Иљушин Ил-103
Иљушин Ил-103 | ||
---|---|---|
Општи подаци | ||
Намена | школски, тренажни, путнички, туристички | |
Посада | 1 | |
Број путника | 5 | |
Порекло | Русија | |
Произвођач | Иљушин | |
Пробни лет | 17. мај 1994. | |
Уведен у употребу | 1996. | |
Статус | оперативан | |
Први оператер | РВ Јужна Кореја и РМ Перу | |
Број примерака | 66 | |
Димензије | ||
Дужина | 8,00 m | |
Висина | 3,135 m | |
Распон крила | 10,56 m | |
Површина крила | 14,71 m² | |
Маса | ||
Празан | 900 kg | |
Нормална полетна | 1.310 kg | |
Погон | ||
Мотори | клипни са ваздушним хлађењем | |
Број мотора | 1 | |
Физичке особине | ||
Клипноелисни мотор | Континентал IO-360-ES | |
Снага КЕМ-а | 156 kW | |
Снага КЕМ-а у кс | 210 кс | |
Перформансе | ||
Макс. брзина на Hопт. | 340 km/h | |
Економска брзина | 180 km/h | |
Долет | 1070 km | |
Плафон лета | 2.400 m | |
Брзина пењања | 190 m/min | |
Портал Ваздухопловство |
Иљушин Ил-103 је једномоторни лаки вишенаменски руски нискокрилни авион за обуку и тренажу пилота развијен првом половином 1990-их година. То је био први руски авион који је поред руског сертификата (No89-103 АП МАК од фебруара 1996) добио и амерички (NoА45CE FAA од децембра 1998) ФАА сетификат тј. могућност продаје на тржишту САД.
Пројектовање и развој
[уреди | уреди извор]Авион Ил-103 је настао на захтев Совјетског ратног ваздухопловства које је имало потребу да замени дотрајала авионе за основну обуку пилота како војних тако и цивилних. Само ваздухопловство Совјетског Савеза је имало потребе за 500 ових школских авиона. Пројект је почео да се ради 1990. године са планом да се заврши у другој половини 1993. године. Рок је мало пробијен тако да је први пробни лет обављен 17.05.1994. године. Руску пловидбену дозволу је добио почетком 1996. године када почиње и његова оперативна употреба.
Технички опис
[уреди | уреди извор]Ил-103 је лаки школски авион за почетну обуку пилота. То је авион металне конструкције нискокрилни једнокрилац са једним клипним ваздухом хлађеним боксер мотором са 6 цилиндара, фиксним стајним трапом система „трицикл“ са предњом носном ногом. Опремљен је мотором од 156 kW произвођача (алтернативно по жељи купца) Teledyne Continental или Textron Lycoming, и металном двокраком елисом променљивог корака пречника 1,9 метара, производње Hartzell.
Варијанте авиона Ил-103
[уреди | уреди извор]- Ил-103 - основна производна верзија авиона за руско тржиште,
- Ил-103-10 - производна извозна верзија авиона са побољшаном авиоником,
- Ил-103-11 - извозна верзија авиона направљена за пробирљиво западно тржиште са богатом опремом, избором мотора и томе слично.
- Ил-103-. - варијанта авиона намењена пољопривредној авиацији (још је у развоју)
Оперативно коришћење
[уреди | уреди извор]Посаду авиона Ил-103 сачињава 1 члан тј. пилот. Оперативно се користи у Белорусији 4 примерака, у Лаосу 3 примерка у Перуанској морнарици 6 примерака, и Оружаним снагама Јужне Кореје 23 примерка и у Русији 30 примерака. Направљено је укупно 66 примерака ових авиона. Авион има руски и амерички сертификат тако да нема сметњи за његову светску дистрибуцију. Могућност примене авиона је широка од основног школовања пилота, тренаже, авио-такси, курирске службе, поштанског саобраћаја, пољопривредна авијација, инспекцијски надзор (далеководи, нафтоводи, гасоводи, шуме, еколошки мониторинг и сл.), пословни авион, редован авио саобраћај, спортско ваздухопловство до туристичког авиона за панорамске летове.
Земље које користе овај авион
[уреди | уреди извор]Литература
[уреди | уреди извор]- Јанић, Чедомир (2003). Век авијације - [илустрована хронологија] (на језику: (језик: српски)). Беочин: Ефект 1. COBISS.SR 110428172.
- Влачић, Славиша (2004). „Иљушинов „погодак“”. Аеромагазин (на језику: (језик: српски)). YU-Београд: ББ Софт. 63: 16—17. ISSN 1450-6068.
- Gordon, Yefim (2004). OKB Ilyushin: A History of the Design Bureau and its Aircraft (на језику: (језик: енглески)). Komissarov, Dimitriy.; и Sergey;. London: Ian Allan. ISBN 978-1-85780-187-3.
- Donald, David (1997). The Complete Encyclopedia of World Aircraft (на језику: (језик: енглески)). NY: Barnes & Noble. ISBN 978-18-9410-224-7.
- Rendall, David (1999). Jane's Aircraft Recognition Guide (на језику: (језик: енглески)) (2nd изд.). London: Harper Collins Publishers. ISBN 978-00-0470-980-2.
- Taylor, Michael (1996). Brassey's World Aircraft & Systems Directory 1996/1997 (на језику: (језик: енглески)). London: Brassey's.
Спољашње везе
[уреди | уреди извор]- „Zvanični sajt Iljušina: Samoljoti marki "IL"” (на језику: (језик: руски) и (језик: енглески)). www.ilyushin.org. Архивирано из оригинала 1. 9. 2010. г. Приступљено 22. 11. 2010.
- „Zvanični sajt Iljušina: Il-103” (на језику: (језик: руски) и (језик: енглески)). www.ilyushin.org. Архивирано из оригинала 26. 8. 2010. г. Приступљено 22. 11. 2010.
- „Lukhovitsy Machine Building Plant (LMZ)” (на језику: (језик: енглески)). www.globalsecurity.org. Приступљено 22. 11. 2010.
- „IL-103” (на језику: (језик: руски)). Уголок неба. 2004. Приступљено 22. 11. 2010.
- „The Ilyushin Il-103” (на језику: (језик: енглески)). www.airliners.net. Приступљено 22. 11. 2010.
- „Ilyushin Il103 history, performance and specifications” (на језику: (језик: енглески)). www.pilotfriend.com. Приступљено 22. 11. 2010.
- „IL-103 Light Multi-Purposa Aircraft” (на језику: (језик: енглески)). www.mng.ru. Приступљено 22. 11. 2010.[мртва веза]
- „Ilyushin Il-103 Russia” (на језику: (језик: енглески)). www.aircrafts.com. Архивирано из оригинала 4. 7. 2012. г. Приступљено 24. 11. 2010.
- „Ilyushin /Ilyushin Il-103” (на језику: (језик: енглески) и (језик: немачки)). www.aircrafts.com. Приступљено 24. 11. 2010.
- „Ilyushin IL-103” (на језику: (језик: енглески)). www.aviamarket.org. Архивирано из оригинала 11. 12. 2011. г. Приступљено 24. 11. 2010.