Пређи на садржај

Лисица (сазвежђе)

С Википедије, слободне енциклопедије
Лисица
Сазвежђе
Лисица
Латинско имеVulpecula
СкраћеницаVul
ГенитивVulpeculae
Симболизујелисицу
Ректасцензија20
Деклинација+25
Површина268 sq. deg. (55)
Најсјајнија звездаалфа Вучице (Ансер) (4,44m)
Метеорски ројевинема
Суседна
сазвежђа
Видљиво у распону +90° и −55°.
У најбољем положају за посматрање у 21:00 час у септембру.
Положај и приказ сазвежђа Гуштер, Лабуд, Лира и Лисица са гуском

Лисица (лат. Vulpecula) је једно од 88 савремених сазвежђа. Дефинисао ју је у простору у коме нема сјајних звезда у средини Летњег троугла пољски астроном Јоханес Хевелије у 17. веку. Првобитно ју је назвао Vulpecula et Anser („Вучица са гуском“, в. слику лево), затим су Вучица и Гуска раздвојене у два посебна сазвежђа Vulpecula и Anser, да би на крају биле поново спојене у једно сазвежђе, под именом само „Вучица“, а алфа Вучице је названа Ансер.

Вучица се налази у средини Летњег тругла у региону неба брз сјајних звезда.

У Вучици нема звезда сјајнијих од четврте магнитуде. Најсјајнија је алфа Вучице (Ансер), магнитуде 4,44. У питању је оптичка бинарна звезда, сјајнија компонента је црвени џин удаљен око 300 светлосних година од Сунца.

У Вучици је 1967. године откривен први пулсарPSR B1919+21.[1]

Објекти дубоког неба

[уреди | уреди извор]
Планетарна маглина М27.
Ал Суфијев кластер. Десет најсјајнијих звезда чини астеризам „Чивилук“.

У Вучици се налази планетарна маглина М27, прва мланетарна маглина која је откривена. Налази се на око 1360 светлосних година од Земље, а у њеном средишту се налази највећи познати бели патуљак.

Близу границе Вучице са сазвежђем Стрела налази се Ал Суфијев кластер, Брочијев кластер или Колиндер 399 (Cr 399). У питању је група звезда коју је као кластер открио персијски астроном Ал Суфи у 10. веку. Десет најсјајнијих звезда формира астеризам „Чивилук“ који се може видети двогледом, док при посматрању голим оком Ал Суфијев кластер изгледа као светла мрља.

  1. ^ Hewish, A.; Bell, S. J.; Pilkington, J. D. H.; Scott, P. F.; Collins, R. A. (24. 2. 1968). „Observation of a Rapidly Pulsating Radio Source”. Nature. 217 (5130): 709—713. Bibcode:1968Natur.217..709H. S2CID 4277613. doi:10.1038/217709a0. 

Литература

[уреди | уреди извор]

Спољашње везе

[уреди | уреди извор]
pFad - Phonifier reborn

Pfad - The Proxy pFad of © 2024 Garber Painting. All rights reserved.

Note: This service is not intended for secure transactions such as banking, social media, email, or purchasing. Use at your own risk. We assume no liability whatsoever for broken pages.


Alternative Proxies:

Alternative Proxy

pFad Proxy

pFad v3 Proxy

pFad v4 Proxy