Пређи на садржај

Šizoafektivni poremećaj

С Википедије, слободне енциклопедије
Šizoafektivni poremećaj
Specijalnostipsihijatrija
Simptomi
Komplikacije
  • povreda sebe ili drugih, društvena izolacija, kognitivni problemi
Vreme pojave16–30 godina
Tipovi
  • bipolarni tip[1]
  • depresivni tip[2]
  • mešoviti tip (uključuje i depresivne i bipolarne simptome)
UzrociNepoznati[3]
Faktori rizika
  • Genetika
  • hemija mozga i struktura stresa
  • upotreba lekova[3]
Dijagnostički metodPsihijatrijska procena
Slična oboljenja
  • Psihotična depresija
  • bipolarni poremećaj sa psihotičnim karakteristikama
  • šizofreniformni poremećaj
  • šizofrenija
Lekovi
PrognozaZavisi od pojedinca, odgovora na lekove i dostupne terapeutske podrške
Frekvencija0,3%

Šizoafektivni poremećaj (SZA, SZD) je mentalni poremećaj koji karakterišu abnormalni misaoni procesi i nestabilno raspoloženje.[4][5] Ova dijagnoza zahteva simptome šizofrenije (psihoze) i poremećaja raspoloženja: ili bipolarni poremećaj ili depresiju.[4][5] Glavni kriterijum je prisustvo psihotičnih simptoma najmanje dve nedelje bez ikakvih simptoma raspoloženja.[5] Šizoafektivni poremećaj se često može pogrešno dijagnozirati[5] kada tačna dijagnoza može biti psihotična depresija, bipolarni I poremećaj, šizofreniformni poremećaj ili šizofrenija. Ovo je problem jer se lečenje i prognoza u velikoj meri razlikuju za većinu ovih dijagnoza. Mnogi ljudi sa šizoafektivnim poremećajem imaju druge mentalne poremećaje, uključujući poremećaje anksioznosti.[5][6]

Postoje tri oblika šizoafektivnog poremećaja: bipolarni (ili manični) tip (označen simptomima šizofrenije i manije), depresivni tip (obeležen simptomima šizofrenije i depresije) i mešoviti tip (obeležen simptomima šizofrenije, depresije i manije).[4][5][7] Uobičajeni simptomi uključuju halucinacije, zablude i neorganizovan govor i razmišljanje.[8] Slušne halucinacije, ili „slušanje glasova“, su najčešće.[9][10] Početak simptoma obično počinje u adolescenciji ili mladom odraslom dobu.[11] Na skali rangiranja progresije simptoma u vezi sa šizofreničnim spektrom, šizoafektivni poremećaj spada između poremećaja raspoloženja i šizofrenije u pogledu težine.[12]

Genetika (istražena u oblasti genomike); problemi sa neuronskim kolima; hronični rani, i hronični ili kratkoročni trenutni stres životne sredine izgledaju kao važni uzročni faktori.[13][14][15] Nije pronađen nijedan izolovani organski uzrok, ali postoje opsežni dokazi o abnormalnostima u metabolizmu tetrahidrobiopterina (BH4), dopamina i glutaminske kiseline kod ljudi sa šizofrenijom, psihotičnim poremećajima raspoloženja i šizoafektivnim poremećajem.[16]

Dok je dijagnoza šizoafektivnog poremećaja retka, 0,3% u opštoj populaciji,[17] smatra se uobičajenom dijagnozom među psihijatrijskim poremećajima.[18] Dijagnoza šizoafektivnog poremećaja zasniva se na kriterijumima DSM-5, koji se uglavnom sastoje od prisustva simptoma šizofrenije, manije i depresije, i vremenskih odnosa između njih.

Glavni trenutni tretman su antipsihotični lekovi u kombinaciji sa jednim ili oba stabilizatora raspoloženja i antidepresiva. Neki istraživači su zabrinuti da antidepresivi mogu povećati psihozu, maniju i dugotrajne epizode raspoloženja u poremećaju. Kada postoji rizik za sebe ili druge, obično na početku lečenja, hospitalizacija može biti neophodna.[19] Psihijatrijska rehabilitacija, psihoterapija i profesionalna rehabilitacija su veoma važni za oporavak više psihosocijalne funkcije. Kao grupa, ljudi sa dijagnozom šizoafektivnog poremećaja prema kriterijumima DSM-IV i ICD-10 (koji su od tada ažurirani) imaju bolji ishod,[4][5] ali imaju promenljive individualne psihosocijalne funkcionalne ishode u poređenju sa osobama sa poremećajima raspoloženja, od goreg ka istom.[5][20] Ishodi za osobe sa DSM-5 dijagnoziranim šizoafektivnim poremećajem zavise od podataka iz prospektivnih kohortnih studija, koje još nisu završene.[5] DSM-5 dijagnoza je ažurirana jer su kriterijumi DSM-IV doveli do prekomerne upotrebe dijagnoze;[19] to jest, kriterijumi DSM-IV su doveli do toga da je mnogim pacijentima pogrešno dijagnoziran poremećaj. Procene prevalencije DSM-IV bile su manje od jednog procenta populacije, u rasponu od 0,5–0,8 procenata;[21] novije procene prevalencije DSM-5 još uvek nisu dostupne.

  1. ^ „Schizoaffective disorder, bipolar type”. www.icd10data.com. 
  2. ^ „Schizoaffective disorder, depressive type”. www.icd10data.com. 
  3. ^ а б „Schizoaffective Disorder Overview – Causes”. www.nami.org. 
  4. ^ а б в г „F25 Schizoaffective disorders”. ICD-10 Version:2010. World Health Organization. 
  5. ^ а б в г д ђ е ж з Malaspina D, Owen MJ, Heckers S, Tandon R, Trump D, Schultz S, Barch DM, Gaebel W, Gur RE, Tsuang M, Van Os J, Carpenter W (мај 2013). „Schizoaffective disorder in the DSM-5”. Schizophrenia Research. 150 (1): 21—5. PMID 23707642. S2CID 14770729. doi:10.1016/j.schres.2013.04.026. 
  6. ^ Kaplan, HI; Saddock, VA (2007). Synopsis of Psychiatry. New York: Lippincott, Williams & Wilkins. ISBN 978-0-7817-7327-0. 
  7. ^ „Schizoaffective disorder”. Royal College of Psychiatrists (на језику: енглески). Приступљено 2022-09-30. 
  8. ^ Brannon, Guy E; Bienenfeld, David; Talavera, Francisco (9. 9. 2013). „Schizoaffective Disorder”. Medscape Drugs & Diseases. WebMD. 
  9. ^ Martin LF, Hall MH, Ross RG, Zerbe G, Freedman R, Olincy A (децембар 2007). „Physiology of schizophrenia, bipolar disorder, and schizoaffective disorder”. The American Journal of Psychiatry. 164 (12): 1900—6. PMID 18056246. doi:10.1176/appi.ajp.2007.06010017. 
  10. ^ Startup H, Freeman D, Garety PA (19. 6. 2006). „Persecutory delusions and catastrophic worry in psychosis: developing the understanding of delusion distress and persistence”. Behaviour Research and Therapy. 45 (3): 523—537. PMID 16782048. doi:10.1016/j.brat.2006.04.006. 
  11. ^ „Schizoaffective Disorder in Children and Adolescents”. www.mindyra.com (на језику: енглески). Приступљено 2022-09-30. 
  12. ^ Vardaxi, Chrysoula Ch.; Gonda, Xenia; Fountoulakis, Konstantinos N. (2018-02-01). „Life events in schizoaffective disorder: A systematic review”. Journal of Affective Disorders (на језику: енглески). 227: 563—570. ISSN 0165-0327. PMID 29172048. doi:10.1016/j.jad.2017.11.076. 
  13. ^ Kempf, L. (11. 7. 2009). „Mood disorder with psychotic features, schizoaffective disorder, and schizophrenia with mood features: Trouble at the borders”. International Review of Psychiatry. 17 (1): 9—19. PMID 16194767. S2CID 21422704. doi:10.1080/09540260500064959 — преко Taylor & Francis. 
  14. ^ American Psychiatric Association (2013). Diagnostic and Statistical Manual of Mental Disorders (на језику: енглески) (Fifth изд.). Arlington, VA: American Psychiatric Publishing. ISBN 9780890425558. 
  15. ^ Munk Laursen, Thomas (16. 6. 2009). „Bipolar Disorder, Schizoaffective Disorder, and Schizophrenia Overlap: A New Comorbidity Index”. The Journal of Clinical Psychiatry. 70 (10) — преко Psychiatrist.com. 
  16. ^ Archibald, Luke (20. 12. 2019). „Alcohol Use Disorder and Schizophrenia or Schizoaffective Disorder”. Alcohol Research: Current Reviews. 40 (1). PMC 6927747Слободан приступ. PMID 31886105. doi:10.35946/arcr.v40.1.06 — преко NIH. 
  17. ^ Marneros, Andreas (30. 6. 2012). „Schizoaffective Disorder”. Korean Journal of Schizophrenia Research. 15 (1): 5—12. doi:10.16946/kjsr.2012.15.1.5Слободан приступ — преко KoreaMed Synapse. 
  18. ^ Joshi, Kruti; Lin, Jay; Lingohr-Smith, Melissa; Fu, Dong-Jing; Muser, Erik (октобар 2016). „Treatment Patterns and Antipsychotic Medication Adherence Among Commercially Insured Patients With Schizoaffective Disorder in the United States”. Journal of Clinical Psychopharmacology (на језику: енглески). 36 (5): 429—435. ISSN 0271-0749. PMC 5017269Слободан приступ. PMID 27525965. doi:10.1097/JCP.0000000000000549. 
  19. ^ а б Becker, T.; Kilian, R. (2006). „Psychiatric services for people with severe mental illness across western Europe: what can be generalized from current knowledge about differences in provision, costs and outcomes of mental health care?”. Acta Psychiatrica Scandinavica Supplementum. 113 (429): 9—16. PMID 16445476. S2CID 34615961. doi:10.1111/j.1600-0447.2005.00711.x. 
  20. ^ Jäger M, Bottlender R, Strauss A, Möller HJ (2004). „Fifteen-year follow-up of ICD-10 schizoaffective disorders compared with schizophrenia and affective disorders”. Acta Psychiatrica Scandinavica. 109 (1): 30—7. PMID 14674956. S2CID 43303750. doi:10.1111/j.0001-690x.2004.00208.x. 
  21. ^ Jeffrey, Susan (26. 5. 2009). „APA 2009: DSM on Track for 2012, But Difficult Decisions Lie Ahead”. Medscape Medical News. WebMD. Приступљено 3. 8. 2009. 

Spoljašnje veze

[уреди | уреди извор]
Klasifikacija
Spoljašnji resursi
pFad - Phonifier reborn

Pfad - The Proxy pFad of © 2024 Garber Painting. All rights reserved.

Note: This service is not intended for secure transactions such as banking, social media, email, or purchasing. Use at your own risk. We assume no liability whatsoever for broken pages.


Alternative Proxies:

Alternative Proxy

pFad Proxy

pFad v3 Proxy

pFad v4 Proxy