Пређи на садржај

Списак епидемија и пандемија заразних болести

С Википедије, слободне енциклопедије
Број смртних случајева у временској линији пандемије

Списак епидемија и пандемија заразних болести је хронолошки приказ најзначајнијих болести, по времену јављања, броју оболелих и земљама света, од периода када се воде ови подаци.

Како ова листа није коначна; можете помоћи тако што ћете је допунити.

Списак епидемија и пандемија заразних болести

[уреди | уреди извор]

Пре 1500-е

[уреди | уреди извор]
Број умрлих (процена) Локација Година Коментар Болест Извори
око 75.000 - 100.000 Грчка 429–426. п. н. е. Познат као Атинска куга 430. п. н. е., јер је примарно захватила шире подручје овог града. Куга слична тифусу
Око 30% становника Европа, Западна Азија, Северна Африка 165–180. Познат као Антонинијева куга, названа по римском цару који је био на власти у том периоду. Непознато, симптоми као велике богиње
Европа 250-266. Позната као Кипријанова куга названа по Светом Кипријану Владики Картагине. Непознато, вероватно велике богиње
Око 40% становника Европа 541–542. Позната као Јустинијанова куга, названа по византијском цару који је био на власти у то време. Бубонска куга
Око 30% становника Далмација 1348-1349. Епидемија куге у Дубровнику 1348.-1349. Бубонска куга [1]
30% до 70% становника Европа 1346–1350. Познат као "Црна смрт" или друга пандемија куге. Прво јављање куге у Европи након Јустинијанове куге из 6. века. Бубонска куга

1500–1699.

[уреди | уреди извор]
Број умрлих (процена) Локација Година Коментар Болест Извори
5-15 милиона (80% становништва) Мексико 1545-1548. Хеморагична грозница са бубрежним синдромом Хеморагична грозница са бубрежним синдромом [2][3][4]
2 - 2,5 милиона (50% становништва) Мексико 1.576 Хеморагична грозница са бубрежним синдромом [2][3][4]
Сенека народ 1592–1596. Мале богиње [5]
Шпанија 1596–1602. Бубонска куга [6]
Јужна Америка 1600–1650. Маларија
Енглеска 1603. Лондон Бубонска куга
Египат 1609. Куга
30% до 90% становништва Нова Енглеска 1616–1619. Непознат узрок. Најновије истраживање указује да је то била епидемија лептоспирозе коју је пратила; жута грозница, куга, инфлуенца, велике богиње, варичела, тифус, и инфекција хепатитис Б и хепатитис Д. [7][8]
280.000 Италија 1629–1631 Куга
Тринаест колонија 1633. Велике богиње
Тринаест колонија 1634. Велике богиње
Енглеска 1636. Куга
Кина 1641–1644. Куга [9]
Шпанија 1647–1652. Велика куга у Севиљи Куга
Јужна Америка 1648. Жута грозница
Италија 1656 Непал Куга
Тринаест колонија 1657. Бостон Мале богиње
24.148 Холандија 1663–1664. Амстердам Куга
100.000 Енглеска 1665–1666. Велика куга у Лондону Куга [10]
40.000 Француска 1668. Куга
Шпанија 1676–1685. Куга
76.000 Аустрија 1679 Велика куга у Бечу Куга
Тринаест колонија 1687. Бостон Мале богиње
Тринаест колонија 1.690 Њујорк Жута грозница

18. век

[уреди | уреди извор]
Број умрлих (процена) Локација Година Коментар Болест Извори
Канада, Нова Француска 1702–1703. Велике богиње [11]
Шведска 1710–1711. Стокхолм Куга
Тринаест колонија 1713. Бостон Мале богиње
Тринаест колонија 1713–1715. Нова Енглеска Мале богиње
Канада, Нова Француска 1714–1715. Мале богиње [12]
Француска 1720–1722. Куга
Тринаест колонија 1721–1722. Бостон Велике богиње [13]
Тринаест колонија 1729. Бостон Мале богиње
Шпанија 1730. Кадиз Жута грозница
Тринаест колонија 1732–1733. Грип [14]
Канада, Њу Орлеанс 1733 Велике богиње [15]
> 50.000 Балкан 1738. Велика куга 1738. Куга
Тринаест колонија 1738. Каролина Велике богиње
Тринаест колонија 1739–1740. Бостон Мале богиње
Италија 1743. Месина Куга
Тринаест колонија 1747. Конектикат, Њујорк, Пенсилванија, Јужна Каролина Мале богиње
Северна Америка 1755–1756. Велике богиње
Северна Америка 1759. Мале богиње
Северна Америка, Западна Индија 1761. Грип
Северна Америка 1763. Велике богиње
>50.000 Русија 1770–1772. Куга
Аутохтони народи Пацифика 1770-е Велике богиње [16]
Северна Америка 1772. Мале богиње
Северна Америка 1775. Узрок непознат
Енглеска 1775–1776. Грип [17]
Шпанија 1778. Кадиз Денга
САД 1788. Мале богиње
Нови Јужни Велс, Аустралија 1789–1790. Велике богиње [18]
САД 1793. Вермонт Грип и Тифус
САД 1793. Вирџинија Грип
САД 1793–1798. Жута грозница

19. век

[уреди | уреди извор]
Број умрлих (процена) Локација Година Коментар Болест Извори
Шпанија 1800–1803. Жута грозница [19]
Отоманска империја, Египат 1801. Бубонска куга [20]
САД 1803. Њујорк Жута грозница
Египат 1812. Куга
Отоманско царство 1812. Истанбул Куга
Малта 1813. Куга
Румунија 1813. Букурешт Куга
Ирска 1816–1819. Тифус
> 100.000 Азија, Европа 1816–1826. Прва пандемија колере Колера [21]
САД 1820–1823. Жута грозница
Шпанија 1821. Барселона Жута грозница [22]
Нови Јужни Велс, Аустралија 1828. Велике богиње [23]
Холандија 1829. Маларија
Јужна Аустралија 1829. Велике богиње [24]
Иран 1829–1835. Бубонска куга [25]
> 100.000 Азија, Европа, Северна Америка 1829–1851. Друга пандемија колере Колера [21]
Египат 1831. Колера [26][27]
Енглеска, Француска 1832. Лондон, Париз Колера
Северна Америка 1832. Њујорк, Монтреал и други градови Колера
САД 1833. Охајо Колера
САД 1834. Њујорк Колера
Египат 1834–1836. Непознато [26][27]
САД 1837. Филаделфија Тифус
Далмација 1840. Куга
Јужна Африка 1840. Кејптаун Велике богиње
САД 1841. Жута грозница
>20.000 Канада 1847–1848. Тифус [28]
САД 1847. Њу Орлеанс Жута грозница
Глобално 1847–1848. Грип [29]
Египат 1848. Колера [26][27]
Северна Америка 1848–1849. Колера
САД 1850. Жута грозница
Северна Америка 1850–1851. Грип
САД 1851. Илиноис, Мисури Колера
САД 1852. Њу Орлеанс Жута грозница
1.000.000 Русија 1852–1860. Колера [21]
Отоманско царство 1853. Куга [30]
4.737 Данска, Копенхаген 1853. Епидемија колере у Копенхагену 1853 Колера [31]
616 Енглеска 1854. Колера [32]
САД 1855. Жута грозница
Глобално 1855–1950. Бубонска куга
Португалија 1857. Лисабон Жута грозница
Аустралија 1857. Велике богиње [33]
Европа, Северна Америка, јужна Африка 1857–1859. Грип [34]
Средњи исток 1863–1879. Колера [21]
Египат 1865. Колера [26][27]
Русија, Немачка 1866–1867. Колера
Аустралија 1867. Сиднеј Мале богиње
Ирак 1867. Куга [35]
Аргентина 1852–1871. Буенос Аирес Жута грозница [36]
Немачка 1870–1871. Велике богиње
40.000 Фиџи 1875. Фиџи Мале богиње [37]
Царска Русија 1877. Баку, Азербејџан Куга
Египат 1881. Колера [26][27]
> 9.000 Индија, Немачка 1881–1896. Колера [21]
> 900.000 Европа, Америке, Русија, Шпанија, Јапан, Персија, Египат 1883–1887. Колера
3.164 Монтреал 1885. Велике богиње
1.000.000 Глобално 1889–1890. Грип [38]
Конго 1896–1906. Трипанозомијаза [39]

20. век

[уреди | уреди извор]
Број умрлих (процена) Локација Година Коментар Болест Извори
> 800.000 Европа, Азија, Африка 1899–1923. Колера [21]
113 Сан Франциско 1900–1904. Бубонска куга [40]
Западна Африка 1900. Жута грозница
Уганда 1900–1920. Трипанозомијаза [41]
Египат 1902. Колера [26][27]
> 1.000.000 Филипини и Индија 1902—1904. Колера
Индија 1903. Куга
40.000 Кина 1910–1912. Харбин, Шангај Бубонска куга
19.950+60.000 Краљевина Србија, Краљевина Бугарска 1912-1913. Колера, Пегави тифус, Дизентерија
Краљевина Србија, Аустроугарска 1914-1915. Епидемија пегавца у Србији 1914-1915 Пегави тифус
75.000.000 Глобално 1918–1920. Грип
Русија 1918–1922. Тифус
Египат 1942–1944. Маларија [26][27]
Кина 1946. Харбин Бубонска куга
Египат 1946. Повратна грозница [26][27]
Египат 1947. Колера [26][27]
2.000.000 Глобално 1957–1958. Азијски грип Грип [42]
Глобално Почетак 1961. Колера [21]
1.000.000 Глобално 1968–1969. Грип [42]
5 Холандија 1971. Полиомијелитис [43]
35 СФР Југославија 1972. Велике богиње
САД 1972–1973. Лондон Грип [44]
15.000 Индија 1974. Велике богиње
> 30.000.000 Конго[потребна одредница] Почетак 1960. HIV/AIDS пандемија AIDS [45]
Северна Америка 1990-е Колера
52 Индија 1994. Куга
Западна Африка 1996. Менингитис

21. век

[уреди | уреди извор]
Број умрлих (процена) Локација Година Коментар Болест Извори
Средња Америка 2000. Денга [46]
Нигерија 2001. Колера [47]
Јужна Африка 2001. Колера [48]
775 Азија 2002–2004. SARS SARS
Алжир 2003. Куга [49]
Авганистан 2004. Лишманијаза
Бангладеш 2004. Колера
Индонезија 2004. Денга
Сенегал 2004. Колера [50]
Судан 2004. Ебола
Мали 2005. Жута грозница [51]
19 Сингапур 2005. Денга
Ангола 2006. Луанда Колера [52]
Демократска Република Конго 2006. Провинција Итури Куга
Индија 2006. Маларија [53]
50+ Индија 2006. Денга [54]
Индија 2006. Чикунгуња грозница [55]
50+ Пакистан 2006. Денга
Филипини 2006. Денга
Конго 2007. Ебола [56]
Етиопија 2007. Колера [57]
49 Индија 2007. Колера [58]
10 Ирак 2007. Колера [59]
Нигерија 2007. Полиомијелитис [60]
Порторико, Доминиканска Република, Мексико 2007. Денга [61]
Сомалија 2007. Колера [62]
Уганда 2007. Ебола
Вијетнам 2007. Колера [63]
Бразил 2008. Денга
Камбоџа 2008. Денга [64]
Чад 2008. Колера [65]
Кина 2008. Шап
Мадагаскар 2008. Бубонска куга [66]
Филипини 2008. Денга [67]
Вијетнам 2008. Колера [68]
4.293 Зимбабве 2008–2009. Колера
18 Боливија 2009. Денга
49 Индија 2009. Хепатитис B
Аустралија 2009. Денга [69]
Глобално 2009. Мумпс
931 Западна Африка 2009–2010. Менингитис [70]
14.286 Глобално 2009. Грип [71][72]
> 8.500 (март 2014) Хиспанија Почетак 2010 Хаити Колера [73][74]
> 4.500 (фебруар 2014) Демократска Република Конго Почетак 2011. Мале богиње [75][76]
170 Вијетнам Почетак 2011. Шап [77][78]
> 350 Пакистан Почетак 2011. Денга
847 (10. јануар 2013) Судан 2012. Жута грозница [79]
449 (11. јун 2015) Глобално Почетак 2012. Блискоисточни респираторни синдром [80]
150 (2012), 238 (2013), 35 (2014) Србија Почетак 2012. Епидемије грознице Западног Нила у Србији Вирус Западног Нила [81][82]
11.300 Западна Африка 2013–2016. Епидемија еболе у Западној Африци 2014. Ебола [83]
183 Америка 2013–2015. Чикунгуња грозница [84]
40 Мадагаскар Почетак 2014. Бубонска куга
36 Индија Почетак 2014. Примарно хепатитис E, али и Хепатитис A [85]
2.035 Индија Почетак 2015. Грип A подтип H1N1 [86][87][88]
Америка Почетак 2015. Епидемија Зика грознице у Америци (2015—2016) Зика вирус
Стотину (од 1. априла 2016) Африка Почетак 2016. Епидемија жуте грознице у Анголи 2016 Жута грозница [89]
1.614 (од 4. јула 2017) Јемен Почетак 2016. Епидемија колере у Јемену 2016—17 Колера
>200.000 Јемен Крај 2016. Избијање колере у Јемену 2017. Колера
64 (од 16. августа 2017) Индија Почетак 2017. Појава јапанског енцефалитиса у Горакхпуру 2017. Јапански енцефалитис
12 (ажурирано: мај 2018.) Индија 2018. 2018 Nipah virus outbreak Nipah virus infection
1.339 (ажурирано: 3. јун 2019. (2019-06-03)) Демократска Република Конго Август 2018 2018 Kivu Ebola outbreak Ебола [90]
1 Мозамбик Maј 2019. Колера [91]
6.415.084 (ажурирано: 29.7.2022.) Глобално 2019-2022. Епидемија вируса корона 2019/20. COVID-19 [92]

Види још

[уреди | уреди извор]

Извори

[уреди | уреди извор]
  1. ^ Grga Novak, Prošlost Dalmacije, sv. 1 (Split: Marijan tisak. стр. 2004.), 128
  2. ^ а б American plague, New Scientist
  3. ^ а б Acuna-Soto, R.; Romero, L. C.; Maguire, J. H. (2000). „Large epidemics of hemorrhagic fevers in Mexico 1545-1815”. The American Journal of Tropical Medicine and Hygiene. 62 (6): 733—739. PMID 11304065. doi:10.4269/ajtmh.2000.62.733. 
  4. ^ а б Acuna-Soto, R; Stahle, DW; Cleaveland, MK; Therrell, MD (април 2002). „Megadrought and megadeath in 16th century Mexico.”. Emerging Infectious Diseases. 8 (4): 360—2. PMC 2730237 Слободан приступ. PMID 11971767. doi:10.3201/eid0804.010175. 
  5. ^ „American Indian Epidemics”. Архивирано из оригинала 14. 2. 2015. г. Приступљено 16. 3. 2016. 
  6. ^ „A History of Spain and Portugal”. Приступљено 16. 11. 2014. 
  7. ^ Marr, John S.; Cathey, John T. (2010). „New hypothesis for cause of epidemic among Native Americans, New England, 1616-1619”. Emerging Infectious Diseases. 16 (2): 281—286. PMC 2957993 Слободан приступ. PMID 20113559. doi:10.3201/eid1602.090276. 
  8. ^ Mann, Charles C. (2005). „Native intelligence” (December). Архивирано из оригинала 19. 4. 2013. г. Приступљено 16. 3. 2016. 
  9. ^ Brook 1999, стр. 163
  10. ^ Ross, David. „UK travel and heritage – Britain Express UK travel guide”. The London Plague of 1665. Приступљено 14. 7. 2011. 
  11. ^ Desjardins, B. (1996). „Demographic Aspects of the 1702–1703 Smallpox Epidemic in the St. Lawrence Valley”. Canadian Studies in Population. 23 (1): 49—67. 
  12. ^ Mazan, Ryan; Gagnon, Alain; Desjardins, Bertrand (2009). „The Measles Epidemic of 1714-1715 in New France”. Canadian Studies in Population. 36 (3–4): 295—323. 
  13. ^ „Zabdiel Boylston and inoculation”. Приступљено 16. 11. 2014. 
  14. ^ „Ambrosevideo.com”. Архивирано из оригинала 17. 4. 2016. г. Приступљено 16. 3. 2016. 
  15. ^ Gagnon, Alain; Mazan, Ryan (2009). „Does exposure to infectious diseases in infancy affect old-age mortality? Evidence from a pre-industrial population”. Social Science & Medicine. 68 (9): 1609—1616. doi:10.1016/j.socscimed.2009.02.008. 
  16. ^ Greg Lange,. „"Smallpox epidemic ravages Native Americans on the northwest coast of North America in the 1770s"”. Приступљено 2. 6. 2008. , 23. 01. 2003, HistoryLink.org, Online Encyclopedia of Washington State History,
  17. ^ Prichard, Augustin; Fothergill, John (1894). „Influenza in 1775”. The Lancet. 143 (3673): 175—176. doi:10.1016/S0140-6736(01)66026-4. 
  18. ^ The History of Small-Pox in Australia, 1788-1908, JHL Cumpston, (1914, Government Printer, Melb.)This epidemic is unlikely to have been a natural event. see, Warren (2013) . doi:10.1080/14443058.2013.849750.  Недостаје или је празан параметар |title= (помоћ) „[After Cook] and coinciding with Colonisation”. Архивирано из оригинала 25. 06. 2008. г. 
  19. ^ „Tiger mosquitoes and the history of yellow fever and dengue in Spain”. Приступљено 16. 11. 2014. 
  20. ^ Davidson 1893, стр. 337
  21. ^ а б в г д ђ е Hays, J. N. (2005). Epidemics and pandemics: their impacts on human history. ABC-CLIO. ISBN 978-1-85109-658-9. Приступљено 29. 3. 2011. 
  22. ^ „Yellow Fever – LoveToKnow 1911”. Архивирано из оригинала 14. 3. 2009. г. Приступљено 16. 3. 2016. 
  23. ^ „Aboriginal Health History”. Архивирано из оригинала 27. 9. 2011. г. Приступљено 16. 11. 2014. 
  24. ^ Leadbeater, Barry. „South Australian History Timeline (19th Century)”. Архивирано из оригинала 28. 11. 2014. г. Приступљено 16. 11. 2014. 
  25. ^ „A History of the Human Plague in Iran”. Архивирано из оригинала 27. 02. 2018. г. , Mohammad Azizi, Farzaneh Azizi
  26. ^ а б в г д ђ е ж з Kuhnke, Laverne. Lives at Risk: Public Health in Nineteenth-Century Egypt. ark.cdlib.org, Berkeley: University of California Press. c
  27. ^ а б в г д ђ е ж з Gallagher, Nancy. Egypt's Other Wars: Epidemics and the Politics of Public Health. Syracuse University Press, c1990. . Published by the American University in Cairo Press. 1990. ISBN 978-977-424-295-3. 
  28. ^ Gallagher, The Reverend John A. (1936). „The Irish Emigration of 1847 and Its Canadian Consequences”. Canadian Catholic Historical Association Report, University of Manitoba Web site. Приступљено 23. 3. 2008. 
  29. ^ a s, &NA; (јул 1849). „On the Influenza, or Epidemic Catarrhal Fever of 1847-8”. American Journal of the Medical Sciences. 18 (35): 148—54. doi:10.1097/00000441-184907000-00018. 
  30. ^ Practitioner. 1877. Приступљено 29. 3. 2011. 
  31. ^ [1] About Cholera epidemic of Copenhagen 1853
  32. ^ Snow, John (1855). On the mode of communication of cholera. John Churchill. Приступљено 29. 3. 2011. 
  33. ^ „Australian Medical Pioneers Index (AMPI) – Colonial Medical Life”. Приступљено 16. 11. 2014. 
  34. ^ Beveridge, W.I.B. Influenza, the Last Great Plague (Heinemann, London, 1977)
  35. ^ „1902Encyclopedia.com”. Приступљено 16. 11. 2014. 
  36. ^ Cited in: Howlin, Diego (2004). "Vómito Negro, Historia de la fiebre amarilla, en Buenos Aires de 1871", Revista Persona.
  37. ^ „Death of Forty Thousand Fijians from Measles”. Liverpool Mercury. 29. 9. 1875. Приступљено 9. 11. 2012. 
  38. ^ Great Britain. Local Government Board (1893). Further report and papers on epidemic influenza, 1889–92: with an introduction by the medical officer of the Local Government Board. Eyre. Приступљено 29. 3. 2011. 
  39. ^ African trypanosomiasis, WHO
  40. ^ Echenberg, Myron (2007). Plague Ports: The Global Urban Impact of Bubonic Plague: 1894–1901. Sacramento: New York University Press. стр. 231. ISBN 978-0-8147-2232-9. 
  41. ^ Reanalyzing the 1900–1920 sleeping sickness epidemic in Uganda
  42. ^ а б Paul, William E. (2008). Fundamental immunology. Lippincott Williams & Wilkins. ISBN 978-0-7817-6519-0. Приступљено 29. 3. 2011. 
  43. ^ „Geschiedenis 24 - Polio in Staphorst”. Приступљено 12. 5. 2014. . Geschiedenis24.nl (2010-11-17)
  44. ^ „New, Deadly Flu Strain Detected in Albany Co”. Schenectady Gazette. Associated Press. 24. 1. 1975. стр. 3. Приступљено 3. 8. 2012. 
  45. ^ UNAIDS (2010). „report on the global AIDS epidemic'”. Архивирано из оригинала 01. 06. 2020. г. 
  46. ^ „Dengue in the Americas: The Epidemics of 2000”. Архивирано из оригинала 17. 10. 2017. г. Приступљено 16. 3. 2016. 
  47. ^ „Nigeria cholera outbreak kills 400”. Приступљено 16. 11. 2014. 
  48. ^ „Cholera Spreads Through South Africa Townships”. Приступљено 16. 11. 2014. 
  49. ^ Bertherat, E; Bekhoucha, S; Chougrani, S; Razik, F; Duchemin, JB; Houti, L; Deharib, L; Fayolle, C; et al. (2007). „Plague reappearance in Algeria after 50 years, 2003”. Emerging Infectious Diseases. 13 (10): 1459—62. PMC 2851531 Слободан приступ. PMID 18257987. doi:10.3201/eid1310.070284. 
  50. ^ Reporter, Staff. „Cholera epidemic takes hold in Senegal”. The M&G Online. Приступљено 16. 11. 2014. 
  51. ^ Mali: Yellow fever epidemic in Kayes
  52. ^ Worst cholera outbreak in Angola, BBC
  53. ^ „Malaria Epidemic Sweeps Northeast India”. Архивирано из оригинала 03. 02. 2017. г. Приступљено 16. 03. 2016. 
  54. ^ „Dengue epidemic threatens India's capital”. News-Medical.net. 2. 10. 2006. Приступљено 16. 11. 2014. 
  55. ^ „WHO - Chikungunya in India”. Приступљено 16. 11. 2014. 
  56. ^ "Mourners die as fever grips Congo." Sydney Morning Herald, August 30, 2007
  57. ^ Rice, Xan. „Fatal outbreak not a cholera epidemic, insists Ethiopia”. the Guardian. Приступљено 16. 11. 2014. 
  58. ^ Cholera death toll in India rises, BBC News
  59. ^ Cholera outbreak in Iraq growing, Associated Press
  60. ^ Vaccine-linked polio hits Nigeria, BBC News
  61. ^ „Dengue fever epidemic hits Caribbean, Latin America”. Архивирано из оригинала 03. 08. 2009. г. , Reuters
  62. ^ „Somalia cholera death fears grow”. Приступљено 16. 11. 2014. 
  63. ^ „Cholera epidemic losing its sting”. Архивирано из оригинала 30. 12. 2008. г. Приступљено 30. 12. 2008. 
  64. ^ „Cambodia suffers worst dengue epidemic, 407 dead”. Архивирано из оригинала 11. 11. 2009. г. , Reuters
  65. ^ Cholera epidemic in western Chad kills 123
  66. ^ „Madagascar: eighteen dead from Bubonic Plague, five in hospital since 1 January 2008”. Архивирано из оригинала 9. 5. 2009. г. Приступљено 9. 5. 2009. 
  67. ^ „Dengue cases in Philippines rise by 43 percent: government”. Приступљено 16. 11. 2014. 
  68. ^ „Vietnam PM urges action against diarrhea outbreak”. Архивирано из оригинала 16. 04. 2008. г. , Thanh Nien Daily
  69. ^ McCredie, J. (2009). „Dengue fever epidemic hits northern Australia”. BMJ (Clinical Research Ed.). 338: b967. PMID 19273518. doi:10.1136/bmj.b967. 
  70. ^ Odigwe, C. (2009). „West Africa has worst meningitis epidemic for 10 years”. BMJ (Clinical Research Ed.). 338: b1638. PMID 19383759. doi:10.1136/bmj.b1638. 
  71. ^ „First Global Estimates of 2009 H1N1 Pandemic Mortality Released by CDC-Led Collaboration”. Centers for Disease Control and Prevention. 25. 6. 2012. 
  72. ^ „2009 Swine-Flu Death Toll 10 Times Higher Than Thought”. LiveScience.com. Приступљено 16. 11. 2014. 
  73. ^ Ministère de la Santé Publique et de la Population official cholera report
  74. ^ Why Cholera Persists In Haiti Despite An Abundance Of Aid : Shots - Health News : NPR
  75. ^ „Doctorswithoutborders.org”. MSF USA. Архивирано из оригинала 27. 9. 2011. г. Приступљено 16. 11. 2014. 
  76. ^ „Democratic Republic of Congo: More measles vaccinations needed”. Médecins Sans Frontières (MSF) International. Приступљено 16. 11. 2014. 
  77. ^ „Vietnam on alert as common virus kills 81 children - Yahoo News”. Приступљено 12. 5. 2014. . News.yahoo.com (2011-08-19)
  78. ^ „BMC Infectious Diseases - Full text - Epidemiological and clinical characteristics of children who died from hand, foot and mouth disease in Vietnam, 2011”. Приступљено 16. 11. 2014. 
  79. ^ Yuill, Thomas M; Woodall, John P; Baekeland, Susan (2013). „Latest outbreak news from ProMED-mail. Yellow fever outbreak-Darfur Sudan and Chad”. Int J Inf Dis. 17: e476—e478. doi:10.1016/j.ijid.2013.03.009. 
  80. ^ Middle East Respiratory Syndrome coronavirus (MERS-CoV) – Saudi Arabia. World Health Organisation (2015-06-11). Приступљено 20. 6. 2015.
  81. ^ Institut za javno zdravlje Srbije "Dr Milan Jovanović Batut" Informacija o aktuelnoj epidemiološkoj situaciji groznice Zaпadnog Nila na teritoriji Republike Srbije u 2014. godini „Стање на дан 15. септембар 2014.”. Приступљено 17. 9. 2014. 
  82. ^ IZЈZ Srbije, Informacija o aktuelnoj epidemiološkoj situaciji groznice Zaпadnog Nila na teritoriji Republike Srbije u 2013. godini, „Подаци од 23. октобра 2013.”. Приступљено 10. 11. 2013. 
  83. ^ Situation summary Latest available situation summary, 26 June 2015. World Health Organisation (2015-06-19). Приступљено 20. 6. 2015.
  84. ^ „Número de casos informados de artritis epidémica chikungunya en las Américas - SE 5 (February 6, 2015)”. Pan American Health Organization. Приступљено 11. 2. 2015. 
  85. ^ „Odisha grapples with jaundice outbreak”. Deccan Herald. 17. 2. 2015. Приступљено 17. 2. 2015. 
  86. ^ Press Trust of India (21. 3. 2015). „Swine flu deaths at 1895; number of cases near 32K mark”. The Indian Express. Приступљено 21. 3. 2015. 
  87. ^ „India struggles with deadly swine flu outbreak”. BBC News. 20. 2. 2015. Приступљено 21. 2. 2015. 
  88. ^ „Death toll Gujarat”. Business Standard. 15. 3. 2015. Приступљено 15. 3. 2015. 
  89. ^ „Yellow fever – countries with dengue: alert 2016-03-28 20:39:56 Archive Number: Archive Number: 20160328.4123983”. ProMED-mail. International Society for Infectious Diseases. Приступљено 29. 3. 2016. 
  90. ^ „Outbreaks and Emergencies Bulletin, Week 22: 27 May - 02 June 2019”. WHO | Regional Office for Africa (на језику: енглески). Приступљено 3. 6. 2019. 
  91. ^ „Mozambique: Cholera Outbreak - Mar 2019”. ReliefWeb (на језику: енглески). Приступљено 3. 5. 2019. 
  92. ^ „Total Deaths COVID-19”. COVID-19 Dashboard by the Center for Systems Science and Engineering (CSSE) at Johns Hopkins University (JHU). Приступљено 11. 3. 2022. 

Литература

[уреди | уреди извор]

Спољашње везе

[уреди | уреди извор]
Молимо Вас, обратите пажњу на важно упозорење
у вези са темама из области медицине (здравља).
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Списак_епидемија_и_пандемија_заразних_болести&oldid=27809557”
pFad - Phonifier reborn

Pfad - The Proxy pFad of © 2024 Garber Painting. All rights reserved.

Note: This service is not intended for secure transactions such as banking, social media, email, or purchasing. Use at your own risk. We assume no liability whatsoever for broken pages.


Alternative Proxies:

Alternative Proxy

pFad Proxy

pFad v3 Proxy

pFad v4 Proxy