Пређи на садржај

Дуљеби

С Википедије, слободне енциклопедије
Дуљеби (Dulebes) на мапи на којој су приказане удеоне кнежевине Кијевске Русије и племена која су у њима живела.

Дуљеби (рус. Дулебы, укр. Дуліби, црсл. Дѹлѣби[1]) су били племе старих Словена које је највероватније између 6. и 10. века насељавало област око реке Западни БугВолинији). Веома мало се зна о њима, а главни извор података је Повест минулих лета. Према другим средњовековним изворима поред западне Волиније, насељавали су и данашњу јужну Чешку и област око средњег тока Дунава (у централној Мађарској) и између језера Балатон (или Блатног језера) и река Муре (притоке Драве) и Драве.[2] Између Блатног језера, Дунава и Драве су створили Балатонску кнежевину са средиштем у граду Блатнограду, која је у време владавине кнеза Коцеља обухватала и источну Славонију и Срем.

У Повести минулих лета је наведено да су они племе које је раније живело око реке Буг (Западни Буг), тамо где су касније живели Бужани (који су се почели звати Волињани).[3]

Према Повести минулих лета, Дуљеби су тешко пострадали након најезде Авара крајем 6. и почетком 7. века.

„Си же Обри воеваху на Словенах и примучиша Дуљеби, сушча Словени, и насиље творјаху женама дуљебским, ашче појахати будјаше Обрину, не дадјаше впрјашчи коња ни вола, но велјаше впрјашчи 3 ли 4 ли 5 жени в тељагу и повести Обрјана и тако мучаху Дуљеби. Биша бо Обрја тјелом велици и умом горди, и Бог потреби ја, помроша вси и не остасја ни един Обрин; ест притча на Руси и до сего дне; погибоша аки Обри, их же њест племени ни насљедка”

Дуљеби су 907. године под командом кнеза Олега учествовали у опсади Цариграда.[4] Дуљеби и њихов владар су поменути у радовима арапског географа Ал-Масудија.

Изгледа да се дуљебски племенски савез распао у 10. веку. и да су остаци Дуљеба учествовали у формирању Волињана и Бужана, убрзо затим постали су део Кијевске Русије.[3]

Према Шимону Ондрушу име им је словенског порекла и изведено је од речи дудл-еб са значењем житељ долине, низије.[5]

  1. ^ Агеева Р. А. Страны и народы : происхождение названий / Отв. ред. Э. М. Мурзаев; АН СССР. М. : Наука, 1990. С. 34.
  2. ^ Sedov, Valentin Vasilyevich (2013) [1995]. Славяне в раннем Средневековье [Sloveni u ranom srednjem veku (Slavs in Early Middle Ages)]. Novi Sad: Akademska knjiga. стр. 41—44, 164, 388, 428—430, 435—437, 481, 497, 499, 515. ISBN 978-86-6263-026-1. 
  3. ^ а б Barford 2001, стр. 104
  4. ^ Waldman & Mason 2006, стр. 878
  5. ^ Šimon Ondruš, Studia Academica Slovaca, 3, Bratislava, 1974, 246—247.

Литература

[уреди | уреди извор]
pFad - Phonifier reborn

Pfad - The Proxy pFad of © 2024 Garber Painting. All rights reserved.

Note: This service is not intended for secure transactions such as banking, social media, email, or purchasing. Use at your own risk. We assume no liability whatsoever for broken pages.


Alternative Proxies:

Alternative Proxy

pFad Proxy

pFad v3 Proxy

pFad v4 Proxy