Пређи на садржај

Удегејци

С Википедије, слободне енциклопедије
Удегејци
Удегејска породица
Укупна популација
1.700
Региони са значајном популацијом
 Русија 1.496[1]
 Украјина42
Језици
удегејски, руски
Религија
шаманизам, православље
Сродне етничке групе
остали тунгуско-манџурски народи

Удегејци (рус. Удэгейцы, енгл. Udege) су тунгуско-манџурски народ, чији језик припада јужој (манџурској) грани тунгуско-манџурских језика. Традиционална територија Удегејаца се налази у Хабаровском и Приморском крају Руске Федерације.

Територија

[уреди | уреди извор]

Традиционална територија Удегејаца се простире од обале Јапанског мора на истоку, средњег тока десних притока реке Усури: Хор, Бикин и Велика Усурка на западу, територије Ороча у близини данашњег руског града Совјетскаја Гавањ на североистоку, до нанајског села Најхина на северу и до територије Таза на југу. Изоловане групе Удегејаца су живеле окружене Нанајцима на обалама притока реке Амур: Ањуј, Гур (или Хунгари) и Урми.[2]

Популација

[уреди | уреди извор]

Према резултатима пописа становништва Руске Федерације, Удегејаца је 2010. било 1.496.[1]

Удегејски језик припада јужој (манџурској) грани тунгуско-манџурских језика и најближи је орочком језику. Постоје три дијалекта удегејског,[3] а то су хорско-ањујски, бикинско-имански и самаргинско-хунгаријски дијалекат.[4] Почетком 21. века већина Удегејаца говори руским као матерњим језиком, а проценат говорника удегејског је у непрестаном опадању.

Удегејци су одржали традиционална анимистичка веровања и шаманизам, део је православне вероисповести.

  1. ^ а б „Резултати пописа становништва Русије 2010. Национални састав становништва”. 2010. Архивирано из оригинала (PDF) 21. 08. 2011. г. Приступљено 02. 09. 2017. 
  2. ^ Арсеньев, В. К. (1914). „Китайцы в Уссурийском крае”. стр. 34-35.
  3. ^ Удегејци - „Црвена књига народа Руске Империје”
  4. ^ Суник, А. П. (1968). „Удэгейский язык”. стр. 54.

Литература

[уреди | уреди извор]
  • Арсеньев, В. К. (1914). Китайцы в Уссурийском крае. // Записки Рус. геогр. о-ва. — т. 10. — вып. 1. Хабаровск. стр. 34—35. 
  • Суник, А. П. (1968). Удэгейский язык // Языки народов СССР. Т 5. — Л. стр. 54. 

Спољашње везе

[уреди | уреди извор]
pFad - Phonifier reborn

Pfad - The Proxy pFad of © 2024 Garber Painting. All rights reserved.

Note: This service is not intended for secure transactions such as banking, social media, email, or purchasing. Use at your own risk. We assume no liability whatsoever for broken pages.


Alternative Proxies:

Alternative Proxy

pFad Proxy

pFad v3 Proxy

pFad v4 Proxy