Нова Варош
Нова Варош | |
|---|---|
 Нова Варош | |
 Грб
| |
| Административни подаци | |
| Држава | Србија |
| Управни округ | Златиборски |
| Општина | Нова Варош |
| Становништво | |
| — 2022. | 7.542 |
| Географске карактеристике | |
| Координате | 43° 27′ 37″ С; 19° 48′ 55″ И / 43.46026° С; 19.81539° И |
| Временска зона | UTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST) |
| Апс. висина | 1.111 m |
  Нова Варош Нова Варош на карти Србије | |
| Остали подаци | |
| Поштански број | 31320 |
| Позивни број | 033 |
| Регистарска ознака | NV |
Нова Варош је градско насеље и седиште истоимене општине у Златиборском округу. Према попису из 2022. било је 7.542 становника.
Географија
[уреди | уреди извор]
Смештена је на средини магистралног пута Београд—Бар, на надморској висини од 1.000 м. Над њом се издиже планина Златар, дуга 22 км и широка 12 км, са највишим врхом од 1.627 м. Сама нововарошка општина обухвата површину од 584 км² у којој живи преко 16.000 становника.
Код насеља Кокин Брод, 11 километара северно од Нове Вароши ка Чајетини, подигнута је насипна брана (хидроцентрала) и тако је у долини Увца створено Златарско језеро (или језеро Кокин Брод), дугачко 30 километара, са акумулацијом од преко 400 милиона кубних метара воде.
Струју увачког електро-система назван „Лимске хидроелектране“ производе хидроцентрале „Увац“, „Кокин Брод“, „Бистрица“ и „Потпећ“, тако да произведу годишње око 800 милиона киловат-часова електричне енергије. У општини послује око 100 предузећа и 450 радњи, а запослено је 5.500 становника.
Пољопривреду карактерише развијено сточарство, производња млечних производа, од којих је најпознатији чувени златарски сир. Значајни пољопривредни потенцијали постоје у развоју воћарства, пчеларства и откупу и преради шумских плодова. Пољопривредну површину чини 57,10% укупне површине општине, а шумском земљишту припада 33,85%.
За развој туризма у Новој Вароши и њеној околини постоје добри предуслови, који се огледају у лепотама и другим природним вредностима планине Златар и акумулационих језера.
Једна од изузетних природних реткости је белоглави суп, чије је станиште у кањону реке Увац.
Културно-историјске споменике представљају: цркве - брвнаре по селима, зграда старе школе у Радоињи, црква и џамија у Новој Вароши и други белези и знамења. Они сведоче о животу људи овог краја кроз векове и о присуству Келта, Римљана, Словена и других народа на овим просторима.
Овде се налази ОШ „Живко Љујић” Нова Варош. Постоји Завичајни музеј у Новој Вароши отворен 2012. године.[1]
Историја
[уреди | уреди извор]Нова Варош је настала у средином 16. века. Везује се за име Скендер-паше Ђеновљанина. Кад је Скендер-паша, путујући из Босне за Цариград (1530), застао са пратњом на заравни у подножју планине Златар и одушевљен лепотама овог шумовитог предела и опојним мирисом боровине, наредио је при поласку да се ту подигне касаба. Убрзо је никло насеља на месту данашње Нове Вароши. Названо је Скендер-пашина Паланка. Кад је нарасло до близу 2.000 кућа, „букну пожар и спржи палаку до темеља“ (Евлија Челебија). Већина становника је остала ту и подигла нову касабу коју назваше Јени Касаба, што на српском значи Нова Варош.
Све живља трговина стоком и њеним производима, учинила је да се варош, на раскрсници важних путева, брзо развијала. Административно, од 1776, била је у саставу новопазарског санџака. Средином 19. века Нова Варош, према записима руског конзула и путописца Александра Гиљфердинга, имала је око 300 кућа и око 1.200 становника, „што је била реалнија процена од оне коју је изнео Елвија Челебија, који је иначе склон претеривању, навео да у Новој Вароши има чак. 2.000 кућа“.[2]
Почетком 19. века (1809), град су од Турака ослободили Карађорђеви устаници. али су га истовремено грешком и запалили. Одласком Карађорђевих устаника, Нову Варош је, бежећи од турске одмазде, напустио велики број српског живља, иселивши се у Србију.
После више окршаја у Првом и Другом српском, а затим и у Невесињском устанку 1875. године (велика борба у суседном селу Радоињи), народ овог краја ослободио се турског ропства победом у Првом балканском рату 1912. године. Нова Варош је тада имала 450 кућа и 2.909 становника.
У времену од 1865. до 1902. године, Нова Варош је припадала Новопазарском санџаку, а потом је од 1902. до 1912. године била у саставу посебног Сјеничког санџака. На почетку Првог балканског рата у јесен 1912. године, Нову Варош је ослободила војска Краљевине Србије.[3]
Указом Краља од 23. јануара 1914. године насеље је добило статус варошице.
И у Првом светском рату нововарошки крај дао је велики допринос победи против централних сила Аустроугарске и Немачке, а на Солунском фронту и против Бугарске. Њихов земљак, прослављени војвода Петар Бојовић, родом из села Мишевићи испод планине Златар, командовао је српском Првом армијом.
Соколско друштво је основано 1924. као прво у бившем Новопазарском Санџаку, соколски дом је грађен 1930-тих.[4]
Нова Варош није остала по страни и у Народноослободилачком рату 1941—1945. Народ овог краја сврстао се у великом броју у јединице народноослободилачке војске, у Златиборску чету односно Трећу пролетерску санџачку ударну бригаду, а сама Нова Варош је више од 70 пута била час окупирана, а час поново ослобађана. Коначно је ослобођена 4. децембра 1944.
Демографија
[уреди | уреди извор]
У насељу Нова Варош живи 7252 пунолетних становника, а просечна старост становништва износи 40,7 година (39,9 код мушкараца и 41,6 код жена).
Ово насеље је углавном насељено Србима (према попису из 2011. године), а у последња два пописа, примећен је пад у броју становника.
 |
| ||||||||||||||||||||||||||||||
| м | ж |
|||
| ? | 16 | 22 | ||
| 80+ | 16 | 34 | ||
| 75—79 | 44 | 63 | ||
| 70—74 | 95 | 114 | ||
| 65—69 | 166 | 200 | ||
| 60—64 | 217 | 226 | ||
| 55—59 | 280 | 232 | ||
| 50—54 | 418 | 448 | ||
| 45—49 | 530 | 509 | ||
| 40—44 | 434 | 527 | ||
| 35—39 | 342 | 386 | ||
| 30—34 | 304 | 310 | ||
| 25—29 | 342 | 350 | ||
| 20—24 | 463 | 411 | ||
| 15—19 | 482 | 486 | ||
| 10—14 | 402 | 432 | ||
| 5—9 | 284 | 291 | ||
| 0—4 | 218 | 241 | ||
| Просек : | 35,1 | 35,6 | ||
| ||||||||||||||||||||||||
|
| Пол | Укупно | Неожењен/Неудата | Ожењен/Удата | Удовац/Удовица | Разведен/Разведена | Непознато |
|---|---|---|---|---|---|---|
| Мушки | 4.149 | 1.399 | 2.583 | 100 | 52 | 15 |
| Женски | 4.318 | 1.173 | 2.586 | 391 | 163 | 5 |
| УКУПНО | 8.467 | 2.572 | 5.169 | 491 | 215 | 20 |
| Пол | Укупно | Пољопривреда, лов и шумарство | Рибарство | Вађење руде и камена | Прерађивачка индустрија |
|---|---|---|---|---|---|
| Мушки | 1.942 | 80 | 1 | 7 | 815 |
| Женски | 1.593 | 47 | 0 | 0 | 657 |
| УКУПНО | 3.535 | 127 | 1 | 7 | 1.472 |
| Пол | Производња и снабдевање | Грађевинарство | Трговина | Хотели и ресторани | Саобраћај, складиштење и везе |
| Мушки | 229 | 88 | 199 | 73 | 111 |
| Женски | 69 | 10 | 229 | 81 | 18 |
| УКУПНО | 298 | 98 | 428 | 154 | 129 |
| Пол | Финансијско посредовање | Некретнине | Државна управа и одбрана | Образовање | Здравствени и социјални рад |
| Мушки | 11 | 18 | 128 | 68 | 60 |
| Женски | 33 | 19 | 92 | 114 | 187 |
| УКУПНО | 44 | 37 | 220 | 182 | 247 |
| Пол | Остале услужне активности | Приватна домаћинства | Екстериторијалне организације и тела | Непознато | |
| Мушки | 22 | 0 | 0 | 32 | |
| Женски | 16 | 0 | 0 | 21 | |
| УКУПНО | 38 | 0 | 0 | 53 | |
Познати Нововарошани
[уреди | уреди извор]- Патријарх српски Гаврило I (Штитково, * 1595 — † 1659)
- Неки Рашковићи (18 - 19. в.)
- Симо Јаковић, капетан моравички (* 1800 — † 1862)
- Јефрем Бојовић, жички епископ (Мишевићи, * 1851 — † 1933)
- Петар Бојовић, војвода (Мишевићи, * 1858 — † 1945)
- Милорад Вујичић, правник, министар (Радоиња, * 1869 — † 1936)
- Јован Томић, историчар (* 1869 — † 1932)
- Јевстатије Караматијевић, свештеник, политичар (* 1881 — † 1948)
- Растко Пурић, социјални радник, песник (* 1903 — † 1981)
- Воја Лековић, народни херој (Радоиња, * 1912 — † 1997)
- Пиво Караматијевић, писац и сликар (* 1912 — † 1963)
- Гојко Друловић, професор, народни херој (Вранеша, 1912 — † 1943)
- Чедомир Друловић, народни херој (Вранеша, * 1912 — † 1992)
- Слободан Никачевић, народни херој (Бистрица, * 1912 — † 1943)
- Халил Хаџимуртезић, народни херој (* 1915 — † 2007)
- Родољуб Стевовић, народни херој (* 1917 — † 1943)
- Момир Пуцаревић, народни херој (Дрмановићи, * 1918 — † 1942)
- Зећир Мусић, народни херој (* 1919 — † 1987)
- Милојко Друловић, новинар, амбасадор (* 1923 — † 1989)
- Живко Љујић, народни херој (* 1923 — † 1942)
- Александар Миловић, сценограф (* 1923 — † 2001)
- Растко Тадић, глумац (* 1933 — † 1994)
- Љубинко Друловић, фудбалер и фудбалски тренер (* 1968)
- Милан Топаловић Топалко, певач (Трудово, * 1976)
- Немања Недовић, кошаркаш (* 1991)
- Бојана Лечић, Мис Србије (* 1991)
- Никола Боранијашевић, фудбалер (* 1992)
- Дино Долмагић, фудбалер (* 1994)
- Иван Шапоњић, фудбалер (* 1997)
- Душан Миловић, инжењер грађевинарства (Нова Варош 1925 - 2018)
Галерија
[уреди | уреди извор]-
Штиково -
Дом културе „Јован Томић“ -
Центар Нове Вароши -
Центар Нове Вароши -
Храм Свете Тројице -
Скендер-пашина џамија -
Златарско језеро
Види још
[уреди | уреди извор]- Општина Нова Варош
- Златиборски округ
- ФК Златар Нова Варош
- Туристичко спортски центар „Златар” Нова Варош
- Златарфест
- Битка за Нову Варош 1941.
- КК Златар Нова Варош
- РК Златар Нова Варош
- КМФ Златар 33 Нова Варош
Референце
[уреди | уреди извор]- ^ Кад не раде кафићи млади иду у музеј („Политика”, 14. мај 2020)
- ^ Др Слободан Ристановић:Кроз Србију и Црну Гору Београд (2005), стр. 245
- ^ Историја српског народа (књ. 6, св. 1): Од Берлинског конгреса до Уједињења 1878-1918. Српска књижевна задруга. 1983. стр. 189.
- ^ "Политика", 26. април 1936.
- ^ „Књига 9”. Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима (PDF). webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. мај 2004. ISBN 86-84433-14-9.
- ^ Етничка структура након пописа 2011.
- ^ „Књига 2”. Становништво, пол и старост, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-01-7.
Литература
[уреди | уреди извор]- Историја српског народа (књ. 6, св. 1): Од Берлинског конгреса до Уједињења 1878-1918. Српска књижевна задруга. 1983. стр. 189.
- Историја српског народа (књ. 6, св. 1): Од Берлинског конгреса до Уједињења 1878-1918. Српска књижевна задруга. 1983.
- Петровић, Милић Ф. (1995). Документи о Рашкој области: 1900-1912. Београд: Архив Србије.
- Петровић, Милић Ф. (1997). Документа о Рашкој области: 1890-1899. Београд: Историјски музеј Србије.
- Салих Селимовић, Стара Рашка у Турским административно-управним подјелама, Брезнички записи 11-12, Пљевља 1999.
- Јагодић, Милош (2010). Уређење ослобођених области Србије 1912—1914: Правни оквир. Београд: Историјски институт.
- Јагодић, Милош (2013). Нови крајеви Србије (1912-1915). Београд: Филозофски факултет.
- Šabanović, Hazim (1959). Bosanski pašaluk: Postanak i upravna podjela. Sarajevo: Naučno društvo Bosne i Hercegovine.
Спољашње везе
[уреди | уреди извор]- Званична презентација Општине
- Златаринфо, информативни портал Нове Вароши
- Стара Нова Варош, прича о историји и друштвеном животу у Новој Вароши
- Мапе, аеродроми и временска ситуација локација (Fallingrain)
- Сателитска мапа (Wikimapia)[мртва веза]
- Гугл сателитска мапа (Maplandia)
- План насеља на мапи (Mapquest)
- Време, 31. дец. 1939, стр. 24. (digitalna.nb.rs) - фотографија чаршије
| Међународне | |
|---|---|
| Државне | |
