Нијепор N.11
Нијепор N.11 Бебе | ||
---|---|---|
Нијепор N.11 | ||
Опште | ||
Намена | ловачки авион | |
Посада | 1 члан | |
Земља порекла | Француска | |
Произвођач | Нијепор (Nieuport) | |
Први лет | 1915. | |
Димензије | ||
Дужина | 5,64 m | |
Размах крила | 7,52 m | |
Висина | 2,40 m | |
Површина крила | 13,30 m² | |
Маса | ||
Празан | 320 kg | |
Нормална полетна | 480 kg | |
Погон | ||
Клипно-елисни мотор | 1 Le Rhone 9C | |
Перформансе | ||
Брзина крстарења | 132 km/h | |
Макс. брзина на Hopt | 156 km/h | |
Плафон лета | 4600 m |
Нијепор N.11 (фр. Nieuport N.11 Bébé) је француски ловачки авион. Авион је први пут полетео 1915. године. [1]
Највећа брзина авиона при хоризонталном лету је износила 156 km/h.
Распон крила авиона је био 7,52 метара, а дужина трупа 5,64 метара. Празан авион је имао масу од 320 килограма. Нормална полетна маса износила је око 480 килограма.[1]
Пројектовање и развој
[уреди | уреди извор]Авион Нијепор 11 је развијен из свог претходника Нијепора N.10 смањивањем димензија авиона уз исту снагу мотора. Тиме је добијен авион бољих перформанси тако да је у погледу брзине и маневарских карактеристика могао да парира немачким Фокерима. Авион је пројектовао Густава Делаге.
Технички опис
[уреди | уреди извор]Нијепор 11 је двокрилни једноседи авион потпуно дрвене конструкције. Труп му је правоугаоног попречног пресека, предњи део пресвучен лимом, средњи део дрвеном лепенком а репни део трупа пресвучен платном. Био је опремљен ротативним мотором Le Rhone 9C снаге 59 kW. Носач мотора је био од заварених челичних цеви.
Варијанте
[уреди | уреди извор]- Нијепор 10 - двоседишни двокрилац ловац на бази кога је пројектован мањи Нијепор 11.
- Нијепор 11 С1 - Званични назив ловачког авиона са ротационим мотором le Rhone снаге 60 kW (80 KS)
- Нијепор 11 "Бебе" - Незванични назив серијски произведеног ловца, заснованог на већем Ние.10 моделу.
- Нијепор 12 - Ловачки авион са ротационим мотором le Rhone снаге 80 kW (110 KS)
- Нијепор 16 - побољшана верзија N.11, опремљен мотором Ле Роне 9Ј ротативним клипним мотором од 110 коњских снага, појављују се 1916.
- Нијепор 17 С1 - Побољшана верзија N.11-стице, означена као модел Н.17 са већим мотором и бољим перформансама.
- Нијепор 1100 - Италијанска лиценцна продукција фабрике Маки; произведено 646 примерака.
Наоружање
[уреди | уреди извор]Наоружање авиона: Нијепор N.11 | |||
Ватрено (стрељачко) наоружање | |||
Топ | |||
Митраљез | |||
Број и ознака митраљеза | 1 Луис поврх горњег крила | ||
Калибар | 7,7 mm | ||
Бомбардерско наоружање (бомбе) | |||
Ракетно наоружање (ракете) |
Корисници
[уреди | уреди извор]
|
|
Оперативно коришћење
[уреди | уреди извор]Овај авион је пре свега коришћен на западном фронту у саставу ратног ваздухопловства Француске и јединицама РАФ-а стационираних у Француској. Поред тога један мањи број ових авиона су користиле јединице британске морнаричке авиације на Дарданелима. Нијепор N.11 је израђиван по лиценци у Италији а коришћени су у Италији и Албанији. Ове авионе је још користила Белгија, Холандија и Русија а користили су га и српски пилоти на Солунском фронту 1916. године. Овим авионом су се савезници успешно супротставили једнокрилним Фокерима. Нијепора N.11 је заменио успешнији и јачи авион Нијепор N.17 чије је увођење у наоружање почело већ лета 1916. године.
Коришћење авиона Нијепор N.11 у Србији
[уреди | уреди извор]Од авиона Нијепор прве генерације у Српској Авијатици је у току 1916. године на Солунском фронту коришћено Нијепор 10-А2, (бар 4 комада), Нијепор 11-Ц1 (бар 4 комада) и Нијепор 12-А2 (бар 2 комада).[2][3][4] Ови авиони су коришћени све до лета 1917. године кад су на Солунски фронт пристигли модернији Нијепори друге генерације. Један примерак Нијепора 11 се чува у Музеју Југословенског ваздухопловства у Београду.
Види још
[уреди | уреди извор]- Нијепор N.10
- Нијепор N.12
- Нијепор N.21
- Нијепор N.23
- Нијепор N.24
- Нијепор N.27
- Бранко Вукосављевић
- Пфалц E.I/VI
- Албатрос D.I
- Фокер E.I
Референце
[уреди | уреди извор]- ^ а б „Nieuport N.11 Bebe” (на језику: (језик: руски)). Уголок неба. 2004. Приступљено 16. 7. 2010.
- ^ Димитријевић, Бојан; П. Миладиновић, М. Мицевски. Краљевско Ваздхопловство - Војно ваздухопловство Краљевине СХС/Југославије 1918- Београд: Институт за савремену историју. 2012. ISBN 978-86-7403-169-8.
- ^ Борис Циглић, Крила Србије Ваздухопловна команда и авијатика српске војске, Београд, 2009. Инфинитас д.о.о. 1944. ISBN 978-86-6045-005-2.
- ^ Јанић Ч., Петровић О., , Кратка историја ваздухопловства у Србији, Београд, Аерокомуникације. 2011. ISBN 978-86-913973-1-9.
Литература
[уреди | уреди извор]- Димитријевић, Бојан; Миладиновић П., Мицевски М. (2012). Краљевско ваздухопловство - Војно ваздухопловство Краљевине СХС/Југославије 1918-1944. Београд: Институт за савремену историју. ISBN 978-86-7403-169-8.
- Јанић, Чедомир; Петровић, Огњан (2011). Кратка историја ваздухопловства у Србији. Београд: Аерокомуникације. ISBN 978-86-913973-1-9.
- Angelucci, Enzo; Paolo Matricardi , Flugzeuge von den Anfängen bis zum Ersten Weltkrieg. Falken, Wiesbaden. 1976. ISBN 978-3-8068-0391-4.
- Микић, Сава (1993). Историја југословенског ваздухопловства. Београд: Штампарија Д. Грегорић.
- Борис Циглић, Крила Србије Ваздухопловна команда и авијатика српске војске, Београд, Инфинитас д.о.о. 2009. ISBN 978-86-6045-005-2.
- Зборник радова, Српска авијатика 1912—1918, МЈВ. . Београд. 1993. ISBN 978-86-901403-1-2.
- Ilustrovana Enciklopedija Vazduhoplovstva, Začetci avijacije - Kralj brzine, Beograd V.Karadžić, SL. 1988. ISBN 978-86-307-0087-3.
- Marck, Bernard (1997). Historie de L'aviation. Paris: Flammarion. ISBN 2-08-010038-6.
- Jarret P., Flugzeuge die Geschichte der Luftfahrt, Munchen, 2008, D.Kindersley Verlag GmbH. ISBN 978-3-8310-9066-2.
- Bruce, J.M (1982). The Aeroplanes of the Royal Flying Corps (Military Wing). London: Putnam. стр. 326. ISBN 978-0-370-30084-9..
- Chant, Christopher and Michael J.H. Taylor (2007). The World's Greatest Aircraft. Edison NJ: Cartwell Books Inc. стр. 14. ISBN 978-0-7858-2010-9.
- Cheesman E.F., ed. "Fighter Aircraft of the 1914-1918 War". . Letchworth, UK: Harleyford Publications. 1960. стр. 92. ISBN 978-0-8306-8350-5. Недостаје или је празан параметар
|title=
(помоћ) - Cooksley, Peter. "Nieuport Fighters in Action". . Carrollton, Texas: Squadron/Signal Publications. 1997. ISBN 978-0-89747-377-4. Недостаје или је празан параметар
|title=
(помоћ) - Fitzsimons, Bernard, ed. "The Illustrated Encyclopedia of the 20th Century Weapons and Warfare". London: Purnell & Sons Ltd., 1967/. 1969. ISBN 978-0-8393-6175-6. стр. 1989.
- Fredriksen, John C. (2001). International warbirds: An ilustrated guide to world military aircraft 1914-2000. Santa Barbara, California: ABC-CLIO Inc. стр. 251,252. ISBN 978-1-57607-364-3.
- Рендулић, Златко (2014). Ловачка авијација 1914-1945. (на језику: (језик: српски)). Ваљево: Теовид. ISBN 978-86-83395-36-1.
- Paunović, Marinko (1981). Svetska avijacija 1783-1930 god. Beograd: Sportska knjiga.
- Д. Лучић: Основи практичне аеродинамике са описима аероплана, Библиотека „Ваздухопловног Гласника“, Нови Сад, 1936,
Спољашње везе
[уреди | уреди извор]- Nijepor 11
- http://vazduhoplovnetradicijesrbije.rs/index.php/istorija/ni-p-r-11
- http://www.hydroretro.net/etudegh/les_nieuports_de_la_guerre.pdf Les Nieuport de la guerre
- http://sped2work.tripod.com/neiuport11.html
- http://riseofflight.com/en/store/planes/Nieuport_11C1
- http://www.airwar.ru/enc/fww1/n11.html
- http://www.theaerodrome.com/aircraft/france/nieuport_11.php
- http://www.wio.ru/ww1a/nieuport.htm