope (1856). The Girlhood of Catherine De' Medici. Chapman and Hall. str. 5.
- ^ „Thomas Jefferson”. www.monticello.org.
- ^ „Todorović Stevan”. SANU.
- ^ „György Lukács | Hungarian philosopher | Britannica”. www.britannica.com (na jeziku: engleski). Pristupljeno 2022-02-05.
- ^ „Summary Bibliography: Samuel Beckett”. www.isfdb.org. Pristupljeno 2022-02-05.
- ^ „Stanley Donen”. IMDb. Pristupljeno 2022-02-05.
- ^ „Edward Fox”. IMDb. Pristupljeno 2022-02-05.
- ^ „The Nobel Prize in Literature 1995”. NobelPrize.org (na jeziku: engleski). Pristupljeno 2022-02-05.
- ^ „Jean-Marie Gustave Le Clezio | Biography, Books, & Facts | Britannica”. www.britannica.com (na jeziku: engleski). Pristupljeno 2022-02-05.
- ^ „Josif Tatic”. IMDb. Pristupljeno 2022-02-05.
- ^ „Raša Livada”. danas.rs. Pristupljeno 3. 2. 2022.
- ^ „Ron Perlman”. IMDb. Pristupljeno 2022-02-05.
- ^ „William Sadler”. IMDb. Pristupljeno 2022-02-05.
- ^ „Tournaments, latest news, latest video, futsal, beach soccer”. web.archive.org. 2015-09-06. Arhivirano iz originala 08. 03. 2016. g. Pristupljeno 2022-02-05. Arhivirano na sajtu Wayback Machine (8. mart 2016)
- ^ „Safet Susic - Player profile”. www.transfermarkt.com (na jeziku: engleski). Pristupljeno 2022-02-05.
- ^ „VLADAN B. DEVEDžIĆ”. sanu.ac.rs. Pristupljeno 24. 1. 2024.
- ^ „Rudi Voller Person profile”. DFB data center (na jeziku: engleski). Pristupljeno 2022-02-05.
- ^ „Garry Kasparov”. World Chess Hall of Fame (na jeziku: engleski). 2017-03-23. Pristupljeno 2022-02-05.
- ^ „Mo Johnston | Scotland | Scottish FA”. www.scottishfa.co.uk. Pristupljeno 2022-02-05.
- ^ „Čedomir Jovanović Biografija”. Biografija.org (na jeziku: srpski). 2017-12-12. Pristupljeno 2022-02-05.
- ^ „Ruben Östlund”. IMDb. Pristupljeno 2022-02-05.
- ^ „Tadej Valjavec”. www.procyclingstats.com. Pristupljeno 2022-02-05.
- ^ „Carles Puyol - Player profile”. www.transfermarkt.com (na jeziku: engleski). Pristupljeno 2022-02-05.
- ^ „Baron Davis Stats”. Basketball-Reference.com (na jeziku: engleski). Pristupljeno 2022-02-05.
- ^ „Jana Cova”. IMDb. Pristupljeno 2022-02-05.
- ^ „Simon Greul | Overview | ATP Tour | Tennis”. ATP Tour. Pristupljeno 2022-02-05.
- ^ „OKS - Olimpijski Komitete Srbije”. web.archive.org. 2016-10-13. Arhivirano iz originala 13. 10. 2016. g. Pristupljeno 2022-02-05. Arhivirano na sajtu Wayback Machine (13. октобар 2016)
- ^ „Claudio Bravo - Player profile 21/22”. www.transfermarkt.com (на језику: енглески). Приступљено 2022-02-05.
- ^ j.t.d, ABA liga. „Marko Šutalo > Player : ABA League”. ABA Liga (на језику: енглески). Приступљено 2022-02-05.
- ^ „Anderson - Player profile”. www.transfermarkt.com (на језику: енглески). Приступљено 2022-02-05.
- ^ „LEGABASKET SERIE A LEGABASKET SERIE A”. web.legabasket.it. Архивирано из оригинала 05. 02. 2022. г. Приступљено 2022-02-05.
- ^ „Anastasija Sevastova | WTA Official”. Women's Tennis Association (на језику: енглески). Приступљено 2022-02-05.
- ^ „Brankica Mihajlovic - Volleyball - Olympic Athlete | London 2012”. web.archive.org. 2013-05-17. Архивирано из оригинала 17. 05. 2013. г. Приступљено 2022-02-05. Архивирано на сајту Wayback Machine (17. maj 2013)
- ^ j.t.d, ABA liga. „Nemanja Dangubić > Player : ABA League”. ABA Liga (na jeziku: engleski). Pristupljeno 2022-02-05.
- ^ „Marko Grujic - Player profile 21/22”. www.transfermarkt.com (na jeziku: engleski). Pristupljeno 2022-02-05.
- ^ „Krum | Bulgar khan | Britannica”. www.britannica.com (na jeziku: engleski). Pristupljeno 2022-02-05.
- ^ „Boris Godunov | Tsar, Biography, Opera, & Time of Troubles | Britannica”. www.britannica.com (na jeziku: engleski). Pristupljeno 2022-02-05.
- ^ „Jean de La Fontaine | French poet | Britannica”. www.britannica.com (na jeziku: engleski). Pristupljeno 2022-02-05.
- ^ „Personal Information: Willi Stoph (1914-1999)”. Willy Brandt Biografie (na jeziku: engleski). Pristupljeno 2022-02-05.
- ^ „Nikola Ljubičić | SUBNOR”. www.subnor.org.rs. Pristupljeno 2022-02-05.
- ^ „Preminuo nobelovac Ginter Gras”. B92.net (na jeziku: srpski). Pristupljeno 2022-02-05.
Vidi još
[uredi izvor]Reference
[uredi izvor]