Пређи на садржај

Лора Мјур

С Википедије, слободне енциклопедије
Лора Мјур
Лора Мјур слави златну медаљу на Европском првенству у дворани у Београду 2017. године
Лични подаци
Пуно имеLaura Muir
Датум рођења(1993-05-09)9. мај 1993. (31 год.)
Место рођењаИнвернес , Шкотска, Уједињено Краљевство
ДржављанствоУједињено Краљевство
Висина163 см
Маса49 kg
Спортске информације
Спорт1.500 м, Миља, 3.000 м, 5.000 м
Достигнућа и титуле
Лични рекорди3:53,37 м на 1.500 м
4:18,03 м на миљу
8:30,53 м на 3.000 м
Награде и медаље
Представљајући Уједињено Краљевство Уједињено Краљевство
Атлетика
Олимпијске игре
Сребрна медаља — друго место 2020. Токио 1.500 м
Светско првенство
Бронзана медаља — треће место 2022. Јуџин 1.500 м
Светско првенство у дворани
Сребрна медаља — друго место 2018. Бирмингем 1.500 м
Бронзана медаља — треће место 2018. Бирмингем 3.000 м
Европско првенство
Златна медаља — прво место 2018. Берлин 1.500 м
Златна медаља — прво место 2022. Минхен 1.500 м
Европско првенство у дворани
Златна медаља — прво место 2017. Београд 1.500 м
Златна медаља — прво место 2017. Београд 3.000 м
Златна медаља — прво место 2019. Глазгов 1.500 м
Златна медаља — прво место 2019. Глазгов 3.000 м
Златна медаља — прво место 2023. Истанбул 1.500 м
Европско првенство за млађе сениоре
Бронзана медаља — треће место 2013. Тампере 1.500 м

Лора Мјур (енгл. Laura Muir; Инвернес , 9. мај 1993) је шкотска атлетичарка, тркачица на средње и дуге стазе. Актуелна је европска рекордерка у трци на 3.000 метара у дворани са резултатом 8:26,41 (8 минута, 26 секунди, 41 стотинка).[1] Освојила је сребрну медаљу на Олимпијским играма у Токију 2020. на 1.500 метара, а претходно је била седма на Олимпијским играма у Рију 2016.[2] Мјур је два пута освојила златну медаљу у трци на 1.500 метара на Европским првенствима 2018. и 2022. као и на Играма Комонвелта 2022.[3]

У дворани, она је двострука освајачица медаље на Светском првенству 2018., освојила је сребро на 1.500 м и бронзу на 3.000 метара, и петострука европска шампионка у дворани, укључујући дуплу круну са победама у обе средњепругашке трке (1.500 м/3.000 м) на Европским првенствима 2017. и 2019. 2017. године оборила је европске рекорде у дворани и на 1.000 и на 3.000 метара, а поставила је и британски рекорд на 5.000 метара у дворани. Њен британски рекорд у трци на миљу 2023. сврстава је међу 10 најбржих на свету свих времена.

Одрастање

[уреди | уреди извор]

Рођена 9. маја 1993. у Инвернесу, у Шкотској, Лора Мјур је одрасла у Милнаторту, Перту и Кинросу.[4] Студирала је ветерину на Универзитету у Глазгову, где је дипломирала 2018.[5] [6]

Рана каријера

[уреди | уреди извор]

Мјур је дебитовала на међународној сцени на Европском првенству у кросу 2011,[7] када је била део јуниорске женске репрезентације Велике Британије која је освојила злато.[8]

На Светском првенству 2013. у Москви Мјур се пласирала у полуфинале на 800 метара истрчавши лични рекорд од 2:00,83.[9]

У јулу 2014., на Дијамантској лиги у Паризу, трчала је 4:00,07 на 1.500 метара и оборила 27-година стар шкотски рекорд Ивон Мареј.[10]

Завршила је пета на 1.500 м на Светском првенству 2015. одржаном у Пекингу у времену 4:11,48.[11]

Међународни успеси

[уреди | уреди извор]

Мјур је 22. јула оборила британски рекорд Кели Холмс на 1.500 метара са временом 3:57,49 победивши на митингу Дијамантске лиге у Олимпијском парку у Лондону.

Олимпијске игре у Рију 2016. биле су неуспешне за њу зато што је освојила тек седмо место на 1.500 м у времену 4:12,88. Победница, Фејт Кипјегон из Кеније са 4:08,92, последњих 800 метара истрчала је за 1:57,2.[12]

Мање од две недеље касније, 27. августа, Мјур је поправила свој рекорд Велике Британије за више од две секунде истрчавши водеће време на свету 3:55,22 у победи на митингу Дијамантске лиге у Паризу.[13]

2017

[уреди | уреди извор]
Лора Мјур (десно) и Фејт Кипјегон (лево) у трци на 1.500 м у финалу на Светском првенству у Лондону 2017.

4. јануара 2017., трчећи по други пут икада на 5.000 метара, Мјур је са временом 14:49,12 оборила 25-година стар британски рекорд у дворани којег је држала њена земљакиња Шкотланђанка Лиз Меколган.[14] Тачно месец дана касније, поставила је европски рекорд на 3.000 метара у дворани у Карлсруеу у времену од 8:26,41, надмашивши Рускињу Лилију Шобухову и Кенијку Хелен Обири.[15] [16] Мјур је 18. фебруара оборила европски рекорд на 1.000 метара у дворани на митингу у Бирмингему. Са временом од 2:31,93 оборила је европски рекорд Рускиње Јулије Чиженко.[17]

Мјур је наставила рекордну форму у марту, доминирајући на Европском првенству у дворани у Београду . Узела је злато на 1.500 м, оборивши британски рекорд Кели Холмс, као и 32 године стар рекорд шампионата Дојне Мелинте. [18] [19] Своју другу титулу освојила је у трци на 3.000 м, где је опет оборила рекорд европских првенстава.[20] Постала је тек друга жена која је освојила дуплу круну на једном Европском првенству у дворани (после Пољакиње Лидије Чојецке).[21] [22]

На Светском првенству одржаном у Лондону, завршила је четврта на 1.500 м и шеста на 5.000 м. Након овог првенства, најавила је да ће пропустити Игре Комонвелта 2018. у априлу како би се фокусирала на испите из студија ветеринарске медицине.[23]

Лора Мјур трчи у мешовитој штафети 4 к 1 км на Великом међународном кросу у Единбургу 2018.

2018

[уреди | уреди извор]

Мјур се у марту такмичила на Светском првенству у дворани у Бирмингему, где је прво освојила бронзану медаљу на 3.000 м, а затим и сребрну медаљу на 1.500 м, два дана касније. У обе трке је победила Гензебе Дибаба.[24] [25]

У августу 2018. Мјур је освојила титулу на 1.500 метара на Европском првенству у Берлину 2018, што је била њена прва велика медаља на отвореном.[26]

2019

[уреди | уреди извор]

У фебруару је Мјур оборила 31-година стар британски рекорд у трци на једну миљу у дворани, зауставивши штоперицу на тада трећем најбржем времену на свету икада (4:18,75). Била је само 1,6 секунду спорија од европског рекорда.[27]

На Европском првенству у дворани 2019. у Глазгову, Мјур (лево) је освојила дуплу круну победама на 1.500 м и 3.000 м.

У марту 2019. у Глазгову је постала прва атлетичарка у историји која је освојила дуплу круну на Европском првенству у дворани док је бранила своје титуле на 1.500 м и 3.000 м.[28] [29]

Мјур је завршила пета на 1.500 м на Светском првенству у Дохи у времену 3:55,76.[30]

2020–21

[уреди | уреди извор]

Током сезоне пандемије 2020. године, Мјур је оборила британски рекорд Кели Холмс на 1.000 метара за скоро две секунде, истрчавши време од 2:30,82, када је завршила као друга иза Кипјегон на митингу Дијамантске лиге у Монаку.[31]

9. фебруара 2021. године, у Лијевену у Француској, постала је прва Британка која је пробила границу од четири минута у дворани у трци на 1.500 м. Мјур је у рекордној трци завршила друга са временом 3:59,58 иза победнице Гудаф Цегај.[32] [33]

На одложеним Олимпијским играма у Токију 2020. у августу 2021. Мјур је освојила сребрну медаљу на 1.500 метара у времену од три минута и 54,50 секунди, поправивши сопствени британски рекорд. Она је победила актуелну светску шампионку у овој дисциплини, Сифан Хасан (3:55,86), завршивши друга иза Кипјегон која је трчала 3:53,11.[34]

2022

[уреди | уреди извор]

Током сезоне у дворани, Мјур није могла да трчи два месеца због стресног прелома десне бутне кости, који се догодио у фебруару. Упркос томе, у јулу, на Светском првенству у Јуџину, освојила је бронзу. Истрчала је своје треће најбрже време икада за 1.500 м (3:55,28), завршивши иза Цегај која је освојила сребро у времену 3:54,52 и Кипјегон која је освојила злато за 3:52,96.[35]

Мјур је закључила сезону 2022 успешно одбранивши титулу првакиње Европе на 1.500 м у Минхену 2022.[36]

2023

[уреди | уреди извор]

У Истанбулу, у марту 2023., Мјур је освојила своју пету европску титулу у дворани победивши на 1.500 м.[37]

Крајем месеца, Мјур се растала од тренера Ендија Јанга, који ју је тренирао од 2011. године. Растанак је уследио након што је Лора напустила тренинг камп у Јужној Африци.[38] [39]

Достигнућа

[уреди | уреди извор]
Мјур (крајње лево) на путу до сребрне медаље на 1.500 м на Светском првенству у дворани 2018. у Бирмингему, на слици са Сифан Хасан и Гензебе Дибаба (десно).
Лора Мјур (десно) и Лора Вајтмен (лево) славе злато и бронзу у трци на 1.500 метара на Европском првенству 2018. у Берлину.

Лични рекорди

[уреди | уреди извор]
Стаза Дисциплина Време

(минуте:секунде.стотинке)

Датум Место
На отвореном 800 метара 1:56,73 9. јул 2021. Монако
1.000 метара 2:30,82 14. август 2020. Монако
1.500 метара 3:53.37 10. август 2024. Париз, Француска
Једна миља 4:18,03 9. јул 2017. Лондон, Велика Британија
3.000 метара 8:30,53 26. август 2022. Лозана
5.000 метара 14:42,63 9. јуна 2023. Париз, Француска
У дворани 800 метара 1:58,44 1. фебруар 2020. Глазгов, Уједињено Краљевство
1.000 метара 2:31,93 18. фебруар 2017. Бирмингем, Велика Британија
1.500 метара 3:59,58 9. фебруар 2021. Лијевен, Француска
Једна миља 4:18,75 16. фебруар 2019. Бирмингем, Велика Британија
3.000 метара 8:26,41 4. фебруар 2017. Карлсруе, Немачка
5.000 метара 14:49,12 4. јануара 2017. Глазгов, Уједињено Краљевство

Међународна такмичења

[уреди | уреди извор]
Година Такмичење Место Позиција Дисциплина Резултат Белешка
2011. Европско првенство у кросу Велење, Словенија 30. Трка јуниорки 14:06
2012. Светско првенство за јуниоре Барселона, Шпанија 16. 3.000 м 9:40,81
2013. Европско првенство у дворани Гетеборг, Шведска 6. 1.500 м 4:18,39
Европско првенство за млађе сениоре Тампере, Финска 3. 1.500 м 4:08,19
Светско првенство Москва, Русија 9. 800 м 2:00,83
2014. Светско првенство у дворани Сопот, Пољска 7. 800 м 2:02,55
Игре Комонвелта Глазгов, Шкотска 11. 1.500 м 4:14,21
Европско првенство Цирих, Швајцарска 15. 1.500 м 4:14,69
2015. Европско првенство у дворани Праг, Чешка 4. 3.000 м 8:52,44
Светско првенство Пекинг, Кина 5. 1.500 м 4:11,484:11,48
Европско првенство у кросу Јер, Француска 4. Трка млађих сениорки 19:53
1. Млађе сениорке екипно 41 поен
2016. Олимпијске игре Рио де Жанеиро, Бразил 7. 1.500 м 4:12,88
2017. Европско првенство у дворани Београд, Србија 1. 1.500 м 4:02,39
1. 3.000 м 8:35,67
Светско првенство Лондон, Уједињено Краљевство 4. 1.500 м 4:02,97
6. 5.000 м 14:52,07
2018. Светско првенство у дворани Бирмингем, Уједињено Краљевство 2. 1.500 м 4:06,23
3. 3.000 м 8:45,78
Европско првенство Берлин, Немачка 1. 1.500 м 4:02,32
2019. Европско првенство у дворани Глазгов, Уједињено Краљевство 1. 1.500 м 4:05,92
1. 3.000 м 8:30,61
Светско првенство Доха, Катар 5. 1.500 м 3:55,76
2021. Олимпијске игре Токио, Јапан 2. 1.500 м 3:54,50
2022. Светско првенство Јуџин, САД 3. 1.500 м 3:55,28
Игре Комонвелта Бирмингем, Уједињено Краљевство 3. 800 м 1:57,87
1. 1.500 м 4:02,75
Европско првенство Минхен, Немачка 1. 1.500 м 4:01,08
2023. Европско првенство у дворани Истанбул, Турска 1. 1.500 м 4:03,40
Светско првенство Будимпешта, Мађарска 6. 1.500 м 3:58,58
2024. Светско првенство у дворани Глазгов, Велика Британија 5. 3.000 м 8:29,76
Олимпијске игре Париз, Француска 5. 1.500 м 3:53.37

Остало

[уреди | уреди извор]

Године 2022. једна од нових улица у њеном родном граду Милнаторту добила је име по Лори Мјур.[40]

Референце

[уреди | уреди извор]
  1. ^ „3000 Metres - women - senior - indoor”. worldathletics.org. Приступљено 2023-11-13. 
  2. ^ Bloom, Ben (2021-08-06). „Laura Muir wins Olympic 1,500m silver with gutsy run to end string of near misses”. The Daily Telegraph. ISSN 0307-1235. Приступљено 2021-08-06. 
  3. ^ Bloom, Ben (2021-12-24). „Olympic silver medallist Laura Muir: 'Hopefully I'll be one of those crazy people running marathons when they are 80'.”. The Daily Telegraph. ISSN 0307-1235. Приступљено 2021-12-24. 
  4. ^ Ingle, Sean (2021-07-31). „Laura Muir's journey: from chasing lambs to racing for Tokyo 1500m gold”. The Observer. Приступљено 2021-07-31. 
  5. ^ McLean, Euan (23. 1. 2014). „Trainee vet Laura Muir aims to show she has pedigree to win 800m at Glasgow International event”. dailyrecord.co.uk. Приступљено 7. 3. 2014. 
  6. ^ „New vet Muir 'wouldn't change anything'”. BBC Sport. 2018-06-22. Приступљено 2021-01-01. 
  7. ^ „Twell answers Great Britain call”. The Herald. 30. 11. 2011. 
  8. ^ Bathgate, Stuart (1. 12. 2017). „Glittering weekend shows Scots sport in good health”. The Scotsman. стр. 54. 
  9. ^ „World Athletics 2013@ Laura Muir through to semi-finals of 800m”. BBC Sport. 15. 8. 2013. Приступљено 17. 8. 2013. 
  10. ^ „Record-breaking Laura Muir aiming for a Hampden hat-trick”. The Herald. 2014-07-07. Приступљено 2021-01-01. 
  11. ^ „Laura MUIR – Athlete profile”. World Athletics. Приступљено 2021-01-01. 
  12. ^ „Rio 2016 | Women's 1500m Final – Race Analysis” (PDF). 2016-08-16. Архивирано из оригинала (PDF) 20. 9. 2016. г. Приступљено 17. 8. 2016. 
  13. ^ „Archived copy” (PDF). Архивирано из оригинала (PDF) 5. 11. 2016. г. Приступљено 27. 8. 2016. 
  14. ^ „Laura Muir smashes a 25-year-old British indoor 5,000m record in Glasgow”. BBC Sport. 2017-01-04. Приступљено 2021-01-01. 
  15. ^ „Laura Muir breaks European indoor 3,000m record”. BBC Sport. 2017-02-04. Приступљено 2021-08-06. 
  16. ^ „Laura Muir smashes European 3000m record in Karlsruhe”. Athletics Weekly. 2017-02-04. Приступљено 2021-08-06. 
  17. ^ Ingle, Sean (2017-02-18). „Laura Muir's record run shows she is ready to follow Mo Farah”. The Observer. Приступљено 2021-01-01. 
  18. ^ „GB's Muir and Kilty win European gold”. BBC Sport (на језику: енглески). 2017-03-04. Приступљено 2017-03-05. 
  19. ^ Ingle, Sean (4. 3. 2017). „European Indoor Athletics: Laura Muir breaks 1500m record to win gold”. The Observer. Приступљено 5. 3. 2017. 
  20. ^ Ingle, Sean (5. 3. 2017). „Laura Muir wins 3,000m to clinch second gold at European Indoor Championships”. TheGuardian.com. Приступљено 5. 3. 2017. 
  21. ^ „Magic Muir is a double champion”. European Athletics (на језику: енглески). 2017-03-06. Приступљено 2017-03-06. 
  22. ^ „GB's Muir and Philip win European golds”. BBC Sport (на језику: енглески). 2017-03-05. Приступљено 2017-03-06. 
  23. ^ Idessane, Kheredine. „Laura Muir to miss 2018 Commonwealth Games because of veterinary medicine exams”. BBC Sport. Приступљено 17. 8. 2017. 
  24. ^ „World Indoor Championships | Birmingham 2018 – Final 3000m Women”. World Athletics. 2018-03-01. Приступљено 2022-03-01. 
  25. ^ „World Indoor Championships | Birmingham 2018 – Final 1500m Women”. World Athletics. 2018-03-03. Приступљено 2022-03-01. 
  26. ^ Bloom, Ben (2018-08-12). „Pre-race favourite Laura Muir leaves nothing to chance to claim European 1500m title”. The Daily Telegraph (на језику: енглески). ISSN 0307-1235. Приступљено 2022-09-24. 
  27. ^ „Muir breaks 31-year-old mile record”. BBC Sport. 2019-02-16. Приступљено 2021-01-01. 
  28. ^ Chowdhury, Saj (3. 3. 2019). „European Indoor Championships: Laura Muir and Shelayna Oskan-Clarke win gold for Great Britain”. BBC Sport. Приступљено 3. 3. 2019. 
  29. ^ Moreton, Jacob (2022-06-30). „Six things you should know about Scottish athlete Laura Muir”. Runner's World. Приступљено 2022-06-30. 
  30. ^ „Laura MUIR – Athlete profile”. World Athletics. Приступљено 2021-01-01. 
  31. ^ Whittington, Jessica (2020-08-14). „Laura Muir breaks British 1000m best on Diamond League return”. AW. Приступљено 2022-03-09. 
  32. ^ „All time Top lists – 1500 m Women – World Indoors | until 2021-02-09”. World Athletics. Приступљено 2023-01-05. 
  33. ^ Bloom, Ben (2021-02-09). „Laura Muir sets new 1500m British indoor mark but Gudaf Tsegay triumphs in world record time”. The Daily Telegraph. ISSN 0307-1235. Приступљено 2022-03-09. 
  34. ^ „Tokyo Olympics: Britain's Laura Muir wins silver”. BBC Sport. Приступљено 6. 8. 2021. 
  35. ^ Ingle, Sean (19. 7. 2022). „Britain's Laura Muir emerges from 1500m slugfest with world bronze”. www.theguardian.com. 
  36. ^ Monti, David (2022-08-20). „RRW: Laura Muir Storms To European 1500m Title”. LetsRun.com. Приступљено 2022-08-23. 
  37. ^ Carayol, Tumaini (4. 3. 2023). „Muir digs deep to win record fifth gold at European Indoor Championships”. The Observer (на језику: енглески). ISSN 0029-7712. Приступљено 4. 3. 2023. 
  38. ^ Lawton, Matt; Broadbent, Rick (31. 3. 2023). „Laura Muir and Jemma Reekie split with Andy Young after hire car dispute”. The Times. ISSN 0140-0460. Приступљено 31. 3. 2023. 
  39. ^ „Muir and Reekie part with long-serving coach Young”. BBC Sport. 31. 3. 2023. Приступљено 31. 3. 2023. 
  40. ^ Duncan, Emma (2022-11-11). „Kinross-shire star Laura Muir reflects on 'surreal' success and school days as Milnathort street named in her honour”. The Courier (на језику: енглески). Приступљено 2022-11-11. 

Спољашње везе

[уреди | уреди извор]
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Лора_Мјур&oldid=28682078”
pFad - Phonifier reborn

Pfad - The Proxy pFad of © 2024 Garber Painting. All rights reserved.

Note: This service is not intended for secure transactions such as banking, social media, email, or purchasing. Use at your own risk. We assume no liability whatsoever for broken pages.


Alternative Proxies:

Alternative Proxy

pFad Proxy

pFad v3 Proxy

pFad v4 Proxy