Острво Бујан
У Књизи о голубовима и другим средњовековним руским књигама, острво Бујан (рус. Буя́н) [1] описује се као мистериозно острво у океану са способношћу да се појављује и нестаје са плимом. Тамо живе три брата, северни, западни и источни ветрови, а такође и Зорје, соларне богиње, које су слуге или ћерке соларног бога Дажбога. [2] Постаје познато захваљујући причи Пушкина "Прича о цару Салтану", која је настала 1831. године.
Позадина
[уреди | уреди извор]Острво Бујан је истакнуто у многим познатим митовима. Кошћеј Бесмртни чува своју душу или бесмртност скривену управо на овом острву. Друге легенде називају острво извором свих временских прилика, које је тамо створио и послао у свет бог Перун. Бујан се такође појављује у Причи о цару Салтану, о његовом сину, славном и моћном богатиру, кнезу Гвидону Салтановичу, и о лепој принцези-лабуду, која је смештена делимично у Тмутаракану и у магичном граду Леденец (рус. Леденец) на острву Бујан, као и у многим другим словенским бајкама. Важно је рећи да Бујан има митски камен са лековитим и магичним моћима, познат као алатир (рус. Алатырь), коју чувају птица Гагана и змија Гарафена. [3]
Неки научници Бујана тумаче као неку врсту „словенског фолклора“. [4] Неки научници, као што је В. Вилибахов, тврде да је Бујан заправо словенско име за неко право острво, највероватније острво Риген у Балтичком мору.
У архипелагу Северне Земље постоји право острво Бујан, али је откривено и названо много касније него што су се појавиле приче о острву из бајке (већ у 20. веку). Острво Бујан се такође налази у граду Гус-Хрустални. Налази се на истоименом језеру, које је некада био каменолом циглане. [5]
Утицај
[уреди | уреди извор]- Корвета класе Бујан је класа корвета, које користи руска морнарица.
- Бујан је ресторан руске кухиње у Сингапуру који је тренутно затворен. [6]
- Бујан се користи као име једне од планета у видео игри Сигналис.
Референце
[уреди | уреди извор]- ^ Dietrich, Anton (1857). Russian Popular Tales. стр. 23.
- ^ Dixon-Kennedy, Mike (1998). Encyclopedia of Russian and Slavic myth and legend. ABC-CLIO. стр. 48. ISBN 978-1-57607-130-4.
- ^ Meletinsky 1990, стр. 33.
- ^ О. Афанасьєв (Поэтические воззрения славян. Том 2. 1865 − 1869): народні замовляння, зберегли так багато найдавніших поетичних висловлювань, що знають міфічний бел-горюч алатир-камінь і ставлять його в тісному, нерозривному зв'язку з Буяном-островом
- ^ „Как на острове Буяне”. Архивирано из оригинала 11 січня 2015. г. Приступљено 1 січня 2015. Проверите вредност парамет(а)ра за датум:
|access-date=, |archive-date=(помоћ) - ^ „Buyan, a Russian-cuisine restaurant in Singapore”. Архивирано из оригинала 2011-06-25. г. Приступљено 2017-05-17.
Литература
[уреди | уреди извор]- Meletinsky, E.M., ур. (1990). Алатырь [Alatyr]. Soviet Encyclopedia (на језику: руски). Советская энциклопедия. стр. 333. ISBN 5-85270-032-0.
Спољашње везе
[уреди | уреди извор]- (језик: руски) Александр Сергеевич Пушкин. Сказка о царе Салтане Архивирано 2012-04-21 на сајту Wayback Machine (тест)
Литература
[уреди | уреди извор]- Базик Д. В. Буян // Велика українська енциклопедія. URL: https://vue.gov.ua/Буян
