Пређи на садржај

Трогони

С Википедије, слободне енциклопедије

Трогони
Временски распон: рани еоцен − данашњост (49−0 Ма)
Црвеноглави квецал
(Harpactes erythrocephalus)
песма
Научна класификација
Царство:
Animalia
Тип:
Chordata
Класа:
Aves
Ред:
Trogoniformes

Породица:
Trogonidae

Родови

Apaloderma
Euptilotis
Harpactes
Apalharpactes
Pharomachrus
Priotelus
Trogon

Трогони у свету

Трогони[1] (лат. Trogoniformes) представља ред птица са само једном, истоименом породицом (лат. Trogonidae). Породица има седам родова и 46 врста које настањују тропске шуме Африке, Индије, Југоисточне Азије, Средње и Јужне Америке,[2] а највећи део дана проводе на дрвећу. Ретко се задржавају на тлу. Имају кратке и слабе ноге и нису добри тркачи. Неке врсте су врло угрожене уништавањем њихових станишта. Међу њима је и дугорепи квецал, национални симбол Гватемале.

Обележја

[уреди | уреди извор]

Трогони су птице са шареним перјем. Врло су мирне, и кад седе на грани тешко их је уочити. Мужјаци су изразитих боја, док су женке мање упадљиве. Перје им је меко и паперјасто. У дугачком репу имају дванаест пера од којих су по три са сваке стране краћа од унутрашњих. Дужина репних пера варира од врсте до врсте, у распону од 25 до готово 80 cm. С горње стране тела перје има метални одсјај смарагдно зелене, зелене, плаве, а понекад и смеђе боје. С доње стране је често црвено, плаво, жуто или бело. Крила су им јако заобљена и уска, а пера на њима срполико савијена. Два прста су окренута према напред, а два према назад. Друге птице имају први и четврти прст окренут према назад, али код трогона су према назад окренута прва два прста. Код корена кљуна који је широк и снажан перје им прелази у чврсте чекиње које изгледају као чуперак. Младунце у прво време хране инсектима и другим бескичмењацима, док се одрасли хране различитим бобицама и воћем.

Еволуција и таксономија

[уреди | уреди извор]
Фосил припадника рода Masillatrogon из Месела

Положај трогона унутар класе Aves био је дугогодишња мистерија.[2] Предложени су различити односи, укључујући папагаје, кукавице, тукане, јакамаре и пуховкиње, модровране, сове и легњева. Новији морфолошки и молекуларни докази указују на везу са мишјакињама. Јединствени распоред прстију на стопалу (види морфологија и лет) је многе навео да сматрају да трогони немају блиских рођака и да их стављају у засебан ред, можда са сличним атипичним мишјакињама као најближим сродницима.

Најранији формално описани фосилни узорак је лобања из раног еоцена у Данској (од пре 54 милиона година).[3] Остали трогониформни фосили нађени су у депозитима Меселске јаме средњег еоцена у Немачкој (од пре 49 милиона година),[4] и у олигоценским и миоценским депозитима из Швајцарске и Француске. Најстарији фосил трогона Новог света је из релативно новијег плеистоцена (мање од 2,588 милиона година).

Сматрало се да породица води порекло из Старог света,[5] упркос садашњег богатства породице, која је разноврснија у неотропском Новом свету. ДНК евиденција изгледа да подржава афричко порекло трогона, при чему је афрички род Apaloderma базалан у породици, а друга два рода, азијски и амерички, су се одвојили пре између 20-36 милиона година. Новије студије[6][7] показују да ДНК докази дају контрадикторне резултате у погледу базалних филогенетских односа; тако да је тренутно непознато да ли су сви постојећи трогони потомци афричког или америчког претка или иједног од њих.

Систематика

[уреди | уреди извор]

Подврсте

[уреди | уреди извор]

Референце

[уреди | уреди извор]
  1. ^ „Прилог I, Строго заштићене врсте које се налазе на Додацима CITES конвенције”. www.pravno-informacioni-sistem.rs. 
  2. ^ а б Collar, N.J. (2001). "Family Trogonidae (Trogons)", pp. 80–129 in del Hoyo, J.; Elliot, A. & Sargatal, J. (eds.). (2001) Handbook of the Birds of the World, Vol. 6 Mousebirds to Hornbills. Lynx Edicions, Barcelona, Spain. ISBN 978-84-87334-30-6.
  3. ^ Kristoffersen, Anette Vedding (2002). „An early Paleocene Trogon (Aves: trogoniformes) from the Fur Formation, Denmark”. Journal of Vertebrate Paleontology. 22 (3): 661—666. doi:10.1671/0272-4634(2001)022[0661:AEPTAT]2.0.CO;2. 
  4. ^ Mayr, Gerald (2005). „New trogons from the early Tertiary of Germany”. Ibis. 147 (3): 512—518. doi:10.1111/j.1474-919x.2005.00421.x. 
  5. ^ Espinosa de los Monteros, Alejandro (октобар 1998). „Phylogenetic Relationships Among the Trogons”. The Auk. 115 (4): 937—954. JSTOR 4089512. doi:10.2307/4089512. 
  6. ^ Moyle, Robert G. (2005). „Phylogeny and biogeographical history of Trogoniformes, a pantropical bird order”. Biological Journal of the Linnean Society. 84 (4): 725—738. doi:10.1111/j.1095-8312.2005.00435.x. 
  7. ^ Johansson, U. S.; Ericson, P. G. P. (1. 5. 2005). „A re-evaluation of basal phylogenetic relationships within trogons (Aves: Trogonidae) based on nuclear DNA sequences”. Journal of Zoological Systematics and Evolutionary Research. 43 (2): 166—173. doi:10.1111/j.1439-0469.2004.00292.x. 
  8. ^ „ITIS Report: Apaloderma”. Integrated Taxonomic Information System. Приступљено 11. 8. 2014. 
  9. ^ Jobling, James A. (2010). The Helm Dictionary of Scientific Names. London, UK: Christopher Helm. стр. 50. ISBN 978-1-4081-2501-4. 

Спољашње везе

[уреди | уреди извор]
Трогони на Викимедијиној остави.
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Трогони&oldid=27734646”
pFad - Phonifier reborn

Pfad - The Proxy pFad of © 2024 Garber Painting. All rights reserved.

Note: This service is not intended for secure transactions such as banking, social media, email, or purchasing. Use at your own risk. We assume no liability whatsoever for broken pages.


Alternative Proxies:

Alternative Proxy

pFad Proxy

pFad v3 Proxy

pFad v4 Proxy