Пређи на садржај

Валтер Скот

С Википедије, слободне енциклопедије
Валтер Скот
Валтер Скот
Лични подаци
Датум рођења(1771-08-15)15. август 1771.
Место рођењаЕдинбург, Велика Британија
Датум смрти21. септембар 1832.(1832-09-21) (61 год.)
Место смртиАботсфорд, Уједињено Краљевство
ОбразовањеУниверзитет у Единбургу, Краљевска средња школа

Валтер Скот, често неправилно као Волтер Скот,[1] (енгл. Walter Scott; Единбург, 15. август 1771 — Аботсфорд, 21. септембар 1832) био је шкотски писац.

Сакупљао је народну поезију и писао романе о јунацима шкотског националног предања. Још као дете, волео је да слуша песме и бајке његових предака, и био фасциниран њима.

Од њега се очекивало да постане адвокат, као и његов отац, и чак је је био очев ученик неко време, али је љубав према књигама и историји превладала. Иако су његови романи углавном били о Шкотској историји, његов најпознатији роман Ајванхо говори о Енглеској у време краља Ричарда и Крсташких ратова.

Године 1826. добио је племићку титулу, искључиво као награду за књижевне заслуге.

Његови романи укључују Роб Рој, Квентин Дарвард, Талисман и друге. Ајванхо (1819) роман је који евоцира вријеме тензија између освајача Нормана и британских староседилаца Саксонаца. Скот на један убедљив начин призива време витешких турнира, славе, крсташких ратова и звекета мачева.

Порекло

[уреди | уреди извор]

Валтер Скот је рођен 15. августа 1771, у стану на трећем спрату на Колеџ Вајнду у Старом граду, Единбург, уској уличица која води од Каугекта до капија Универзитета у Единбургу (Старог колеџа).[2] Он је био девето дете (шесторо је умрло у детињству) Валтера Скота (1729–1799), члана кадетске подружнице клана Скот и писца печата, и његове супруге Ан Радерфорд, сестре Даниела Радерфорд и потомка клана Свинтон и породице Халибертон (порекло због којег је Валтеровој породици дато наследно право сахране у опатији Драјбер).[3] Валтер је тако био рођак градитеља некретнина Џејмса Бертона (ум. 1837), рођеног као „Халибертон”, и његовог сина архитекте Десимуса Бертона.[4] Валтер је касније постао члан Кларенс клуба, чији су чланови били Бертонови.[5][6]

Детињство

[уреди | уреди извор]
Скотово детињство у Сандиновсу, у сенци Смајлхолмске куле, упознало га је у приче и фолклор Шкотских граница
Скотова породична кућа на Џорџ скверу у Единбургу, од око 1778

Он је током детињства преживео напад дечије парализе 1773. године, што га је учинило хромим,[7] стањем које би имало значајан утицај на његов живот и писање.[8] Да би залечио своју хромост, био је послат 1773. године да живи у руралним Шкотским границама на фарми свог деде и бабе по оцу у Сандиновсу, у близини рушевине Смајлхолмске куле, раније породичне куће.[9] Овде га је научила да чита његова тетка Џени Скот, и од ње је научио говорне обрасце и многе приче и легенде које су касније карактерисале велики део његовог рада. У јануару 1775. вратио се у Единбург, и тог лета је отишао са својом тетком Џени на бањско лечење у Бату у Сомерсету, у јужној Енглеској, где су живели на 6 Саут Парејд.[10] У зиму 1776. вратио се у Сандиновс, са још једним покушајем лечења водом у Престонпансу током следећег лета.[9]

Године 1778. Сkот се вратио у Единбург на приватно образовање како би se припремио за школу и придружио породици у њиховој новој кући, једној од првих која изграђених на Џорџ скверу.[2] Октобра 1779, он је почео да похађа наставу у Краљевској гимназији у Единбургу. Тада је већ могао да хода и истражује град и околну природу. Његово читање је укључивало витешке романсе, песме, историју и путописе. Џејес Мичел му је давао приватне часове из аритметике и писања и од њега је научио историју Шкотске цркве са нагласком на Заветима. Године 1783, његови родитељи су га, верујући да је премашио своју снагу, послали да борави шест месеци код тетке Џени у Келсу у Шкотским границама: тамо је похађао Келску гимназију, где је упознао Џејмса Балантајна и његовог брата Џона, који су касније постали његови пословни партнери и штампари.[11]

Радови

[уреди | уреди извор]
Сер Валтер Скот, рад сликара Роберта Скота Монкрифа.

Романи

[уреди | уреди извор]

Друге новеле:

  • 1831–1832: The Siege of Malta – завршен роман је постхумно објављен 2008.
  • 1832: Bizarro – незавршен роман (или новела) објављен постхумно 2008.

Поезија

[уреди | уреди извор]

Кратке приче

[уреди | уреди извор]
  • 1827: "The Highland Widow" и "The Two Drovers"
  • 1828: "My Aunt Margaret's Mirror", "The Tapestried Chamber", и "Death of the Laird's Jock" – из серије The Keepsake Stories

Драме

[уреди | уреди извор]

Референце

[уреди | уреди извор]
  1. ^ Блажић, Мирјана (23. 2. 2017). „Српски на српском”. Радио-телевизија Србије. 
  2. ^ а б Edinburgh University Library (22. 10. 2004). „Homes of Sir Walter Scott”. x Edinburgh University Library. Приступљено 9. 7. 2013. 
  3. ^ „Family Background”. Walter Scott. Edinburgh University Library. 24. 10. 2003. 
  4. ^ „Who were the Burtons”. The Burtons' St Leonards Society. Архивирано из оригинала 08. 09. 2019. г. Приступљено 18. 9. 2017. 
  5. ^ Beattie, William (1849). Life and Letters of Thomas Campbell, In Three Volumes, Volume II. Edward Moxon, Dover Street, London. стр. 55. 
  6. ^ The Athenaeum, 3  (115-165):. J. Lection, London. 1830. стр. 170. 
  7. ^ Cone, T E (1973). „Was Sir Walter Scott's Lameness Caused by Poliomyelitis?”. Pediatrics. 51 (1): 33. 
  8. ^ Robertson, Fiona. „Disfigurement and Disability: Walter Scott's Bodies”. Otranto.co.uk. Архивирано из оригинала 12. 5. 2014. г. Приступљено 9. 5. 2014. 
  9. ^ а б „Sandyknowe and Early Childhood”. Walter Scott. Edinburgh University Library. 24. 10. 2003. 
  10. ^ „No 1 Nos 2 and 3 (Farrell's Hotel) Nos 4 to 8 (consec) (Pratt's Hotel)”. Images of England. English Heritage. Архивирано из оригинала 31. 5. 2012. г. Приступљено 29. 7. 2009. 
  11. ^ „School and University”. Walterscott.lib.ed.ac.uk. 24. 10. 2003. Приступљено 29. 11. 2009. 

Литература

[уреди | уреди извор]
  • Johnson, Edgar (1870). Sir Walter Scott: The Great Unknown. Vol. 1. London. 
  • Lockhart, John Gibson (1852). Memoirs of the Life of Sir Walter Scott, Bart. A. and C. Black. 
  • Approaches to Teaching Scott's Waverley Novels, ed. Evan Gottlieb and Ian Duncan (New York, 2009).
  • Bautz, Annika. Reception of Jane Austen and Walter Scott: A Comparative Longitudinal Study. Continuum, 2007. ISBN 978-0-8264-9546-4.
  • Шаблон:Cite Maclise
  • Brown, David. Walter Scott and the Historical Imagination. Routledge, 1979, ISBN 0-7100-0301-3; Kindle ed. 2013.
  • Buchan, John. Sir Walter Scott, Coward-McCann Inc., New York, 1932.
  • Calder, Angus (1983), Scott & Goethe: Romanticism and Classicism, in Hearn, Sheila G. (ed.), Cencrastus No. 13, Summer 1983, pp. 25–28, ISSN 0264-0856
  • Cornish, Sidney W. The "Waverley" Manual; or, Handbook of the Chief Characters, Incidents, and Descriptions in the "Waverley" Novels, with Critical Breviates from Various Sources. Edinburgh: A. and C. Black, 1871.
  • Crawford, Thomas, Scott, Kennedy & Boyd, 2013 ISBN 9781849211406
  • Duncan, Ian. Scott's Shadow: The Novel in Romantic Edinburgh. Princeton UP, 2007. ISBN 978-0-691-04383-8.
  • Ferris, Ina (1991). The Achievement of Literary Authority: Gender, History, and the Waverley Novels. Ithaca, New York. .
  • Hart, Francis R.. Scott's Novels: The Plotting of Historic Survival (Charlottesville, Virginia, 1966).
  • Kelly, Stuart. Scott-Land: The Man Who Invented a Nation. Polygon, 2010. ISBN 978-1-84697-107-5.
  • Landon, Letitia Elizabeth, The Female Portrait Gallery. A series of 22 analyses of Scott's female characters (sadly curtailed by Letitia's untimely death in 1838). Laman Blanchard: Life and Literary Remains of L.E.L., 1841. Vol. 2. pp. 81–194.
  • Lincoln, Andrew. Walter Scott And Modernity. Edinburgh UP, 2007.
  • Millgate, Jane (1984). Walter Scott: The Making of the Novelist. Edinburgh. .
  • Stephen, Leslie (1898). „The Story of Scott's Ruin”. Studies of a Biographer. 2. London: Duckworth & Co. 
  • Scott in Carnival: Selected Papers from the Fourth International Scott Conference, Edinburgh, 1991, ed. J. H. Alexander and David Hewitt (Aberdeen, 1993).
  • Scott, Paul Henderson. Walter Scott and Scotland, William Blackwood, Edinburgh, 1981, ISBN 0-85158-143-9
  • Shaw, Harry, Scott, Scotland and Repression, in Bold, Christine (ed.), Cencrastus No. 3, Summer 1980, pp. 26 – 28.
  • Robertson, Fiona, The Edinburgh Companion to Sir Walter Scott. Edinburgh University Press, 2012.
  • Tulloch, Graham (1980). The Language of Walter Scott: A Study of his Scottish and Period Language. London. .
  • Welsh, Alexander (1963). The Hero of the Waverley Novels. New Haven. .

Спољашње везе

[уреди | уреди извор]
Валтер Скот на Викимедијиној остави.
Викицитат има цитате везане за чланак Валтер Скот.
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Валтер_Скот&oldid=28557527”
pFad - Phonifier reborn

Pfad - The Proxy pFad of © 2024 Garber Painting. All rights reserved.

Note: This service is not intended for secure transactions such as banking, social media, email, or purchasing. Use at your own risk. We assume no liability whatsoever for broken pages.


Alternative Proxies:

Alternative Proxy

pFad Proxy

pFad v3 Proxy

pFad v4 Proxy