Општина Бабушница

Општина Бабушница
Општина Бабушница;
	Зграда скупштине општине Бабушница
	Грб
Административни подаци
Држава	Србија
Управни округ	Пиротски
Седиште	Бабушница
Становништво
— 2022.	9.109
Географске карактеристике
Временска зона	UTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST)
Површина	529 km2
Остали подаци
Председник општине	Ивана Стојичић (СНС)
Веб-сајт	www.babusnica.rs

Општина Бабушница је део Пиротског округа. Окружена је градом Пиротом и белопаланачком општином са севера, општином Димитровград и бугарском границом са истока, општинама Власотинце и Црна Трава са југа и општином Гаџин Хан са запада.

Према прелиминарним подацима са последњег пописа 2022. године у општини је живело 9.109 становника^[1] (према попису из 2011. било је 12.307 становника).^[2]

Насеља

Седиште општине је Бабушница, а чине је још 52 села:

Географија

Бабушница се налази на магистралном путу М-9 од Лесковца ка Пирота који повезује ауто-пут Е-75 (ка југу Европе) и ауто-пут Е-80 (ка истоку Европе). Удаљена је 65 km југоисточно од Ниша, 25 km југозападно од Пирота и 55 km североисточно од Лесковца.

Општина

Бабушничка општина је смештена у долини реке Лужнице и на обронцима околних планина. Река Лужница гради Лужничку котлину која има надморску висину између 470 и 520 метара. Бабушница се налази на 485 m надморске висине. Лужничку котлину окружује Сува планина на западу, планина Руј на југу и Влашка планина на североистоку. Сува планина почиње од села Љуберађа и протеже се ка северозападу, а највиши врх у Бабушничкој општини је 1.535 m (даље ка северозападу је Трем, 1.810 m). Јужно од села Љуберађа почиње громадна планина Руј са највишим врхом 1.706 m. Ова планина се продужује ка југу у Власинску плану, Чемерник, Бесну кобилу и даље кроз Македонију.

Веома упадљив врх источно од Бабушнице је Столски камен са надморском висином од 1.239 m. Он је обронак Влашке планине чији је највиши врх висок 1.442 метра.

Речица Лужница

Положај општине Бабушница у Пиротском округу

Река Лужница извире на северу општине близу села Радошевац. Непосредно пре села Љуберађа постаје знатно већа због неколико врела и извора која се налазе на врло малом простору. Раније се на том месту река увећавала неколико пута, али је сада највећи део тих врела и извора искоришћен за нишки водовод. Позната особина Суве планине је да на самој планини скоро да нема извора, тако да вода извире у облику врела на њеним обронцима. Међутим, Руј није таква планина, тако да са те стране долази река Мурговица, састављена од многобројних планинских потока. У Љуберађи се ова река спаја са Лужницом, даље тече под именом Лужница до села Свође које припада Власотиначкој општини и ту се спаја са реком Власином. Мањи део општине захватају реке Јерма и Тегошница.

Клима

Бабушница има нешто хладнију климу него што би се то очекивало за њену географску ширину и дужину због нешто веће надморске висине, као и због ефекта температурне инверзије који је карактеристика лужничке котлине, односно хладан ваздух пада ноћу на дно котлине тако да су ноћи прилично хладне (то је нарочито упадљиво лети).

Демографија

Национални састав становништва општине по попису 2011. године

Етнички састав према попису из 2011.‍^[3]

Срби	10.933	88,84%
Бугари	632	5,14%
Роми	244	1,98%
Југословени	9	0,07%
Македонци	5	0,04%
Немци	3	0,02%
Румуни	3	0,02%
Хрвати	2	0,02%
Албанци	1	0,01%
Бошњаци	1	0,01%
Муслимани	1	0,01%
Црногорци	1	0,01%
остали	5	0,04%
регионална припадност	2	0,02%
неизјашњени	336	2,73%
непознато	129	1,05%

Национални састав становништва општине по попису 2022. године

Етнички састав према попису из 2022.‍

Срби	7.625	83,7%
Роми	219	2,4%
Бугари	208	2,3%
неизјашњени	323	3,5%
непознато	648	7,1%

Верски састав становништва општине по попису 2022. године

Верски састав^[4]‍

Православци	7.827	85,9%
неизјашњени	427	4,7%
непознато	733	8%

Погинули у ратовима

Погинули у ратовима
I Балкански рат	250
I светски рат	468
Солунски фронт	322
II светски рат	820
Последњи ратови	3

Туризам

Најзначајнији туристички центар у општини Бабушница је Звоначка Бања. Налази се на 28 km источно од Бабушнице. Отприлике исто толико има и од Пирота, односно 14 km путем ка Димитровграду (то је пут Ниш — Софија), а затим још 14 km долином реке Јерме. Ова бања налази се на 680 m надморске висине на изузетно атрактивној планинској локацији, а пре свега позната је по свом благотворном утицају на нервни систем човека и питком лековитом минералном водом температуре 28°. Хотел Мир поседује два отворена и један затворени базен. Звоначка бања је била лечилиште још у доба Римљана, о чему сведоче и пронађени остаци римских терми. Први базен који је акумулирао топлу воду, ископан је 1903. г. Ту су жене топиле своје кудеље, а они који су боловали од реуме и ишијаса потапали ноге. Звоначка бања је 1996. г. сврстана у ред специјализованих завода за превенцију инвалидности и рехабилитацију Републике Србије. Лековита вода је бистра, без мириса и боје, припада групи олигоминералних и слабо сулфидних хипотерми. Вода се у терапијске сврхе користи купањем и пијењем.

Тренутно се гради мало вештачко језеро на Раљинској речици која је притока Мурговице. Планира се да језеро буде дугачко око 200 m и широко око 40 m. Брана је постављена непосредно изнад низа водопада на Раљинској речици који су познати под именом скокови. Језеро ће бити око 500 m удаљено од села Раљин које се налази на путу од Бабушнице ка Звоначкој бањи.

Столски камен - Узвишење Столски камен издиже се на 1239 m надморске висине на североисточном ободу Лужничке котлине, на само 7 km од Бабушнице. Јужна страна је потпуно гола и каменита са сипарима и точилима, док је северна под буковом шумом а источна под пашњацима. Столски камен је грађен од коралских кречњака и лежи на огромним резервоарима пијаће воде. Столски камен је идеалан за планинарење о чему сведоче искуства бројних планинарских удружења која организују успоне на ову планину током целе године.

Привреда:

Тигар Tajpec
Лисца
Д-Компани
Патекc
ДMД Фиоре

Значајни људи

Легенде

За Бабушничку општину и Лужничку котлину везано је више легенди и народних веровања:

По једној легенди планина Стол, званично Големи стол („Столски камен“ или у локалном говору „Столски камик“) је добила име због тога што, посматрана из даљине, изгледа као сто (стол).
По другој легенди планина Стол је заравњена јер је својевремено Марко Краљевић стао на ту планину и бацио камен чак на другу планину.
По сличној легенди је Марко Краљевић са суседног брда скочио на „Стол“ и од силине га заравнио. То место одакле је наводно Марко Краљевић скочио се зове „Скоковје“.
По легенди један од извора реке Лужнице у селу Љуберађа нема дно. То место се зове „Комаричко врело“ или „Комарички вир“. На том месту у њега пада вода са висине и извире вода из дубине тако да поред велике дубине вода има неправилно кретање (ковитлање). Осим тога у том врелу (виру) има много растиња тако да се до дна класичним методама не може допрети. Људи су, наводно покушавали, моткама и конопцем на коме је везан камен, да дођу до дна али нису успевали. Прича се да су се ту раније многи купачи удавили због „луде храбрости“ и неопрезности.
Река Мурговица која се у селу Љуберађа улива у реку Лужницу је наводно добила назив по томе што је често мутна („мургава“) (због састава земљишта кроз које протиче ова река се и код малих киша замути).