Хипокампус
| Називи и ознаке | |
|---|---|
| MeSH | D006624 |
| NeuroNames | 3157 |
| NeuroLex ID | birnlex_721 |
| TA98 | A14.1.09.321 |
| TA2 | 5518 |
| FMA | 275020 |
| Анатомска терминологија | |
Хипокампус (преко латинског од грчког ιπποκαμπος, 'морски коњиц') је главна компонента мозга људи и других кичмењака. Људи и други сисари имају два хипокампуса, по један на свакој страни мозга. Хипокампус је део лимбичког система, и игра важну улогу у консолидацији информација из краткорочног памћења у дугорочну меморију и у просторној меморији која омогућава навигацију.
Хипокампус се налази у алокортексу, са нервним пројекцијама у неокортексу код људи,[1][2][3] као и примата.[4] Хипокампус, као медијални палијум, је структура која се налази код свих кичмењака.[5] Код људи, садржи два главна међусобно повезана дела: прави хипокампус (који се такође назива Амонов рог) и зупчани гирус.[6][7]
Однос према лимбичком систему
[уреди | уреди извор]Термин лимбички систем је 1952. године увео Пол Меклин[8] да би описао скуп структура које обрубљују ивицу кортекса (латински лимбус што значи граница). Ово укључује хипокампус, цингуларни кортекс, мирисни кортекс и амигдалу. Пол Меклин је касније сугерисао да лимбичке структуре чине неуронску основу емоција. Хипокампус је анатомски повезан са деловима мозга који су укључени у емоционално понашање — септумом, хипоталамусним мамиларним телом и предњим нуклеарним комплексом таламуса, и опште је прихваћено да је део лимбичког система.[9]
Референце
[уреди | уреди извор]- ^ Martin, JH (2003). „Lymbic system and cerebral circuits for emotions, learning, and memory”. Neuroanatomy: text and atlas (third изд.). McGraw-Hill Companies. стр. 382. ISBN 978-0-07-121237-3. Архивирано из оригинала 2020-03-27. г. Приступљено 2016-12-16.
- ^ Amaral D, Lavenex P (2007). „Hippocampal neuroanatomy”. Ур.: Anderson P, Morris R, Amaral, Bliss T, O'Keefe J. The hippocampus book (first изд.). New York: Oxford University Press. стр. 37. ISBN 978-0-19-510027-3. Архивирано из оригинала 2020-03-16. г. Приступљено 2016-12-15.
- ^ Anderson P, Morris R, Amaral, Bliss T, O'Keefe J (2007). „The hippocampal formation”. Ур.: Anderson P, Morris R, Amaral, Bliss T, O'Keefe J. The hippocampus book (first изд.). New York: Oxford University Press. стр. 3. ISBN 978-0-19-510027-3. Архивирано из оригинала 2020-03-15. г. Приступљено 2016-12-15.
- ^ Bachevalier, Jocelyne (26. 12. 2019). „Nonhuman primate models of hippocampal development and dysfunction”. Proceedings of the National Academy of Sciences. 116 (52): 26210—26216. PMC 6936345
. PMID 31871159. doi:10.1073/pnas.1902278116 .
- ^ Bingman V.P., Salas C., Rodriguez F. (2009) Evolution of the Hippocampus. In: Binder M.D., Hirokawa N., Windhorst U. (eds) Encyclopedia of Neuroscience. Springer, Berlin, Heidelberg. https://doi.org/10.1007/978-3-540-29678-2_3158 [1] Архивирано 2020-05-12 на сајту Wayback Machine
- ^ „Search Results for ammon's horn - Oxford Reference”. Oxford Reference. Приступљено 9. 12. 2021.
- ^ Colman, Andrew M. (21. 5. 2015). „dentate gyrus”. A Dictionary of Psychology (на језику: енглески). Oxford University Press. doi:10.1093/acref/9780199657681.001.0001/acref-9780199657681-e-2184. Приступљено 10. 12. 2021.
- ^ Roxo MR, Franceschini PR, Zubaran C, Kleber FD, Sander JW (2011). „The limbic system conception and its historical evolution”. TheScientificWorldJournal. 11: 2428—41. PMC 3236374 . PMID 22194673. doi:10.1100/2011/157150.
- ^ „Chapter 9: Limbic System”. www.dartmouth.edu. Архивирано из оригинала 2007-11-05. г. Приступљено 2016-12-16.
