Пређи на садржај

Децимала

С Википедије, слободне енциклопедије

Децимала или фракција ненегативног реалног броја , је вишак који остане од целог броја. Ако је тај цео број дефинисан као највећи цео број који није већи од и називамо га целим делом броја (), његова децимала се може записати као

За позитиван број записан у конвенционалном позиционом бројевном систему (као што је бинарни или декадни), његова децимала одговара цифрама које се налазе након децималног сепаратора.

За негативне бројеве

[уреди | уреди извор]

У случају негативних бројева, међутим, постоје различити супротстављени начини проширења функције фракционог дела броја: дефинише се или на исти начин као и за позитивне бројеве, тј. као [1] или као део броја који је десно од децималног сепаратора, [2], или парном функцијом[3]

где је најмањи цео број који није мањи од . Због тога можемо добити, на пример, три различите вредности за децимални дие само једног : узмимо -1,3, његов децимални део ће бити 0,7 према првој дефиницији, 0,3 према другој дефиницији и -0,3 према трећој дефиницији, чији се резултат може добити и на директан начин употребом

.

Јединствено разлагање на целе и децималне делове

[уреди | уреди извор]

По првој дефиницији, сви реални бројеви могу бити записани у облику , где је број лево од децималног сепаратора, а преостали децимални део је ненегативни реалан број мањи од један. Ако је позитиван рационалан број, онда се децимални део може изразити у облику , где су и цели бројеви и важи . На пример, узмимо да је x = 1,05, онда је децимални део x 0,05 и може се изразити као 5/100 = 1/20.

Однос са верижним разломцима

[уреди | уреди извор]

Сваки реалан број може се суштински јединствено представити као верижни разломак, односно као збир његовог целог дела и реципрочне вредности његовог децималног дела који је написан као збир његовог целог дела и његовог децималног дела, и тако даље.

Референце

[уреди | уреди извор]
  1. ^ Graham, Ronald L. (1994). Concrete mathematics : a foundation for computer science. Knuth, Donald Ervin, 1938-, Patashnik, Oren. (2. изд.). Reading, Mass.: Addison-Wesley. ISBN 978-0-201-55802-9. OCLC 29357079. 
  2. ^ A Dictionary of Computing (6. изд.). Oxford, New York: Oxford University Press. 2008. ISBN 9780199234011. 
  3. ^ Weisstein, Eric W. „Fractional Part”. mathworld.wolfram.com (на језику: енглески). Приступљено 26. 09. 2018. 
pFad - Phonifier reborn

Pfad - The Proxy pFad of © 2024 Garber Painting. All rights reserved.

Note: This service is not intended for secure transactions such as banking, social media, email, or purchasing. Use at your own risk. We assume no liability whatsoever for broken pages.


Alternative Proxies:

Alternative Proxy

pFad Proxy

pFad v3 Proxy

pFad v4 Proxy