Пређи на садржај

Алфонс Доде

С Википедије, слободне енциклопедије
Алфонс Доде
Лични подаци
Датум рођења(1840-05-13)13. мај 1840.
Место рођењаНим, Француска
Датум смрти16. децембар 1897.(1897-12-16) (57 год.)
Место смртиПариз, Француска
Занимање
Књижевни рад
Периоднатурализам
Језик стварањафранцуски
Потпис

Алфонс Доде (фр. Alphonse Daudet; Ним, 13. мај 1840Париз, 16. децембар 1897) био је француски књижевник.[1]

Биографија

[уреди | уреди извор]

Доде је рођен у Ниму, у Ландоку 1840 године.[2] У детињству су га родитељи, због слабог здравља, послали на село, где је научио провансалски језик и наслушао се провансалских легенди. Породица му се преселила у Лион 1849. где је Доде ишао у гимназију. У Париз је отишао 1857 године. Прва дела била су му збирка песама Љубавнице и аутобиографски спис Малишан. Озбиљно болестан, отпутовао је на југ Француске 1861. године, а потом у Алжир. Године 1863. отпутовао је на Корзику, а мало касније је боравио код својих рођака у замку Монтобан. Сва ова путовања су важна јер ће бити извор утисака за његова дела Писма из мог млина (1860), која су га учинила славним, и за романе о Југу, од којих је најчувенија триологија о Тартарену Тарасконцу. Ту је створио бесмртан тип јужњака, хвалисавог добричине, који је помало и Дон Кихот и Санчо Панса.[3] Затим следе бројни романи: Фромон Млађи и Рислер старији (1874), Жак (1876), Набоб (1887), Краљеви у изгнанству (1879), Нума Руместан (1881), Јеванђелист (1883), Сафо (1884), Бесмртник (1888).[4] Ту су и многе књиге приповедака и драма Арлезијанка (1872). Умро је 1897. године.

Референце

[уреди | уреди извор]
Милка Марковић у костиму Сидоније у комаду "Фроман и Рислер" Алфонса Додеа (Атеље Самуела Сингера, Сомбор, око 1900. Фотографија је музејска грађа Позоришног музеја Војводине.
  1. ^ „Alphonse Daudet | French Novelist & Poet | Britannica”. www.britannica.com (на језику: енглески). 2023-12-12. Приступљено 2024-01-26. 
  2. ^ "Sketch of Alphonse Daudet," Review of Reviews, Vol. 17, No. 2, (1898). стр. 161.
  3. ^ Sachs, Murray (1966). "Alphonse Daudet's Tartarin Trilogy," The Modern Language Review, Vol. 61, No. 2. стр. 209–217.
  4. ^  Једна или више претходних реченица укључује текст из публикације која је сада у јавном власништвуMarzials, Frank Thomas (1911). „Daudet, Alphonse”. Ур.: Chisholm, Hugh. Encyclopædia Britannica (на језику: енглески). 7 (11 изд.). Cambridge University Press. стр. 848. 

Литература

[уреди | уреди извор]

Спољашње везе

[уреди | уреди извор]
pFad - Phonifier reborn

Pfad - The Proxy pFad of © 2024 Garber Painting. All rights reserved.

Note: This service is not intended for secure transactions such as banking, social media, email, or purchasing. Use at your own risk. We assume no liability whatsoever for broken pages.


Alternative Proxies:

Alternative Proxy

pFad Proxy

pFad v3 Proxy

pFad v4 Proxy