Пређи на садржај

Линцура

С Википедије, слободне енциклопедије

Линцура
Различите врсте из рода линцура, ботаничке илустрације
Научна класификација e
Царство: Plantae
Кладус: Tracheophytes
Кладус: Angiospermae
Кладус: Eudicotidae
Кладус: Asterids
Ред: Gentianales
Породица: Gentianaceae
Потплеме: Gentianinae
Род: Gentiana
L.
Врсте

Види у тексту

Линцура (владиславка, сириштара, генцијан(а), енцијан, гореч, горки корен, равен; лат. Gentiana) је биљни род који обухвата 400 до 500 (по некима 500 до 1000) врста биљака из породице сириштара (Gentianaceae). У новије време овај род (у ширем смислу) рашчлањује, се на два до неколико подродова: Gentiana (300 до 400 врста), Gentianella (125 до 250 врста), Gentianopsis (16 до 24 врста), Comastoma (око 15 врста).[1] Латински име род је добио по илирском владару Генцију који је за лечење куге препоручивао жуту линцуру (G. lutea).[2]

Порекло, станиште, опис рода

[уреди | уреди извор]

Род линцура обухвата неколико стотина врста једногодишњих и трајних зељастих биљака. Пореклом су углавном из брдских и планинских предела северне земљине полулопте.[1]

Врсте у оквиру рода се међусобно доста разликују. Могу имати просту или разгранату стабљику, на попречном пресеку округлу или четворострану. Листови су целог обода, наспрамно распоређени на стаблу, а често и у приземним розетама. Цветови се јављају у пазуху листа, појединачни или скупљени у цвасти. Различитих су боја.[1]

Угроженост врста и заштита

[уреди | уреди извор]

Многе врсте из рода линцура данас су на природним стаништима угрожене и налазе се под различитим режимима зжштите. У Србији су под режимом строге заштите следеће врсте:[а]

  • Gentiana acaulis L. (Gentiana kochiana) - велемун, Кохова линцура, Кохова сириштара,
  • Gentiana dinarica G. Beck - крапуца,
  • Gentiana nivalis L. и
  • Gentiana pneumonanthe L. subsp. nopcsae (Jáv.) T. Wraber - мала свећица, мочварна линцура.[5]

  Врсте из рода линцура се користе у алкохолним аперитивима и дигестивима, дајући горак укус. Оваква пића утичу на побољшање апетита и побољшавају варење. Код нас се у ту сврху најчешће сакупља жута линцура (Gentiana lutea L.), односно њено подземно стабло.[6] Биљна дрога добијена од ове и других врста линцура такође се често користи и у народној медицини па, због нерационалног прикупљања подземних изданака,[7] њихов опстанак на природним стаништима прети да постане угрожен. Зато се жута линцура налази под режимом неге и заштите Завода за заштиту природе Србије, који спроводи програм враћања жуте линцуре на природно станиште Старе планине.[тражи се извор]

Под режимом заштите налазе се и следеће врсте овог рода:

  • Gentiana asclepiadea L. subsp. asclepiadea (Врста је комерцијална и на њу се односе одредбе Уредбе о стављању под контролу коришћења и промета дивље флоре и фауне)
  • Gentiana cruciata L. subsp. cruciata (Врста је комерцијална и на њу се односе одредбе Уредбе о стављању под контролу коришћења и промета дивље флоре и фауне)
  • Gentiana lutea L. subsp. symphyandra (Murb.) Hayek
  • Gentiana pneumonanthe L. subsp. pneumonanthe
  • Gentiana punctata L.
  • Gentianella albanica (Jáv.) J. Holub
  • Gentianella ciliata (L.) Borkh. subsp. ciliata[5]

Занимљивости

[уреди | уреди извор]
  • У нашем народу корен линцуре се, осим као лек против болести људи и животиња, употребљавао и као „лек против мађија”, како је, почетком 20. века, у околини Лесковца забележио наш чувени историчар религије Веселин Чајкановић.[8]

Напомене

[уреди | уреди извор]
  1. ^ Правилником о проглашењу и заштити строго заштићених и заштићених дивљих врста биљака, животиња и гљива Републике Србије, као строго заштићене дивље врсте или заштићене дивље врсте проглашене су:
    • дивље врсте ради очувања биолошке разноврсности, природног генофонда, односно врсте које имају посебан значај са еколошког, екосистемског, биогеографског, научног, здравственог, економског и другог аспекта за Републику Србију и утврђују се мере заштите заштићених врста и њихових станишта
    • врсте које су ишчезле са територије Републике Србије или њених делова, враћене програмима реинтродукције, крајње угрожене, угрожене, реликтне, локално ендемичне, стеноендемичне, међународно значајне и заштићене дивље врсте, од посебног значаја за очување биолошке разноврсности Републике Србије
    • врсте које у природи тренутно нису угрожене у мери да им прети опасност да нестану или постану критично угрожене а то су рањиве, ендемичне, индикаторске, кључне и кишобран врсте, реликтне, међународно значајне и заштићене дивље врсте, као и врсте које нису угрожене али се због њиховог изгледа могу лако заменити са строго заштићеним врстама

Референце

[уреди | уреди извор]
  1. ^ а б в „sirištara”. Hrvatska enciklopedija — mrežno izdanje. Leksikografski zavod Miroslav Krleža. Приступљено 19. 12. 2016. 
  2. ^ а б в г д ђ е ж з и Коњевић, Радомир; Татић, Будислав (2006). Речник назива биљака. Београд: ННК Интернационал. стр. 86. ISBN 978-86-83635-59-7. COBISS.SR 134409484
  3. ^ „Gentiana”. The Plant List. Архивирано из оригинала 25. 01. 2019. г. Приступљено 19. 12. 2016. 
  4. ^ а б Kojić 2006, стр. 309-310
  5. ^ а б PRAVILNIK o proglasenju i zastiti zasticenih vrsta (Sl. glasnik RS", br. 5/2010 i 47/2011) - Приступљено 19. 12. 2016.
  6. ^ „Ethnobotany of gentians”. Gentian Research Network. Архивирано из оригинала 17. 08. 2016. г. Приступљено 19. 12. 2016. 
  7. ^ Бугарчић, Саша. „Линцура”. Здрава Србија. Приступљено 19. 12. 2016. 
  8. ^ Чајкановић, Веселин (1994). Речник српских народних веровања о биљкама. Београд: Српска књижевна задруга и др. стр. 141, 243. ISBN 978-86-379-0283-6. COBISS.SR 82529799

Литература

[уреди | уреди извор]

Спољашње везе

[уреди | уреди извор]
pFad - Phonifier reborn

Pfad - The Proxy pFad of © 2024 Garber Painting. All rights reserved.

Note: This service is not intended for secure transactions such as banking, social media, email, or purchasing. Use at your own risk. We assume no liability whatsoever for broken pages.


Alternative Proxies:

Alternative Proxy

pFad Proxy

pFad v3 Proxy

pFad v4 Proxy