Карл XVI Густаф Шведски
 | Овај чланак садржи списак литературе (штампане изворе и/или веб-сајтове) коришћене за његову израду, али његови извори нису најјаснији зато што има премало извора који су унети у сам текст. |
| Карл XVI Густаф | |
|---|---|
 Карл XVI Густаф 2023. | |
| Лични подаци | |
| Датум рођења | 30. април 1946. |
| Место рођења | Дворац Хага, Шведска |
| Породица | |
| Супружник | Силвија Сомерлат (в. 1976) |
| Потомство | Викторија, Принц Карл Филип, Принцеза Мадлен |
| Родитељи | Принц Густав Адолф Сибила Сакс-Кобург Гота |
| Династија |  Бернадоти |
| Краљ Шведске | |
| Период | 15. септембар 1973 — данас |
| Претходник | Густаф VI Адолф Шведски |
| Наследник | Викторија, престолонаследница Шведске |
| Чин | адмирал |
 | |
Краљ Карл XVI Густаф од Шведске (швед. Kung Carl XVI Gustaf av Sverige; Дворац Хага, 30. април 1946) рођен као Карл Густаф Фолке Хубертус (швед. Carl Gustaf Folke Hubertus), је монарх на челу Краљевине Шведске.
Детињство и образовање
[уреди | уреди извор]Био је пето дете и први син принцезе Сибиле и принца Густава Адолфа.[1] У време његовог рођења Шведском је владао његов прадеда Густаф V. Очева смрт у авионској несрећи недалеко од Копенхагена у Данској, 26. јануара 1947. године, довела је га на друго место у наследном низу за шведски трон.[1] Смрћу његовог прадеде на трон је дошао Карлов дед Густав VI Адолф и Карл Густаф се померио на прво место у наследном низу.[1]
По завршетку средње школе, тада још принц, Карл Густаф је провео две и по године у шведској армији и морнарици. Завршио је студије историје, социологије, политичких наука и економије.[1]
Владавина
[уреди | уреди извор]Дана 15. септембра 1973. године умро је Густаф VI Адолф и Карл Густаф је постао краљ Шведске као Карл XVI Густаф.[1] Устоличен је 19. септембра у краљевској палати у Стокхолму.[1] Густаф VI Адолф био је последњи шведски краљ који је користио традиционалну титулу монарха (Краљ Швеђана, Гота и Венда) која се користила још од успостављања наследне монархије 1544. године, пошто је Карл XVI Густаф одлучио да користи једноставнију титулу краља Шведске.
Породица
[уреди | уреди извор]Током Олимпијских игара 1972. године Карл је, још као крунски принц, упознао Силвију Соммерлат.[1] Веридбу са Силвијом објавио је 12. марта 1976. године.[1] Венчање је одржано три месеца касније, 19. јуна, у катедрали Сторкуркан у Стокхолму.[1] Било је то прво венчање владајућег шведског монарха од 1797. године (претходни монарси су на трон долазили већ венчани). Да је краљ Карл XVI Густаф оженио Силвију за живота свога деде изгубио би место у наследном низу, пошто је Густаф VI Адолф веровао да принц мора оженити принцезу. Из истог разлога се, исте године када и он, Карлов стриц оженио Велшанком скромног порекла и са којом је био у вези деценијама.
Краљ и краљица имају две ћерке и једног сина, који је у тренутку рођења био престолонаследник.[1] Међутим, уставна реформа која је требало да доведе на снагу једнаку примогенитуру по којој је најстарије дете, без обзира на пол, престолонаследник, већ је била покренута у време његовог рођења. Ова реформа учинила је краљево најстарије дете, принцезу Викторију, престолонаследницом.[1] Шведска је била прва монархија на свету која је успоставила једнаку примогенитуру. Викторија је 2010. удата за Данијела, војводу од Вестерготланда.
Краљевска породица користи палату Дротнингхолм као резиденцију од 1980. године, а Стокхолмску краљевску палату као радно место.[1]
Породично стабло
[уреди | уреди извор]Породица
[уреди | уреди извор]Супружник
[уреди | уреди извор]| име | слика | датум рођења |
|---|---|---|
| Силвија од Шведске |  |
23. децембар 1943. |
Деца
[уреди | уреди извор]| име | слика | датум рођења | супружник |
|---|---|---|---|
| Викторија, престолонаследница Шведске |  |
14. јул 1977. | Принц Данијел, војвода од Вестерготланда |
| Карл Филип од Шведске |  |
13. мај 1979. | Софија Кристина Хелквист |
| Мадлен од Шведске |  |
10. јун 1982. | Кристофер О'Нил |
Улога монарха
[уреди | уреди извор]Краљеве дужности су репрезентативног и церемонијалног карактера, као што су званичне посете шефа државе и отварање годишње седнице парламента. У краљеве интересе спадају технологија и пољопривреда, и понајвише аутомобили. У лето 2005. године доживео је малу саобраћајну несрећу.[2]
Новинари су много пута приметили да краљ погрешно пише своје име - у званичним документима и приликом посете рудника бакра када се погрешно потписао на камен. Његова супруга, краљица Силвија, у телевизијском интервјуу признала је да њен супруг пати од дислексије, поремећаја способности читања и писања.
Референце
[уреди | уреди извор]- ^ а б в г д ђ е ж з и ј к „Званична страница шведске краљевске породице”. Архивирано из оригинала 03. 06. 2008. г. Приступљено 01. 08. 2009.
- ^ Swedish king crashes car Архивирано на сајту Wayback Machine (3. октобар 2012), Приступљено 8. 4. 2013.
Спољашње везе
[уреди | уреди извор]
- Званична биографија Архивирано на сајту Wayback Machine (3. јун 2008)
- Балканци уцењују краља Шведске („Вечерње новости“, 19. јун 2011)
| Мунсјо (970–1060) | | |
|---|---|---|
| Стенкил (1060−1130) | ||
| Сверкер и Ерик (1130–1250) | ||
| Бјелбо (1229−1234, 1248/1250−1318 & 1319−1364) | ||
| Мекленбург (1364−1389) | ||
| Калмарска унија, краљеви и регенти (1387–1523) | Маргарета I • Ерик Померански • Енгелбрект Енгелбректсон • Ерик Померански • Енгелбрект Енгелбректсон • Ерик Померански • Карл VIII • Кристофер • Бенгт Јенсон & Нилс Јенсон • Карл VIII • Јенс Бенгтсон & Ерик Акселсон • Кристијан I • Карл VIII • Кетил Карлсон • Јенс Бенгтсон • Ерик Акселсон • Карл VIII • Стен Стуре Старији • Сванте Нилсон • Ерик Троле • Стен Стуре Млађи • Кристијан II • Густаф I Ваза | |
| Васа (1523–1654) | ||
| Пфалц-Цвајбрикен (1654–1720) | ||
| Хесен (1720−1751) | ||
| Холштајн-Готорп (1751−1818) | ||
| Бернадот (1818−) | ||
| Међународне | |
|---|---|
| Државне | |
| Уметничке | |
| Људи | |
| Остале | |
