Теслић
Теслић | |
|---|---|
 Поглед са брда Крстова Гора на град Теслић | |
 Грб
| |
| Административни подаци | |
| Држава | Босна и Херцеговина |
| Ентитет | Република Српска |
| Општина | Теслић |
| Становништво | |
| — 2013. |  7.057 |
| Географске карактеристике | |
| Координате | 44° 36′ 24″ С; 17° 51′ 35″ И / 44.60658° С; 17.85972° И |
| Временска зона | UTC+1 (CET), љети UTC+2 (CEST) |
  Теслић Теслић на карти Босне и Херцеговине | |
| Остали подаци | |
| Поштански број | 74270 |
| Позивни број | 053 |
| Веб-сајт | www |
Теслић је насељено мјесто и центар општине Теслић у западном дијелу Републике Српске, БиХ. Према попису становништва из 2013. у насељу је живјело 7.057 становника.
Историја
[уреди | уреди извор]
Жупа Усора је од 7. вијека до владавине Часлава Клонимировића била у саставу самосталне српске државе. Од доба владавине босанског бана Кулина (1170—1204) владајућа вјера у Босни је богумилство. Богумилство се до 15. вијека скоро у потпуности изгубило. Из тог времена најзначајнији споменици су стећци, којих је било доста и на овим подручјима, цијелој Гомјеници и подручју Рудопоља.
Сам урбани центар Теслића је подигнут доласком Аустроугарске монархије, у посљедњој деценији 19. вијека. Прије подизања града на том мјесту није постојало никакво насеље, а сама пољана се звала Табор-поље. Мјеста у околини данашњег Теслића, као што су Чечава, Бања Врућица и Прибинић, далеко су старија од града Теслића. Нека од њих потичу још из средњег вијека.
Привреда
[уреди | уреди извор]Теслић је такође познат као туристичка дестинација, углавном због Бање Врућице, у којој се лече кардио-васкуларне болести. Са комплексом од пет хотела и капацитетом више од 1.000 лежајева, Бања Врућица је једно од највећих туристичких капацитета у Републици Српској, БиХ. Важна је и оближња планина Борја, са два хотела и спортским установама.
Становништво
[уреди | уреди извор]| Састав становништва – насеље Теслић | |||||||
|---|---|---|---|---|---|---|---|
| 2013.[1] | 1991.[2] | 1981.[3] | 1971.[4] | 1961. | |||
| Укупно | 7 057 (100,0%) | 8 655 (100,0%) | 6 660 (100,0%) | 4 874 (100,0%) | 3 803 (100,0%) | ||
| Срби | 5 603 (79,40%) | 3 571 (41,26%) | 2 465 (37,01%) | 1 951 (40,03%) | – | ||
| Бошњаци | 704 (9,976%) | 1 889 (21,83%)1 | 1 568 (23,54%)1 | 1 595 (32,72%)1 | – | ||
| Хрвати | 320 (4,535%) | 766 (8,850%) | 954 (14,32%) | 1 103 (22,63%) | – | ||
| Неизјашњени | 191 (2,707%) | – | – | – | – | ||
| Босанци | 57 (0,808%) | – | – | – | – | ||
| Остали | 50 (0,709%) | 442 (5,107%) | 57 (0,856%) | 102 (2,093%) | – | ||
| Муслимани | 43 (0,609%) | – | – | – | – | ||
| Југословени | 37 (0,524%) | 1 987 (22,96%) | 1 557 (23,38%) | 69 (1,416%) | – | ||
| Православци | 11 (0,156%) | – | – | – | – | ||
| Роми | 10 (0,142%) | – | – | – | – | ||
| Словенци | 8 (0,113%) | – | 7 (0,105%) | 10 (0,205%) | – | ||
| Босанци и Херцеговци | 8 (0,113%) | – | – | – | – | ||
| Црногорци | 6 (0,085%) | – | 51 (0,766%) | 34 (0,698%) | – | ||
| Непознато | 5 (0,071%) | – | – | – | – | ||
| Украјинци | 3 (0,043%) | – | – | – | – | ||
| Турци | 1 (0,014%) | – | – | – | – | ||
| Македонци | – | – | 1 (0,015%) | 1 (0,021%) | – | ||
| Албанци | – | – | – | 9 (0,185%) | – | ||
- 1 На пописима од 1971. до 1991. Бошњаци су пописивани углавном као Муслимани.
Познате личности
[уреди | уреди извор]Слободан Рељић (1954-), српски новинар и социолог.
Напомене
[уреди | уреди извор]Види још
[уреди | уреди извор]- Општина Теслић
- Библиотека „Данило Киш“ у Теслићу
- Библиотека „Силвије Страхимир Крањчевић” у Теслићу
- Храм Светог пророка Илије у Теслићу
Референце
[уреди | уреди извор]- ^ „Popis stanovništva, domaćinstava i stanova u Bosni i Hercegovini 2013 – Etnička/nacionalna pripadnost, vjeroispovijest, maternji jezik”. popis.gov.ba. Agencija za statistiku Bosne i Hercegovine. Архивирано из оригинала 07. 04. 2021. г. Приступљено 7. 4. 2021.
- ^ „Nacionalni sastav stanovništva Republike Bosne i Hercegovine 1991. (str. 102)” (PDF). fzs.ba. Приступљено 1. 12. 2015.
- ^ „Nacionalni sastav stanovništva SFR Jugoslavije 1981.” (PDF). stat.gov.rs. Приступљено 1. 12. 2015.
- ^ „Nacionalni sastav stanovništva SFR Jugoslavije 1971.” (PDF). stat.gov.rs. Приступљено 1. 12. 2015.
Извори
[уреди | уреди извор]- Савезни завод за статистику и евиденцију ФНРЈ и СФРЈ, попис становништва 1948, 1953, 1961, 1971, 1981. и 1991. године.
Спољашње везе
[уреди | уреди извор]
- Званична страница општине Теслић (језик: српски)
- Туристичка организација општине Теслић Архивирано на сајту Wayback Machine (20. јануар 2021) (језик: српски)
- Портал „Теслић онлајн” (језик: српски)
- Портал „Теслић данас” (језик: српски)
- Село Чечава (језик: српски)
- Родослов Шкребића из Теслића (језик: српски)
| Насељена мјеста | Бања Врућица, Бардаци, Барићи, Бијело Бучје, Блажевци, Блатница, Брезове Дане, Брић, Булетић, Витковци, Влајићи, Врела, Гомјеница, Горња Врућица, Горња Радња, Горње Липље, Горњи Очауш, Горњи Ранковић, Горњи Ружевић, Горњи Теслић, Доњи Очауш, Доњи Ранковић, Доњи Ружевић, Дубраве, Ђулићи, Жарковина, Јасенова, Језера, Калошевић, Каменица, Комушина Горња, Комушина Доња, Копице, Кузмани, Лончари, Лугови, Младиковине, Мркотић, Орашје Плање, Осивица, Папратница, Парлози, Пиљужићи, Прибинић, Радешићи, Рајшева, Растуша, Рудо Поље, Слатина, Стењак, Студенци, Теслић, Угодновићи, Укриница, Чечава, Џимилић Плање, Шњеготина Горња | |
|---|---|---|
| Мјесне заједнице | У општини Теслић постоји 49 мјесних заједница | |
| Међународне | |
|---|---|
| Државне | |
