Пређи на садржај

Ксилен

С Википедије, слободне енциклопедије
Изомери ксилена

Ксилени (C8H10) обухватају три изомера диметилбензена.[1] Међусобно се разликују по положају метил група на бензеновом прстену. Ксилени су ди-супституисани деривати бензена код којих су два атома водоника замењени CH3 групама.[2]

Изомери ксилена се означавају ознакама орто- (o-), мета- (m-), и пара- (p-), које указују на којим атомима угљеника бензеновог прстена су две метил групе везане. Бројећи атоме угљеника почевши од једног атома прстена са метил групом, и идући ка другом угљенику са метил групом, o- изомер има IUPAC име 1,2-диметилбензен, m- изомер 1,3-диметилбензен, и p- изомер 1,4-диметилбензен. Мешавина је умерено масна, безбојна течност.[3]

Састав смеше изомера ксилена је одређен начином производње. Данас се најчешће примењује процес производње каталитичким процесуирањем нафте, при чему се добија смеша са 44% m-ксилена, 20% o-ксилена i 20% p-ксилена, као и 15% етилбензена, а појединачни изомери се добијају из смеше.[4]

Неколико милиона тона ксилена се произведе годишње.[3] Око 70% произведене смеше се користи за производњу етилбензена и појединачних изомера ксилена. Смеша ксилена се може користити као растварач или као адитив безоловном моторном бензину (10—22%). Раздвојени појединачни изомери ксилена се користе у хемијској индустрији, у индустрији боја и као инсектициди, посебно p-ксилени се користе као сировина у производњи синтетичких влакана, филмова и синтетичких смола.[5]

У природи ксилени се емитују у ваздух приликом шумских пожара, а могу их емитовати и одређене биљаке, док антропогене емисије потичу од процеса у којима се ксилени производе и користе, рафинерија нафте, нафтна индустрија, као и саобраћај, сагоревање биомасе и употребе ксилена као растварача.[5] Ксилени спадају у групу 3 канцерогених материја, према класификацији Међународне агенције за истраживање рака (IARC).[4]

Референце

[уреди | уреди извор]
  1. ^ Clayden, Jonathan; Greeves, Nick; Warren, Stuart; Wothers, Peter (2001). Organic Chemistry (I изд.). Oxford University Press. ISBN 978-0-19-850346-0. 
  2. ^ Шоштарић 2017, стр. 18.
  3. ^ а б Ullmann’s Encyclopedia of Industrial Chemistry. Weinheim: Wiley-VCH. 2005. 
  4. ^ а б Шоштарић 2017, стр. 19.
  5. ^ а б Шоштарић 2017, стр. 20.

Литература

[уреди | уреди извор]

Спољашње везе

[уреди | уреди извор]
pFad - Phonifier reborn

Pfad - The Proxy pFad of © 2024 Garber Painting. All rights reserved.

Note: This service is not intended for secure transactions such as banking, social media, email, or purchasing. Use at your own risk. We assume no liability whatsoever for broken pages.


Alternative Proxies:

Alternative Proxy

pFad Proxy

pFad v3 Proxy

pFad v4 Proxy