Пређи на садржај

Национална библиотека Аустралије

С Википедије, слободне енциклопедије
Национална библиотека Аустралије
National Library of Australia
Национална библиотека Аустралије
Оснивање23. марта 1961.
ЛокацијаКанбера
 Аустралија
Обим6,93 милиона публикација (књиге, магазини, слике, фотографије, тонски записи, мапе, рукописи)
ДиректорMarie-Louise Ayres
Запослени400 (2016)
Веб-сајтwww.nla.gov.au

Национална библиотека Аустралије (енгл. National Library of Australia) смештена је у Канбери, Аустралији.[1][2][3][4][5][6] Саграђена је 1960. године. Нова зграда је саграђена 1968. близу обале језера Барли Грифин, у самом центру Канбере. Закон о ауторским правима захтевао је да се од свака аустријска књига по неколико примерака депонује у Националну библиотеку.

Многобројне књиге смештене су на полицама дуге преко 40 km. Многи важни рукописи, дневници, оригинали књига и тонски записи чувају се у просторијама испод површине земље. Иако су под заштитом, већина дела која се налазе „под земљом“, доступна су јавности у виду копија.

Библиотека

[уреди | уреди извор]
Национална библиотека Аустралије на заласку Сунца

Библиотека садржи преко 105.000 артикала (књига, слика, мапа, новина, компакт-дискова). Поред стандардних услуга, библиотека омогућава и резервисање књига преко интернета. Библиотека је једна од водећих у свету у дигиталним издањима и одржавању интернет архиве аустралијских сајтова, познатија као Пандорина архива.

Национална библиотека представља дом различитих колекција и просторија. Тако на пример постоје просторије са интернет услугама. У свако тренутку, стручно особље може помоћи својим клијентима. Такође, постоје и читаонице у којима се свакодневно могу видети бројни студенти. Постоје посебне просторије за проналажење и коришћење дигиталних или аудио-записа

Аустралијска и општа колекција

[уреди | уреди извор]

Библиотека прикупља материјале Аустралијанаца, за Аустралијанце или о искуству Аустралије у свим форматима – не само у штампаним делима – књигама, серијским публикацијама, новинама, мапама, постерима, музици и штампаним ефемерама – већ и онлајн публикацијама и необјављеним материјалом као што су рукописи, слике и усмене историје. Хејзел де Берг је почела да снима аустралијске писце, уметнике, музичаре и друге у уметничкој заједници 1957. Она је спровела је скоро 1300 интервјуа. Заједно са библиотеком, била је пионир на том пољу у Аустралији, радећи заједно током двадесет седам година.[7]

Основна колекција Аустралије је колекција Џона А. Фергусона.[8] Библиотека има посебну снагу колекције у извођачким уметностима, укључујући плес.

Као национална библиотека, NLA је обавезна према одредбама о обавезном депозиту садржаним у Закону о ауторским правима из 1968. да депонује копију сваке аустралијске публикације у земљи, коју издавачи морају доставити након објављивања материјала.[9][10]

На крају аустралијске финансијске године 2018–2019, збирка Националне библиотеке састојала се од 7.717.579 јединица и додатних 17.950 m (58.890 ft) рукописног материјала.[3] Колекције Аустралијске библиотеке развиле су се у најважнији извор материјала земље који бележи аустралијско културно наслеђе. Аустралијски писци, уредници и илустратори су активно тражени и добро заступљени, било да су објављени у Аустралији или у иностранству.

Библиотечка збирка обухвата све формате грађе, од књига, часописа, веб страница и рукописа до слика, фотографија, мапа, музике, записа усмене историје, рукописних радова и ефемера.[11]

Отприлике 94,1% библиотечке збирке је каталогизовано до јула 2019. године, укупно 5.453.888 јединица[3] и они се могу претраживати преко онлајн каталога.[12]

Дигиталне колекције

[уреди | уреди извор]

Библиотека је светски лидер у техникама дигиталног чувања,[13] и од 1996. одржава архиву одабраних аустралијских веб локација под називом Пандора архива доступну на Интернету. Аустралијска веб архива, објављена у марту 2019. године, комбинује записе ПАНДОРЕ, Аустралијског владиног веб архива (AGWA) и друге веб странице објављене у Аустралији. У савезном буџету за 2019, влада је доделила 10 милиона аустралских долара библиотеци, што је намењено за четири године да се успостави фонд за дигитализацију.[14]

Према подацима из 2019, Библиотека је дигитализовала укупно 5.508.008 слика.[15] Где је могуће, оне се испоручују директно преко Интернета.

Од амандмана на Закон о ауторским правима из 2016. године, сав оригинално дигитални садржај такође мора бити депонован у библиотеку (са различитим одредбама за државне библиотеке). NLA је од маја 2019. била домаћин и управљала услугом Национални едепозит (NED). Библиотеке ACT, Библиотеке Тасманије, Библиотека Северне територије, Државна библиотека Новог Јужног Велса, Државна библиотека Квинсленда, Државна библиотека Јужне Аустралије, Државна библиотека Викторије и Државна библиотека Западне Аустралије су организације чланице ове сарадње.[16][17]

Аустралијске слике

[уреди | уреди извор]

Аустралијске слике је један од многобројних услуга која пружа корисницима базу од преко 40 колекција слика Аустралије, аустралијанаца и аустралијског живота

Читаоница

[уреди | уреди извор]

Читаоница је још једна погодност библиотеке, која нуди квалитетне услове својим корисницима. Она се најчешће користи за читање ретких књига и збирки које не смеју да се износе из библиотечких просторија. Стуб читаонице је свакако Аустралијска национална библиографска база података (АНБД), која садржи преко 40 милиона важних текстова и слика.

Историја

[уреди | уреди извор]

Године 1901, основана је Комонвелтска библиотека парламента[18] да служи новоформираном Савезном парламенту Аустралије. Парламентарна библиотека Комонвелта је од свог почетка била усмерена ка развоју истински националне колекције. Године 1907, Заједнички парламентарни библиотечки комитет под председавањем председника, сер Фредерик Вилијам Холдера дефинисао је циљ Комонвелтске парламентарне библиотеке следећим речима:[19]

Библиотечки комитет има пред собом идеал изградње, за време када ће се у савезној престоници успоставити парламент, велике Јавне библиотеке по узору на светски познате Конгресне библиотеке у Вашингтону; таква библиотека, заиста, каква ће бити достојна аустралијске нације; дом књижевности, не државе, или периода, већ света и свих времена.

Од 1923. истовремено су коришћена два облика имена: Комонвелтска национална библиотека и Комонвелтска библиотека парламента, за означавање националних и парламентарних колекција.[18]

Године 1960, Национална библиотека Аустралије је створена[18] Законом о националним библиотекама из 1960. године,[20] и свака библиотека је постала посебан ентитет.[18]

Зграда

[уреди | уреди извор]

Садашњу зграду библиотеке отворио је 15. августа 1968. премијер Џон Гортон.[21][22] Зграду је пројектовала архитектонска фирма Банинг енд Маден у огољеном класичном стилу касног двадесетог века. Фоаје је украшен мермером, са витражима Леонарда Френча и три таписерије Матјеа Матегоа.[23] Зграда је 22. јуна 2004. уврштена на Листу баштине Аустралијског Комонвелта.[5] Преко улаза у библиотеку постављена је скулптура Тома Баса под називом Линтел скулптура.[24]

Године 2004, објављена је књига „Другачији поглед: Национална библиотека Аустралије и њена грађевинска уметност“ која говори о NLA згради.[25]

Види још

[уреди | уреди извор]

Референце

[уреди | уреди извор]
  1. ^ „NATIONAL LIBRARY ACT 1960 - NOTES”. www.austlii.edu.au. Приступљено 31. 7. 2017. 
  2. ^ „NLA Annual Report 2015-2016 | National Library of Australia” (PDF). nla.gov.au. Приступљено 25. 7. 2017. 
  3. ^ а б в „Collection statistics”. National Library of Australia. Приступљено 5. 5. 2020. 
  4. ^ „CDP - How we collect”. National Library of Australia (на језику: енглески). Приступљено 31. 7. 2017. 
  5. ^ а б „National Library of Australia and Surrounds, Parkes Pl, Parkes, ACT, Australia (Place ID 105470)”. Australian Heritage Database. Department of the Environment. 
  6. ^ „Our Building”. nla.gov.au. National Library of Australia. Приступљено 25. 7. 2018. 
  7. ^ Artists' Portraits: selected and introduced by Geoffrey Dutton. Canberra, Australian Capitol Territory: National Library of Australia. 1992. стр. 1. ISBN 0642105790. 
  8. ^ „Ferguson Collection | National Library of Australia”. www.nla.gov.au (на језику: енглески). Приступљено 2. 2. 2017. 
  9. ^ „What is legal deposit?”. National Library of Australia. 17. 2. 2016. Архивирано из оригинала 05. 03. 2019. г. Приступљено 3. 5. 2020. 
  10. ^ „Legal deposit in Australia”. National and State Libraries Australia. 1. 6. 2019. Архивирано из оригинала 21. 03. 2020. г. Приступљено 3. 5. 2020. 
  11. ^ „National Library of Australia – Our Collections”. nla.gov.au. Архивирано из оригинала 17. 12. 2012. г. Приступљено 3. 8. 2012. 
  12. ^ „Catalogue Home | National Library of Australia”. nla.gov.au. Приступљено 12. 11. 2013. 
  13. ^ „NLA.gov.au”. NLA.gov.au. Архивирано из оригинала 24. 8. 2011. г. Приступљено 30. 5. 2012. 
  14. ^ „Check Out Australia's Web Archive”. Southern Phone. 11. 4. 2019. Приступљено 8. 5. 2020. 
  15. ^ „Digitisation of Library collections”. National Library of Australia. 30. 6. 2019. Приступљено 5. 5. 2020. 
  16. ^ „What is National edeposit (NED)?”. NED. Приступљено 3. 5. 2020. 
  17. ^ „National Library of Australia Annual Report 2018–2019: 2.5 Strategic Priority Three: Collaborate”. Australian Government. Transparency Portal. 30. 10. 2019. Приступљено 5. 5. 2020. 
  18. ^ а б в г „Commonwealth National Library (Australia) - Full record view”. Libraries Australia Search. Приступљено 2. 5. 2020. 
  19. ^ „History of the National Library collections until 1980 (extract from Burmester) | National Library of Australia”. www.nla.gov.au. Приступљено 2020-05-02. 
  20. ^ „National Library Act 1960”. Federal Register of Legislation. 29. 4. 2011. Приступљено 2. 5. 2020. 
  21. ^ Reid, David; National Library of Australia (1968), Prime Minister John Gorton addressing officials and dignitaries at the opening of the National Library of Australia, Canberra, 15 August 1968, National Library of Australia, Приступљено 13. 8. 2018 
  22. ^ National Library of Australia; White, Harold Leslie Sir, 1905-1992 (1968), Publications relating to the opening of the National Library of Australia, 15th August, 1968, Приступљено 13. 8. 2018 
  23. ^ Sue Ebury (2008). The Many Lives of Kenneth Myer. The Miegunyah Press. стр. 319. ISBN 978-0-522-85546-3. 
  24. ^ „Sculptor changed face of public art”. The Sydney Morning Herald (на језику: енглески). 2010-03-08. Приступљено 2022-04-03. 
  25. ^ A different view : the National Library of Australia and its building art. National Library of Australia. Canberra, ACT, Australia: National Library of Australia. 2004. ISBN 0-642-10763-7. OCLC 56876884. 

Литература

[уреди | уреди извор]
  • Cliff, Paul, ур. (2004). A different view: the National Library of Australia and its building art. National Library of Australia. 
  • Cochrane, Peter, ур. (2001). Remarkable occurrences: the National Library of Australia's first 100 years 1901-2001. National Library of Australia. 
  • Garnett, Rodney; Hyndes, Danielle (1992). The Heritage of the Australian Capital Territory. Canberra: National Trust of Australia (ACT). 
  • Rickard, S. (1999). „A Distinguished Building”. National Library of Australia News. National Library of Australia. 
  • Scarlett, Ken (1990). Australian Architecture Since 1960. RAIA. 
  • Zimmer, Jenny (1984). Stained Glass in Australia. Oxford University Press. 

Спољашње везе

[уреди | уреди извор]
Национална библиотека Аустралије на Викимедијиној остави.
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Национална_библиотека_Аустралије&oldid=27552975”
pFad - Phonifier reborn

Pfad - The Proxy pFad of © 2024 Garber Painting. All rights reserved.

Note: This service is not intended for secure transactions such as banking, social media, email, or purchasing. Use at your own risk. We assume no liability whatsoever for broken pages.


Alternative Proxies:

Alternative Proxy

pFad Proxy

pFad v3 Proxy

pFad v4 Proxy