Пређи на садржај

Сванте Пебо

С Википедије, слободне енциклопедије
Сванте Пебо
Пебо у јулу 2016. године
Лични подаци
Датум рођења(1955-04-20)20. април 1955.(69 год.)
Место рођењаСтокхолм, Шведска
ОбразовањеУниверзитет у Упсали
Породица
СупружникЛинда Виџилант (в. 2008)
Деца2
Научни рад
Пољегенетика
еволуциона антропологија
ИнституцијаИнститут за еволуциону антропологију Макс Планк
Институт за науку и технологију у Окинави
Званични веб-сајт
www.eva.mpg.de/genetics/staff/paabo/

Сванте Пебо (швед. Svante Pääbo; Стокхолм, 20. април 1955) шведски је генетичар естонског порекла. Један је од оснивача палеогенетике, а најпознатији је по свом проучавању генома неандерталаца.[1] Директор је Одељења за генетику на Институту Макс Планк за еволуциону антропологију у Лајпцигу од 1997. године и почасни је научни сарадник у лондонском Природњачком музеју. Такође је професор на Институту за науку и технологију у Окинави.[2]

Године 2022. добио је Нобелову награду за физиологију или медицину за своја открића у вези с геномима изумрлих хоминина и еволуцијом човека.[3][4][5] Нобелов комитет је тада саопштио да је Пебо постигао нешто наизглед немогуће када је секвенцирао први геном неандерталца и открио да се хомо сапијенс укрштао с неандерталцима.[6]

Биографија

[уреди | уреди извор]

Рођен је у Стокхолму, од мајке хемичарке Карин Пебо и оца биохемичара Сунеа Бергстрема који је добио Нобелову награду 1982. године.[7][8]

Докторат је стекао на Универзитету у Упсали истраживањем о томе како протеин Е19 аденовируса модулира имуни систем.[9]

Пебо се сматра једним од оснивача палеогенетике, дисциплине која користи методе генетике за проучавањe човека и других древних популација. Године 1997. Пебо је са колегама успешно извршио секвенцирање неандерталске митохондријалне ДНК.

  1. ^ Kolbert, Elizabeth. „Sleeping with the Enemy: What happened between the Neanderthals and us?”. The New Yorker. бр. 15. и 22. 8. 2011. стр. 64—75. Архивирано из оригинала 11. 7. 2022. г. Приступљено 6. 10. 2022. 
  2. ^ „Svante Pääbo”. OIST Groups. 29. 4. 2020. Архивирано из оригинала 24. 10. 2021. г. Приступљено 6. 10. 2022. 
  3. ^ „Press release: The Nobel Prize in Physiology or Medicine 2022”. Приступљено 3. 10. 2022. 
  4. ^ Grover, Natalie; Pollard, Niklas; Ahlander, Johan (3. 10. 2022). „Swedish geneticist wins Nobel medicine prize for decoding ancient DNA”. Reuters. Приступљено 3. 10. 2022. 
  5. ^ „Шведски генетичар добитник Нобелове награде за медицину”. Б92. 3. 10. 2022. Приступљено 9. 10. 2022. 
  6. ^ „Нобелова награда за медицину додељена шведском научнику Свантеу Пебу”. РТС. Приступљено 6. 10. 2022. 
  7. ^ Kolbert, Elizabeth. „Sleeping with the Enemy: What happened between the Neanderthals and us?”. The New Yorker. бр. 15. и 22. 8. 2011. стр. 64—75. Приступљено 3. 10. 2022. 
  8. ^ „Neanderthal Man: In Search of Lost Genomes by Svante Pääbo – review”. The Guardian (на језику: енглески). 20. 2. 2014. 
  9. ^ Pääbo, Svante (1986). How the E19 protein of adenoviruses modulates the immune system (Теза). Uppsala University. ISBN 9155419216. OCLC 16668494. Приступљено 3. 10. 2022. 

Спољашње везе

[уреди | уреди извор]
pFad - Phonifier reborn

Pfad - The Proxy pFad of © 2024 Garber Painting. All rights reserved.

Note: This service is not intended for secure transactions such as banking, social media, email, or purchasing. Use at your own risk. We assume no liability whatsoever for broken pages.


Alternative Proxies:

Alternative Proxy

pFad Proxy

pFad v3 Proxy

pFad v4 Proxy