Линцура
| Линцура | |
|---|---|
| |
| Различите врсте из рода линцура, ботаничке илустрације | |
Научна класификација 
| |
| Царство: | Plantae |
| Кладус: | Tracheophytes |
| Кладус: | Angiospermae |
| Кладус: | Eudicotidae |
| Кладус: | Asterids |
| Ред: | Gentianales |
| Породица: | Gentianaceae |
| Потплеме: | Gentianinae |
| Род: | Gentiana L. |
| Врсте | |
|
Види у тексту | |
Линцура (владиславка, сириштара, генцијан(а), енцијан, гореч, горки корен, равен; лат. Gentiana) је биљни род који обухвата 400 до 500 (по некима 500 до 1000) врста биљака из породице сириштара (Gentianaceae). У новије време овај род (у ширем смислу) рашчлањује, се на два до неколико подродова: Gentiana (300 до 400 врста), Gentianella (125 до 250 врста), Gentianopsis (16 до 24 врста), Comastoma (око 15 врста).[1] Латински име род је добио по илирском владару Генцију који је за лечење куге препоручивао жуту линцуру (G. lutea).[2]
Порекло, станиште, опис рода
[уреди | уреди извор]Род линцура обухвата неколико стотина врста једногодишњих и трајних зељастих биљака. Пореклом су углавном из брдских и планинских предела северне земљине полулопте.[1]
Врсте у оквиру рода се међусобно доста разликују. Могу имати просту или разгранату стабљику, на попречном пресеку округлу или четворострану. Листови су целог обода, наспрамно распоређени на стаблу, а често и у приземним розетама. Цветови се јављају у пазуху листа, појединачни или скупљени у цвасти. Различитих су боја.[1]
-
Gentiana asclepiadea - балканска трава, свећица, шумска сириштара -
Gentiana clusii - гороцвет, Клузијева сириштара -
Gentiana cruciata - прострел -
Gentiana dinarica - крапуца -
Gentiana germanica (син. Gentianella germanica) - цргонк -
Gentiana kochiana (син. Gentiana acaulis) - велемун, Кохова сириштара -
Gentiana lutea - линцура, жута линцура -
Gentiana nivalis -
Gentiana pannonica - панонска сириштара -
Gentiana pneumonanthe - мала свећица, мочварна линцура -
Gentiana punctata - арнаутски равен, пегава линцура -
Gentiana utriculosa - вид -
Gentiana verna - калуђерак
Врсте[3]
[уреди | уреди извор]
- Gentiana acaulis
- Gentiana affinis
- Gentiana alba
- Gentiana algida
- Gentiana alpina
- Gentiana altaica
- Gentiana amoena
- Gentiana andrewsii
- Gentiana angustifolia
- Gentiana asclepiadea - балканска трава[2], свећица,[4] шумска сириштара
- Gentiana austromontana
- Gentiana autumnalis
- Gentiana bavarica
- Gentiana bellidifolia
- Gentiana boryi
- Gentiana brachyphylla
- Gentiana bulleyana
- Gentiana burseri
- Gentiana cachemirica
- Gentiana calycosa
- Gentiana catesbaei
- Gentiana cephalantha
- Gentiana cerina
- Gentiana clausa
- Gentiana clusii - гороцвет,[2] Клузијева сириштара
- Gentiana crassicaulis
- Gentiana crinita
- Gentiana cruciata - прострел
- Gentiana dahurica
- Gentiana decora
- Gentiana decumbens
- Gentiana dendrologii
- Gentiana depressa
- Gentiana dinarica - крапуца[2]
- Gentiana douglasiana
- Gentiana elwesii
- Gentiana farreri
- Gentiana fetisowii
- Gentiana flavida
- Gentiana freyniana
- Gentiana frigida
- Gentiana froelichii
- Gentiana fremontii
- Gentiana gelida
- Gentiana germanica - цргонк[2]
- Gentiana gilvo-striata
- Gentiana glauca
- Gentiana gracilipes
- Gentiana grombczewskii
- Gentiana heterosepala
- Gentiana hexaphylla
- Gentiana kesselringii
- Gentiana kochiana - велемун,[2] Кохова сириштара
- Gentiana kurroo
- Gentiana lawrencii
- Gentiana lhassica
- Gentiana linearis
- Gentiana loderi
- Gentiana lutea - линцура,[2] жута линцура
- Gentiana macrophylla
- Gentiana makinoi
- Gentiana microdonta
- Gentiana newberryi
- Gentiana nipponica
- Gentiana nivalis
- Gentiana nubigena
- Gentiana nutans
- Gentiana ochroleuca
- Gentiana olivieri
- Gentiana ornata
- Gentiana pannonica - панонска сириштара
- Gentiana paradoxa
- Gentiana parryi
- Gentiana patula
- Gentiana pennelliana
- Gentiana phyllocalyx
- Gentiana platypetala
- Gentiana plurisetosa
- Gentiana pneumonanthe - мала свећица,[2] мочварна линцура
- Gentiana prolata
- Gentiana prostrata
- Gentiana przewalskii
- Gentiana pterocalyx
- Gentiana puberulenta
- Gentiana pumila
- Gentiana punctata - арнаутски равен,[2][4] пегава линцура
- Gentiana purpurea
- Gentiana pusilla - најмањи срченик[2]
- Gentiana pyrenaica
- Gentiana quadrifolia
- Gentiana rigescens
- Gentiana rostanii
- Gentiana rubricaulis
- Gentiana saponaria
- Gentiana saxosa
- Gentiana scabra
- Gentiana scarlatina
- Gentiana sceptrum
- Gentiana septemfida
- Gentiana setigera
- Gentiana setulifolia
- Gentiana sikkimensis
- Gentiana sikokiana
- Gentiana sino-ornata
- Gentiana siphonantha
- Gentiana speciosa
- Gentiana squarrosa
- Gentiana stictantha
- Gentiana stragulata
- Gentiana straminea
- Gentiana tenuifolia
- Gentiana terglouensis
- Gentiana ternifolia
- Gentiana tianshanica
- Gentiana trichotoma
- Gentiana triflora
- Gentiana trinervis
- Gentiana tubiflora
- Gentiana utriculosa - вид
- Gentiana veitchiorum
- Gentiana venusta
- Gentiana verna - калуђерак
- Gentiana villosa
- Gentiana waltonii
- Gentiana wutaiensis
- Gentiana yakushimensis
- Gentiana zollingeri
Угроженост врста и заштита
[уреди | уреди извор]Многе врсте из рода линцура данас су на природним стаништима угрожене и налазе се под различитим режимима зжштите. У Србији су под режимом строге заштите следеће врсте:[а]
- Gentiana acaulis L. (Gentiana kochiana) - велемун, Кохова линцура, Кохова сириштара,
- Gentiana dinarica G. Beck - крапуца,
- Gentiana nivalis L. и
- Gentiana pneumonanthe L. subsp. nopcsae (Jáv.) T. Wraber - мала свећица, мочварна линцура.[5]
Врсте из рода линцура се користе у алкохолним аперитивима и дигестивима, дајући горак укус. Оваква пића утичу на побољшање апетита и побољшавају варење. Код нас се у ту сврху најчешће сакупља жута линцура (Gentiana lutea L.), односно њено подземно стабло.[6] Биљна дрога добијена од ове и других врста линцура такође се често користи и у народној медицини па, због нерационалног прикупљања подземних изданака,[7] њихов опстанак на природним стаништима прети да постане угрожен. Зато се жута линцура налази под режимом неге и заштите Завода за заштиту природе Србије, који спроводи програм враћања жуте линцуре на природно станиште Старе планине.[тражи се извор]
Под режимом заштите налазе се и следеће врсте овог рода:
- Gentiana asclepiadea L. subsp. asclepiadea (Врста је комерцијална и на њу се односе одредбе Уредбе о стављању под контролу коришћења и промета дивље флоре и фауне)
- Gentiana cruciata L. subsp. cruciata (Врста је комерцијална и на њу се односе одредбе Уредбе о стављању под контролу коришћења и промета дивље флоре и фауне)
- Gentiana lutea L. subsp. symphyandra (Murb.) Hayek
- Gentiana pneumonanthe L. subsp. pneumonanthe
- Gentiana punctata L.
- Gentianella albanica (Jáv.) J. Holub
- Gentianella ciliata (L.) Borkh. subsp. ciliata[5]
Занимљивости
[уреди | уреди извор]- У нашем народу корен линцуре се, осим као лек против болести људи и животиња, употребљавао и као „лек против мађија”, како је, почетком 20. века, у околини Лесковца забележио наш чувени историчар религије Веселин Чајкановић.[8]
Види још
[уреди | уреди извор]Напомене
[уреди | уреди извор]- ^ Правилником о проглашењу и заштити строго заштићених и заштићених дивљих врста биљака, животиња и гљива Републике Србије, као строго заштићене дивље врсте или заштићене дивље врсте проглашене су:
- дивље врсте ради очувања биолошке разноврсности, природног генофонда, односно врсте које имају посебан значај са еколошког, екосистемског, биогеографског, научног, здравственог, економског и другог аспекта за Републику Србију и утврђују се мере заштите заштићених врста и њихових станишта
- врсте које су ишчезле са територије Републике Србије или њених делова, враћене програмима реинтродукције, крајње угрожене, угрожене, реликтне, локално ендемичне, стеноендемичне, међународно значајне и заштићене дивље врсте, од посебног значаја за очување биолошке разноврсности Републике Србије
- врсте које у природи тренутно нису угрожене у мери да им прети опасност да нестану или постану критично угрожене а то су рањиве, ендемичне, индикаторске, кључне и кишобран врсте, реликтне, међународно значајне и заштићене дивље врсте, као и врсте које нису угрожене али се због њиховог изгледа могу лако заменити са строго заштићеним врстама
Референце
[уреди | уреди извор]- ^ а б в „sirištara”. Hrvatska enciklopedija — mrežno izdanje. Leksikografski zavod Miroslav Krleža. Приступљено 19. 12. 2016.
- ^ а б в г д ђ е ж з и Коњевић, Радомир; Татић, Будислав (2006). Речник назива биљака. Београд: ННК Интернационал. стр. 86. ISBN 978-86-83635-59-7.COBISS.SR 134409484
- ^ „Gentiana”. The Plant List. Архивирано из оригинала 25. 01. 2019. г. Приступљено 19. 12. 2016.
- ^ а б Kojić 2006, стр. 309-310
- ^ а б PRAVILNIK o proglasenju i zastiti zasticenih vrsta (Sl. glasnik RS", br. 5/2010 i 47/2011) - Приступљено 19. 12. 2016.
- ^ „Ethnobotany of gentians”. Gentian Research Network. Архивирано из оригинала 17. 08. 2016. г. Приступљено 19. 12. 2016.
- ^ Бугарчић, Саша. „Линцура”. Здрава Србија. Приступљено 19. 12. 2016.
- ^ Чајкановић, Веселин (1994). Речник српских народних веровања о биљкама. Београд: Српска књижевна задруга и др. стр. 141, 243. ISBN 978-86-379-0283-6.COBISS.SR 82529799
Литература
[уреди | уреди извор]- Kojić, Momčilo; Dragica Vilotić (2006). Ekskurziona flora šuma Srbije. Beograd: Šumarski fakultet. ISBN 978-86-7299-126-0.COBISS.SR 132147724
Спољашње везе
[уреди | уреди извор]
- Рашић, Сузана. „Lekovito bilje / nacini pravilnog prikupljanja bilja”. Agroinfo tel. Архивирано из оригинала 27. 12. 2016. г. Приступљено 26. 12. 2016.
