Декалог
| Декалог | |
|---|---|
| Жанр | драма |
| Режија | Кшиштоф Кјешловски |
| Сценарио | Кшиштоф Кјешловски Кшиштофом Писевиц |
| Продуцент | Ришард Чутковски |
| Директор фотографије | Вјеслав Здорт Пјотр Собочински |
| Монтажа | Ева Смал |
| Година | 1989. |
| Трајање | 572 минута |
| Земља | Пољска |
| Језик | пољски |
| Буџет | 100.000 долара |
| IMDb веза | |
Декалог (изговорено [dɛˈkalɔg], такође познат као Декалог: Десет заповести и Декалог) је пољска драмска серија филмова из 1988. коју је режирао Кшиштоф Кјешловски за телевизију.[1] Кјешловски је написао сценарио са Кшиштофом Писевицем.[2] Декалог се састоји се од десет једночасовних филмова, инспирисаних Десет Божјих заповести.[3] Сваки филм истражује ликове који се суочавају са једним или неколико моралних или етичких дилема, док живе у стамбеном блоку у Пољској током 1980-их.
Декалог је најпризнатије дело Кјешловског,[4] описано и као „најбоље драмско дело икада урађено посебно за телевизију“.[5] Серија је освојила бројне међународне награде, иако није била масовно емитована ван Европе све до касних 1990-их.[6] То је један од петнаест филмова који се налазе у оквиру категорији „Вредности“ на листи филмова Ватикана. Године 1991. редитељ Стенли Кјубрик написао је диван предговор објављеном сценарију.[7] Према Кјубрику, Декалог је за њега једино ремек дело.[8]
Цела серија је била приказана на 46. Међународном филмском фестивалу у Венецији.
Продукција
[уреди | уреди извор]Серија је настала када је сценариста Кшиштоф Писевиц, који је видео уметничко дело из 15. века које илуструје Божје Заповести у сценама из тог временског периода. Предложио је идеју о снимању модерног еквивалентуа Филмски стваралац Кшиштоф Кјешловски био је заинтересован за филозофски изазов, а такође је желео да серију искористи као портрет недаћа пољског друштва, намерно избегавајући политичка питања која је приказивао у ранијим филмовима. Првобитно је намеравао да ангажује десет различитих редитеља, али је одлучио да сам режира филмове. Користио је другачијег сниматеља за сваку епизоду изузев треће и девете, у којима је Пјотр Собочињски био директор фотографије.[9]
Велика глумачка екипа укључује и познате и непознате глумце, од којих је многе Кјешловски ангажовао и у својим другим филмовима.
Теме
[уреди | уреди извор]Десет филмова су једноставно насловљени бројевима, нпр Декалог: Један. Према уводу филмског критичара Роџера Иберта у ДВД сету, Кјешловски је рекао да филмови не одговарају у потпуности заповестима и да никада није користио њихова имена.[10] Иако је сваки филм независан, већина њих дели исту локацијску поставку у Варшави, а неки од ликова се међусобно познају. Сваки филм истражује ликове који се суочавају са једном или неколико моралних или етичких дилема док живе у великом стамбеном блоку у Пољској током 1980-их.[2] Теме се могу тумачити на много различитих начина; међутим, сваки филм има своју дословност.[11]
Пријем
[уреди | уреди извор]Серији је додељена оцена од 97% на порталу Rotten Tomatoes на основу 53 критике критичара, са просечном оценом од 8,95/10. Консензус веб-сајта гласи: „...Декалог стоји као јединствено достигнуће у филмографији писца-редитеља Кшиштофа Кјешловског – као и у историји пољске кинематографије.[12] Серија је добила просечну оцену 100 од 100 на Метакритику, на основу 13 критика, што указује на „универзално признање“.[13] Декалог је ссвојио 1991. године ТВ награду БАФТА за најбољи међународно остварење[14] као и награду Бодил за најбољи европски филм.[15] Филм је такође освојио награду за најбољи страни филм Француског синдиката филмских критичара.[16]
Серију су похвалили реномирани филмски критичари, укључујући Роџера Иберта [10] и Роберта Фулфорда,[5] као и важних личности из филмске индустрије, попут Стенлија Кјубрика.[6]
У анкети Sight & Sound из 2002. за одређивање најбољих филмова свих времена, Декалог и Кратки филм о убијању добили су гласове 4 критичара и 3 редитеља.[17] Поред тога, у анкети Sight & Sound одржаној исте године са циљем да се одреди 10 најбољих филмова у претходних 25 година, Кјешловскии је проглашен за #2 на листи најбољих редитеља, а гласови за његове филмове су подељени између Декалога, Три боје Црвено/ Плаво и Вероникин дупли живот.[18] У анкетама из 2012. Декаложгје добио шест гласова критичара укључујући Кенета Турана и један глас редитеља Милча Манчевског као најбољи филм свих времена.[19]
The Village Voice је поставио Декалог на 112. место на својој листи 250 најбољих филмова века 1999. године, на основу анкете критичара.[20] У јануару 2002. године, филм је уврштен међу 100 најбољих „есенцијалних филмова“ свих времена од стране Националног друштва филмских критичара.[21] Филм је заузео 36. место на листи „100 најбољих филмова светске кинематографије“ часописа Емпајр из 2010.[22]
Референце
[уреди | уреди извор]- ^ „Biography of Krysztof Kieślowski”. Facets. Архивирано из оригинала 24. 7. 2010. г. Приступљено 6. 6. 2017.
- ^ а б Tanzer, Joshua (20. 1. 2001). „A perfect 10 - film review THE DECALOGUE (Dekalog 1 through Dekalog 10)”. Offoffoff. Архивирано из оригинала 27. 12. 2009. г. Приступљено 6. 6. 2017.
- ^ „Dekalog: The Ten Commandments”. Close-Up Film Centre. Приступљено 2020-10-21.
- ^ „Krzysztof Kieślowski's Acclaimed Films”. They Shoot Pictures, Don't They?. Архивирано из оригинала 11. 4. 2020. г. Приступљено 30. 12. 2016.
- ^ а б Fulford, Robert (14. 5. 2002). „Kieslowski's magnificent Decalogue”. RobertFulford.com. Приступљено 2020-10-21 — преко The National Post.
- ^ а б „The Critics on The Decalogue”. Facets. Архивирано из оригинала 24. 7. 2010. г. Приступљено 13. 5. 2020.
- ^ Kieślowski, Krzysztof; Piesiewicz, Krzysztof; Kubrick, Stanley (јануар 1991). Kubrick on Kieslowski. The Kubrick FAQ. London. ISBN 978-0571144983. Приступљено 2020-10-21 — преко Faber & Faber.
- ^ „Why The Decalogue Still Matters After Twenty Years”. HuffPost (на језику: енглески). 2008-06-23. Архивирано из оригинала 26. 12. 2021. г. Приступљено 2021-12-26.
- ^ „Behind the Camera: Poland's Best Cinematographers”. Facets. Архивирано из оригинала 25. 7. 2010. г. Приступљено 6. 6. 2017.
- ^ а б Ebert, Roger (2. 4. 2000). „The Decalogue movie review & film summary (1988)”. RogerEbert.com (на језику: енглески). Архивирано из оригинала 4. 2. 2013. г. Приступљено 2020-10-20.
- ^ Kickasola, Joseph G. (2006). The Films of Krzysztof Kieślowski:The Liminal Image. Continuum (Bloomsbury Publishing). стр. 164. ISBN 978-0-826-41559-2.
- ^ „The Decalogue: Series 1”. Rotten Tomatoes. Приступљено 20. 10. 2020.
- ^ „Dekalog (1988)”. Metacritic. Приступљено 20. 10. 2020.
- ^ „Television in 1991”. bafta.org.
- ^ „1991”. Bodilprisen (на језику: Danish). 19. 10. 2015. Приступљено 29. 6. 2021.
- ^ „SFCC Critics' Award 1990”. Syndicate de la Critique.
- ^ „The 100 Greatest Films of All Time”. British Film Institute (на језику: енглески). Архивирано из оригинала 02. 09. 2012. г. Приступљено 2020-10-21.
- ^ „Modern Times - UK Critics' Top Ten Poll”. British Film Institute. децембар 2002. Архивирано из оригинала 7. 3. 2012. г. Приступљено 13. 5. 2020.
- ^ „votes for Dekalog”. bfi. Архивирано из оригинала 01. 04. 2017. г. Приступљено 31. 05. 2022.
- ^ „Take One: The First Annual Village Voice Film Critics' Poll”. The Village Voice. 1999. Архивирано из оригинала 26. 8. 2007. г. Приступљено 27. 7. 2006.
- ^ Carr, Jay (2002). The A List: The National Society of Film Critics' 100 Essential Films
. Da Capo Press. стр. 81. ISBN 978-0-306-81096-1. Приступљено 27. 7. 2012.
- ^ „The 100 Best Films of World Cinema | 36. Dekalog”. Empire. Архивирано из оригинала 24. 9. 2015. г.
